CIDEC - Dijalog građana i građanki za evropski konsenzus

Naziv je projekta koji Građanske inicijative sprovode u saradnji sa Fondom za EU integracije, kojim rukovodi Delegacija Evropske komisije u Srbiji, a tehnički realizuje Press Now.

Cilj projekta je  podizanje svesti o značaju pridruživanja Evropskoj uniji, širenje znanja o EU i procesu integracije specifičnih grupa društva kroz edukaciju, iniciranje dijaloga, razmenu informacija i dobre prakse vezane za integracioni proces.

Projekat finansira EU kroz Fond za EU integracije, kojim rukovodi Delegacija Evropske komisije    u Republici Srbiji, a tehnički realizuje Press Now.

Ovaj websajt ne predstavlja zvaničan stav Evropske komisije. Građanske inicijative su jedine odgovorne za informacije koje se nalaze na websajtu.

Ukoliko želite da saznate nešto više o drugim programima koje finansira Evropska unija u Srbiji,     kao i detaljne informacije o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, pozivamo Vas da posetite websajt Delegacije Evropske komisije.

Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije

Održan završni događaj u okviru projekta „CIDEC - Dijalog građana i građanki za evropski konsenzus"

03. 07. 2009

U organizaciji Građanskih inicjativa u četvrtak, 02.jula 2009. godine održan je završni događaj u okviru projekta „CIDEC - Dijalog građana i građanki za evropski konsenzus", koji finansira EU kroz Fond za EU integracije, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a tehnički realizuje Press Now.

Skupu je prisustvovalo 40 predstavnika/ca ministarstava Vlade Republike Srbije, domaćih elektronskih i štampanih medija i OCD - koji su imali priliku da se upoznaju sa rezultatima projekta CIDEC, stanovištem Vlade o procesu integracije Srbije u EU, ulozi medija u evrointegracionim procesima i preporukama za sve aktere u procesu EI Srbije (državne institucije, medije, civilno društvo, institucije EU).

Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicjativa, rekao je da je osnovni cilj projekta bio da ispita i ustanovi mogućnosti uključivanja građana/ki u proces EI kako bi  taj proces postao vlasništvo građana a ne samo rukovodećih struktura, tj. države kako se to najčešće doživljava. Takođe, jedan od ciljeva projekta bio je da, na osnovu iskustva drugih, pronađemo ono što možemo primeniti kod nas i izradimo preporuke i strategije za učesnike procesa EI : državu, OCD, medije i institucije EU. Cilj samog skupa bio je da se kroz razgovor o tome šta je čija uloga u procesu EI, sam proces učini dostupnijim javnosti.

Milica Delević, Direktorka Kancelarije za evropske integracije, izjavila je da proces EI ne treba da bude elitistički projekat koji se tiče samo Vlade i o kome su građani samo obavešteni,  već zahteva timski rad, predanost i posvećenost cele Vlade, partnerstvo skupštine i uljučenost celog društva.  U tom smislu je učešće građana veoma važno. Procenat građana Srbije koji podržavaaju ulazak u EU trenutno iznosi 61%. Građani su vrlo racionalni kada je reč o očekivanjima i koristima od ulaska Srbije u EU. Priča o ulasku Srbije u EU je još uvek talac visoko-političkih tema koje sve više određuju politički kontekst ili kod nas ili u EU u okviru kog se odvija EI Srbije. Trenutno se i u EU teže primećuju neki formalni pomaci, pa će dinamika integracije Zapadnog Balkana biti određena i zbivanjima u EU koja su uslovljena krizom i potebom institucionalnog uređenja same Unije. Delević je izjavila da ona ne glada sa strahom na trenutak kada će EK predstaviti Izveštaj o napretku Srbije u procesu EI jer je svesna šta je u prethodnih godinu dana urađeno u Srbiji. Da bi Vlada u ovom procesu bila uspešna, potrebno je da joj partner bude javnost informisana o tome koje su faze kroz koje se prolazi, koje uslove koje je potrebno ispuniti, ali i koji bi bio trošak od odustajanja od ovakvog puta. 

Jelena Pajović, savetnica u Ministrstvu finasija , izjavila je da postoji opravdana bojazan da će restrikcije budžeta itekako uticati na brzinu napredovanja Srbije ka članstvu u EU. Taj proces je izuzeto zahtevan i podrazumeva značajne institucionalne promene ne samo unutar  i među državnim institucijama, već i u odnosu sa civilnom društvo. Ona se  nada se da će neki od mehanizama konsultacije koje Ministrstvo uspostavlja doprineti tome. Koristeći iskustva već postojećih mehanizama saradnje sa civilnim društvom treba što pre osnovati Kancelariju za saradnju sa civilnim društvom. Ministarstvo finansija radi na uspostavljanju  mehanizma koji će se ticati konsultacija sa civilnim sektorom u procesu programiranja evropskih fondova, kako bi se OCD uključile u proces određivanja prioriteta. Očekuje se da će ovaj mehanizam, koji će biti gotov tokom leta, biti samo prelazni mehanizam koji će preći u nadležnost Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.

Predsednica NUNS-a, Nadežda Gaće, istakla je da za udruženje novinara veliki problem predstavlja to što za svaki projekat koji se finasira iz IPA fondova   oni moraju apliciraju preko Ministarstva za kulturu i informisanje, tako da je proces direktnog rada uveliko osporen. „U ovom trenutku naša Vlada je pokazala duboku nespremnost za sve ono što se u Srbiji događa. Naši politički  lideri o EU govore na nivou sopstvenih uspeha i prevelikih i brzih obećanja građanima Srbije. To je problem koji se potom značajno reflektuje u društvenoj svesti građana Srbije", izjavila je Gaće. NUNS je realizovao nekoliko projekta zahvaljujući pomoći i podršci Tanje Miščević i Kancelarije za evropske integracije, novinari su dobili vizne olakšice, ustanovljene su novinarske nagrade za novinare koji se bave pitanjima EU, grupa novinara iz Srbije je bila u poseti Slovačkoj kako bi se upoznala sa iskustvima njenih građana. U našim novinama EU je prisutna ili sa ekcesnim pričama ili sa ciničnim tekstovima. Zadatak svake redakcije bi trebalo da bude da samoinicijativno piše i objašnjava šta je EU i koje su koristi od članstva.

Tanja Miščević, profesorka FPN, predstavila je osnovne preporuke upućene svima koji su uključeni u proces evropskih integracija Srbije, izdvojene u tri segmenta. Preporuke bi se mogle iskoristiti kao „Policy paper", dokument koji bi civilno društvo uputilo izvršnoj vlasti kako bi zajedno radili na procesu EI. Miščevićeva je izdvojila tri seta preporuka. Prvi set preporuka tiče se odnosa javnog i civilnog sektora, tj. odnosa izvršne vlasti prema civilnom društvu. Proces EI je proces promene stanja u jednoj državi i društvu, a to se ne može uraditi bez civilnog društva. Veoma je važno da se civilni sektor unutar sebe iskoordinira i postigne konsenzus o važnim procesima u državi, a zatim i nastupi jednoglasno. U ovom odnosu važna je institucionalizovana saradnja Vlade i civilnog društva, koja je neophodna i zbog direktnog uključivanja civilnog društva u formalne pregovore o pristupanju EU. Drugi set preporuka predstavljaju modeli uticaja procesa EI na civilno društvo. Četiri su takva modela. Prvi model osnovu ima u činjenici da država ima obavezu da ispunjava političke kriterijume koji predstavljaju osnovu funkcionisanja OCD. Drugi model predstavljaju programi i fondovi koji dolaze iz EU. Treći model tiče se učešća civilnog društva u stvaranju i nadgledanju sprovođenja usklađenih zakona. Suština četvrtog modela uticaja EI na civilno društvo jeste da će ulaskom u člnstvo EU civilno društvo Srbije postati deo evropskog civilnog društva i šire mreže evropskog konzorcijuma civilnog društva. Treći set odnosi se na značaj komunikacije civilnog sektora sa institucijama EU. Mreža OCD u jednoj državi bolje pozicionira civilno društvo prema EU. Ali važno je imati na umu da se odnos prema civilnom društvu u EU menja. Kada na snagu stupi Lisbonski ugovor, civilno društvo će po prvi put postati deo Ugovora o osnivanju EU i građani će dobiti mogućnost da preko institucija Unije predstave svoje stavove, koje će biti obavezne da te stavove prenesu  kroz proces donošenja odluka.

 Održana javna debata u Nišu

21. 05. 2009

Održana javna debata u Nišu Poslednja u nizu javnih debata u okviru projekta CIDEC - Dijalog građana/ki za evropski konsenzus održana je 20. maja u sali Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju u Nišu. Na debati, čija je tema bila Mogućnosti građana/ki i NVO da komuniciraju sa instutucijama EU, učešće je uzelo više od 60 predstavnika organizacija civilnog društva, institucija lokalne samouprave i medija iz Niša i okolnih gradova (Leskovac, Prokuplje, Pirot, Knjaževac, Kuršumlija, Blace).

Okupljenima se ispred gradske uprave obratio Predrag Cvetković, pomoćnik gradonačelnika Niša koji je istakao da je prisustvo predstavnika grada na ovakvom skupu znak podrške inicijativama i idejama civilnog društva u pogledu unapređenja stepena informisanosti i razumevanja evrointegracionog procesa. Prema njegovim rečima, cilj skupa jeste pronalaženje modaliteta i načina za razumevanje sistema evropskih vrednosti obzirom da se Srbija polako transformiše u društvo koje poštuje evropske vrednosti i principe. "U evropske kapacitete grada Niša ne treba sumnjati, ali pravi potencijal leži u onome što će se dešavati u budućnosti. Svi smo mi akteri jednog procesa koji je permanetnan i stoga  bi ovakve debate trebalo da doprinesu širenju informacija i znanja o EU, o tome šta ona nudi, a najvažnije na čemu je zasnovana", izjavio je Cvetković.

 Iskustva gostiju sa prethodnih konferencija i javnih debata učesnicima je predstavila Ivana Gliksman, koordinatorka na programu Građanskih inicijativa za razvoj civilnog društva. Predstavivši iskustva Poljske, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Bugarske, Makedonije i Hrvatske u procesu evropskih integracija, ona je je naglasila da iako su ona izuzetno korisna za našu zemlju treba biti veoma obazriv u njihovoj primeni. Činjenica je da se društvena i politička situacija u tim zemljama u značajnoj meri razlikuje od prilika u Srbiji, ali postoje primeri dobre prakse koje, pre svega, civilno društvo u Srbiji može iskoristiti kako bi u evrointegracionom prosesu ostvarilo bolju saradnju sa državom i imalo veći uticaj na na sam tok tog procesa.

 O neophodnosti uspostavljanja dijaloga građana/ki Srbije sa institucijama EU i o ulozi civilnog društva u procesu evropskih integracija govorila je Tanja Miščević, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Civilno društvo međusobnom saradnjom, dijalogom i saradnjom sa državom ali i sa EU direktno utiče na proces EI. EU  se, pružajući veliku finansijsku podršku,  u tom procesu javlja kao važan partner civilnog društva, ali je pogrešno smatrati je "glavnim finansijerom". Stoga OCD treba da preko ministrstava, direktno ali u partnerstvu sa drugim NVO i koristeći posebne fondove EU dođu do potrebnih sredstava. "Najuspešnije države u procesu evropske integracije su imale i najsnažniji konsenzus - politički i nacionalni. Hoćemo li naučiti iz ovih iskustava?", završila je izlaganje Miščević.  

Ksenija Milivojević, savetnica potpredsednika Vlade za evropske integracije, takođe je govorila o važnosti uspostavljanja političkog i nacionalnog konsenzusa o evropskim integracijama koji u Srbiji, na žalost ne postoji. Zapravo, taj konsenzus ne postoji među poltičkim elitama, kod kojih je evidentan viši stepen opreznosti nego što bi bilo poželjno i manjak odlučnosti, ali postoji unutar civilnog društva. Prema poslednjim istraživanjima, 62% građana pruža podršku EI Srbije, a kada je reč o srednjoškolskoj populaciji taj procenat iznosi čak 81% . To je razlog što se put Srbije ka EU odvija po principu jedan korak napred, dva koraka nazad. Kada je reč o dijalogu i komunikaciji sa institucijama EU, treba imati na umu da se oni odvijaju na tri različita nivoa. Prvi nivo predstavlja komunikacija sa državnim institucijama kao nosiocima procesa EI, pre svega sa Vladom.Ta komunikacija je direktna, ne trpi nikakva ograničenja, odvija se od najvišeg političkog nivoa do operativnih nivoa vlasti. Drugi nivo je komunikacija sa civilnim društvom. Iako EU stalno naglašava značaj dobrog funkcionisanja civilnog društva, posebno u kontekstu demokratizacije bivših komunističkih država, OCD imaju samo konsultativnu ulogu, njihovo mišljenje se samo sluša i eventualno uvažava. Komunikacija sa građanima predstavlja treći nivo koji je najslabije razvijen i ostavlja najmanje prostora za uticaj. Građani EU nezadovoljni su preteranom birokratizacijom u EU i udaljenošću institucija od samih građana. Imajući u vidu da se na izborima za Evropski parlament, zakazanim za 4.- 6. jun, očekuje rekordno niska izlaznost, postavlja se pitanje U kojoj meri će EU uspeti da reši te probleme?  

  Najava: Javna debata o evropskim integracijama - 20. maj 2009., Niš

11.05.2009 

U sklopu projekta CIDEC - Dijalog građana za evropski konsenzus, koji finansira EU kroz Fond za EU integracije, kojim rukovodi Delegacija Evropske Komisije u Republici Srbiji, a tehnički realizuje Press Now, Građanske inicijative nastavljaju sa organizovanjem serije događaja.

 Javna debata „Mogućnosti građana/ki i NVO da komuniciraju sa institucijama EU" održaće se 20.maja 2009., od 10:30 do 13:30 časova, u  prostorijama Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju u Nišu (Ulica Pariske komune bb).

        Na javnoj debati u Nišu predstavićemo iskustva predstavnika/ca Slovenije, Slovačke i Vlade Srbije izneta tokom međunarodne konferencije u Beogradu, početkom marta 2009. u vezi sa mogućnostima građana i građanki u procesu pridruživanja EU da komuniciraju sa njenim institicijama. Nakon izlaganja, planirana je diskusija prisutnih predstavnika institucija lokalne samouprave, civilnog društva, medija i donatora, kao i formulacija zaključaka i preporuka za Srbiju.

Pozivamo zainteresovane predstavnike organizacija civilnog društva iz Niša i okolnih gradova da učešće na javnoj debati potvrde do petka, 15.maja 2009. na br.tel. 011 25 26 942, 011 26 32 631 ili 26 32 694, kontakt osoba Dejana Mitev ili na e-mail dejana@gradjanske.org

 Održana javna debata u Kruševcu

27. 03. 2009

 Javna debata pod nazivom "Mogućnosti građana/ki i NVO da komuniciraju sa institucijama EU" održana je juče (26. marta) u zgradi gradske uprave u Kruševcu. Debati, koju su Građanske inicijative organizovale u saradnji sa UG Evrokontakt iz Kruševca, prisustvovalo je više od 80 predstavnika lokalne samouprave, civilnog društva, Mreže za ruralni razvoj i medija.

Ova debata je deo projekta „CIDEC - Dijalog građana i građanki za evropski konsenzus" koje Građanske inicijative sprovode u saradnji sa Fondom za EU integracije, kojim rukovodi Delegacija evropske komisije u Republici Srbiji, a tehnički realizuje Press Now.

Učesnicima debate najpre se obratio direktor UG Evrokontakt, Nenad Krstić, koji je ukratko predstavio udruženje, zahvalio se gradu Kruševcu na podršci i pomoći u organizaciji ovog skupa i predstavio goste koji su govorili na debati.

U ime gradske uprave prisutne je pozdravio pomoćnik gradonačelnika Miroljub Ćosić. On je napomenuo da grad Kruševac ima izuzetno dobru saradnju i sa vladinim i sa nevladinim sektorom, dodajući da u gradskom budžetu postoje značajna sredstva predviđena za razvoj civilnog sektora.  Na osnovu kontakata sa predstavnicima  različitih institucija EU, otpočela je realizacija nekoliko značajnih projekta u samom gradu a u narednom periodu biće realizovano nekoliko projekata za koje su sredstva obezbeđena iz IPA fondova.Takođe je naglasio da sam skup potvrđuje koliko su građani opredeljeni za ideje EU i proširenje saradnje na putu ka članstvu u EU.

Izvršni direktor Građanskih inicijativa, Mljenko Dereta, ukratko je predstavio projekat CIDEC - njegove ciljeve i sve što je do sad urađeno u okviru projekta.On je prisutnima preneo iskustva predstavika zemalja članica Poljske, Bugarske, Rumunije, Slovačke, Slovenije i i kandidata za članstvo u EU - Hrvatske, koji su bili gosti 3 konferencijama održane u Beogradu.

Tanja Miščević, profesor na FPN u Beogradu, govorila je o potrebi uspostavljanja dijaloga građana/ki sa institucijama EU, razlozima za uvođenje civilnog društva u proces evropske integracije, ulozi koju civilno društvo imalo u nastanku, očuvanju i ostvarenju ideje o evropskoj integraciji Srbije i dostizanju evropskih vrednosti. Ona je posebno naglasila da : "Jedina dobra stvar kada ste poslednji jeste što možete učiti iz iskustava drugih", tj. iz pozitivnih i negativnih iskustava drugih zemalja kako tokom njihovog približavanja EU, tako i  kao njenih članica. Miščević je objasnila na koje načine civilno društvo utiče na evropske integracije: međusobnom saradnjom, dijalogom i saradnjom sa državom i sa EU. Takođe, podsetila je da EU predstavlja izuzetno važnog partnera civilnom društavu, imajući u vidu da  mu pruža svaku vrstu podrške i daje značajnije mesto u državi i da preko svojih organa učestvuje u dijalogu sa civilnin društvom.

Predstvanica Kancelarije za evropske integracije, Jelena Stevanov, govorila je o razvoju procesa evropske integracije - o osnovnim pojmovima samog procesa (nadnacionalno /suopranacionalno / naddržavno), istoriji nastanka ideje integracije u Evropi, istoriji razvoja, proširenja i budućnosti  EU. Ona je posebnu pažnju posvetila Procesu stabilazacije i pridruživanja (PSP) - fazama kroz koje se on odvija, regionu na koji se odnosi , uslovima koje je neophodno ispuniti da bi proces bio završen, Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju kao ugovoru čije potpisivanje dovodi do upostavljanja prvog ugovornog odnosa jedne države sa EU i o daljim koracima Srbije u PSP. Takođe, Stevanov je govorila o ulozi OCD u procesu komuniciranja o evropskim integracijama Srbije. Ona je navela koji su očekivani rezultati Strategija komunikacije Vlade Srbije u Procesu stabilizacije i pridruživanja, usvojene 2004. godine, na koje načine Kancelarija komunicira sa javnošću i zainteresovanim grupama i sarađuje sa OCD, kao i o planiranim aktivnostima Kancelarije i ključnim izazovima u 2009.

O važnosti povezivanja svih sektora društva u procesu evropskih integracija(EI), ali i o aktivnostima Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS), govorio je Vojislav Milošević, član izvršnog odbora EPuS-a. "Dve osnovne aktivnosti kroz koje EPuS pristupa povezivanju predstavnika svih sektora jesu informisanje i obrazovanje i aktivno uključivanje u proces evropskih integracija", rekao je Milošević. Visok stepen informisanosti i znanja o EI, EU i njenim vrednostima svih društvenih činilaca predstavlja važan preduslov za uspešan završetak procesa integracije Srbije u EU. EPuS nastoji da ovaj preduslov ispuni na nekoliko načina: organizovanjem različitih kampanja, sprovođenjem programa za učenike i studente, saradnjom sa Skupštinom Republike Srbije, saradnjom sa poslovnim sektorom i pružanjem podrške civilnom društvu u Srbiji. Kada je reč  aktivnom učešću svih u procesu EI, on je posebno istakao projekat, tj. inicijativu koja je za cilj imala postizanje nacionalnog konsenzusa o Evro-atlantskoj integracijama, čiji je krajnji rezulat bio usvajanje Deklaracije o pristupanju Srbije EU usvojene 2004. godine, projekat Evropski forum: Srbija u Evropi projekat Nacionalni konvent o Evropskoj uniji u Srbiji. Konvent predstavlja: "Institucionalizacija stalnog radnog tela za vođenje javne debate o budućem pristupanju Srbije Evropskoj uniji .Osnovan je 2006. godine po ugledu na model iz Slovačke. Osnovni ciljevi su: jačanje kapaciteta Srbije za proces EU integracije, stvaranje foruma za trajnu i javnu debatu o evropskoj budućnosti Srbije, podsticanje otvorenog i transparentnog dijaloga između zainteresovanih strana ."

Nakon ovih izlaganja učesnici debate gostima su postavili pitanja koja su se odnosila na potrebu za regionalizacijom Srbije u procesu EI, koracima koje će Srbija eventualno preduzeti kada se proces EI okonča, potrebu sprovođenja monitoringa nad državnim institucijama po ugledu na iskustvo Bugarske, nedostatak političkog konsenzusa kao smetnju EI, postojanje mogućnosti za diskutovanje o evropskim vrednostima, postojanje mogućnosti da se uz pomoć Vlade utiče na Skupštinu i političke partije radi ubrzanja procesa donošenja zakona.

Najava : Okrugli sto o evropskim integracijama 26. marta 2009.

18.03.2009.

 U sklopu projekta CIDEC - Dijalog građana/ki za evropski konsenzus, koji finansira EU kroz Fond za EU integracije, kojim rukovodi Delegacija Evropske Komisije u Republici Srbiji, a tehnički realizuje Press Now, Građanske inicijative, u saradnji sa Evrokontakt-om iz Kruševca, nastavljaju sa organizovanjem serije događaja.

Okrugli sto „Mogućnosti građana/ki i NVO da komuniciraju sa institucijama EU" održaće se u četvrak, 26.marta 2009., od 10:30 do 14:00 sati, u  prostorijama zgrade gradske uprave u Kruševcu.

Na okruglom stolu u Kruševcu biće predstavljena iskustva predstavnika/ca Slovenije, Slovačke i Vlade Republike Srbije izneta tokom međunarodne konferencije u Beogradu, održane početkom marta 2009., u vezi sa učešćem građanki i građana u procesu pridruživanja EU. Takođe, predstavnica Kancelarije za evropske integracije predstaviće učesnicima okruglog stola Strategiju komuniciranja, a biće predstavljen i rad Evropskog pokreta u Srbiji i projekat o uključivanju svih društvenih aktera u proces evropskih integracija . Nakon izlaganja, planirana je diskusija prisutnih predstavnika domaćih institucija, civilnog društva, medija i donatora, kao i formulacija zaključaka i preporuka za Srbiju.

Pozivamo zaineresovane predstavnike organizacija civilnog društva da svoje učešće na okruglom stolu potvrde do petka, 20. marta 2009. na br.tel. 011 25 26 942, 011 26 32 631 ili 26 32 694, kontakt osoba Dejana Mitev ili na e-mail dejana@gradjanske.org

Program okruglog stola

Održana završna konferencija projekta CIDEC, 03. marta u Beogradu

04.03.2009

 Juče (03.03.2009.) je u Beogradu, u međunarodnom press centru TANJUG, održana završna međunarodna konferencija pod nazivom "Mogućnosti građana/ki i NVO da komuniciraju sa institucijama EU" u okviru projekta CIDEC - Dijalog građana i građanki za evropski konsenzus ,koji se finansira EU kroz Fondza EU integracije, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a tehnički realizuje Press Now , uz učešće oko 70 predstavnika državnih institucija, nevladinih organizacija, gostiju i donatora iz inostranstva i medija.

O iskustvima naše zemlje koja se odnose na ovu temu, iz ugla Vlade tako i civilnog društva, govorili su Duško Radaković, državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije i Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog Pokreta u Srbiji, a iskustva Slovenije i Slovačke u procesu EI predstavili su Tina Michieli iz Centra za informisanje, saranju i razvoj NVO i Pavol Demeš, direktor Transatlanskog Centar za Centralnu i Istočnu Evropu.

Na početku konferencije prisutne je pozdravio Miljenko Dereta, izvršni direktor Gradjanskih inicijativa, i izrazio zadovoljstvo što su se pozivu da govore na  konferenciji odazvali predstavnici  Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Kancelarije za evropske integracije sa kojima civilni sektor ima izuzetno uspešnu saradnju, kao i predstavnica EPuS-a i gosti iz Slovenije i Slovačke. Iskustva Slovenije i Slovačke u komunikaciji sa institucijama EU, kako tokom procesa priključenja, tako i sada kada su njene članice, mogu biti dragocena preporuka za uspostavljanje dijaloga između civilnog društva u Srbiji i institucija EU.

 Državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Duško Radaković, posebno je naglasio da je rad ministarstva javan i da građani imaju mogućnost slobodnog uvida u taj rad. Najvažniji segmenti rada ministarstva jesu: zakonska regulativa (usvajanje izbornih zakona: - zakon o biračkom spisku, zakon o državnoj izbornoj komisiji, zakon o odbornicima).U tom kontekstu državni sekretar se osvrnuo na Zakon o udruženjima, na čije donošenje se čeka devet godina, i istakao da je usvajanje ovog Zakona, koji će se uskoro naći u skupštinskioj proceduri, jedan od prioriteta ministarstva. Ostali segmenti rada ministarstva su rad sa lokalnim samoupravama (gde se veliki napori ulažu u depolitizaciju, profesionalizaciju, racionalizaciju rada lokalne samouprave) i saradnja sa NVO sektorom, koja bi uskoro trebalo da postane institucionalizovana otvaranjem Vladine Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.

 Napominjući da, iako u procesu evropskih integracija dominiraju tehnička pitanja i visoko političke teme, Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije, je naglasila značaj građanskog dijaloga za evropski konsenzus u tom procesu. Imajući u vidu promenjene unutrašnje i spoljašnje okolnosti EU, ona je istakla da građanskom dijalogu treba posvetiti mnogo veću pažnju. Važan preduslov za to jeste informisanje građana o EU i evropskim integracijama. Najvažnija poruka za građane, koja iz toga treba da proistekne, jeste da opredeljenje za evropske integracije suštinski proizilazi iz uverenosti da „to što činimo u tom procesu jeste nešto što brani i unapređuje interese nas kao građana i da u procesu evropskih integracija i  primena svih zakona vodi upravo ostvarenju interesa građana Srbije, a ne interesa EU". Strategija komuniciranja koju je Kancelarija uvojila 2004. ima za cilj da građanima objasni šta je to proces stabilizacije i pridruživanja, koje su obaveze koje iz njega preuzimamo i da pokuša da ohrabri građane da kroz aktivan i konstruktivan odnos ispune neke lične obaveze i promene neke svoje navike. U vezi sa time, naglasila je da, obzirom na promenu okolnosti, neophodno je promeniti i poruku i strategiju komuniciranja.

Pierre Dybman, šef operacija Delegacije Evropske komisije u Republici Srbiji, istakao je posvećenost Delegacije političkom i operaciono-projektnom aspektu integracije Srbije u EU. Na inicijativu EK organizuju se stalni sastanci i u Briselu i u Beogradu sa predstavnicima NVO, na kojima je jedna od važnih tema razgovor o rezultatima projekata koji se finasiraju iz IPA fondova. EK aplikantima odobrava nekoliko vrsta grantova za realizaciju projekata, a u pojedinim projektima učestvuje ne samo kao finansijer već i kao posmatrač.

Maja Bobić, generalna sekretarka EPuS-a ponovila je da je u procesu EI, koji zapravo  predstavlja integraciju celokupnog društva, neophodno ojačati civilno društvo.Takođe je neophodno pronaći način kako koncept građanskog dijaloga, kakav postoji u EU, primeniti i na države nečlanice, u kojima je prethodno neophodno uspostaviti dijalog građanskog društva i lokalnih i nacionalnih institucija. Ona je istakla da, kada je reč o komunikaciji institucija EU sa NVO država članica, EU  su upućene mnoge kritike, što je za posledicu imalo neusvajanje Ustava EU i irsko NE Lisabonskom sporazumu. Imajući u vidu različit nivo otvorenosti institucija EU, proces konsultacija sa njima nije ujednačen što predstavlja dodatni problem u komunikaciji.

 O slovenačkom iskustvu u procesu evropskih integracija govorila je Tina Michieli, menadžerka projekta u Centru za informisanje, saradnju i razvoj NVO (CNVOS). Ona je naglasila da je došlo do porasta interesovanja institucija EU za učešćem građana i civilnog društva u vođenju dijaloga. Osnovna karakteristika tog dijaloga jeste razlikovanje dijaloga između institucija i između politika. Takođe je posebnu pažnju posvetila različitim načinima i kanalima komunikacije sa institucijama EU, evropskm mrežama građana, kao i projektima Centra za informisanje, saradnju i razvoj NVO koji su za cilj imali poboljšanje komunikacije sa instucijama EU. Njena poruka je da je komunikaciji sa EU institucijama najvažniji  proaktivan pristup njima.

Pogledajte PP prezentaciju Tine Michieli

Pavol Demeš, direktor Transatlanskog Centra za Centralnu i Istočnu Evropu, govorio je o stanju EU u proteklih 20 godina - o promenama koje su se dogodile i o njihovom uticaju na EU, ali i na države kandidate i nečlanice. Takođe je govorio o ključnim tačkama svake države koja se nalazi u procesu evropskih integracija, o najvažnijim oblastima u kojima se ostvaruje komunikacija NVO sa EU institucijama.

Nakon izlaganja, otvorena je diskusija tokom koje su učesnici imali prilike da postave pitanja izlagačima, ali isto tako i da daju svoje komentare i mišljenja. Bilo je reči o značaju primene usvojenih zakona u procesu pridruživanja EU; o zamoru EU kada je reč o daljem proširenju, a što se u Srbiji ne sme uzimati kao izgovor za nedovoljno korišćenje već postojećih kanala komunikacije sa institucijama EU i sa institucijama pojedinih njenih članica.; o neophodnom povećanju interesa EU za značaj i ulogu civilnog društva na Zapadnom Balkanu i o odgovornosti EU za brzinu evropskih integracija ovih zemalja.

Naredni događaji u okviru projekta CIDEC jesu dva okrugla stola - u Kruševcu  i Nišu - koji će biti organizovani krajem marta i početkom aprila, i o kojima će civilno društvo blagovremeno biti obavešteno.

Najava: Međunarodna konferencija o evropskim integracijama - utorak, 03. mart 2009. u Beogradu

20.02.2009.

       U sklopu projekta CIDEC - Dijalog građana i građanki za evropski konsenzus, koji finansira EU kroz Fond za EU integracije, kojim rukovodi Delegacija Evropske Komisije u Republici Srbiji, a tehnički realizuje Press Now, Građanske inicijative organizuju 3. međunarodnu konferenciju.

 Konferencija „ Mogućnosti građana/ki i NVO da komuniciraju sa institucijama EU " održaće se u utorak, 03. marta 2009., od 09:00 do 14:40 sati, u  Međunarodnom press centru TANJUG, Knez Mihajlova 6, Beograd .

        Na konferenciji u Beogradu biće predstavljena iskustva gostiju iz Slovenije i Slovačke, kao i predstavnika Vlade Republike Srbije - Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Kancelarije za evropske integracije. Nakon izlaganja, planirana je diskusija prisutnih predstavnika domaćih institucija, civilnog društva, medija i donatora, kao i formulacija zaključaka i preporuka za Srbiju.

Molimo zaineresovane predstavnike organizacija civilnog društva da svoje učešće na konferenciji potvrde do srede, 25. februara 2009. na br.tel. 011 25 26 942, 011 26 32 631 ili 26 32 694, kontakt osoba Dejana Mitev ili na e-mail dejana@gradjanske.org

Program konferencije

Održana debata u Zrenjaninu

04.02.2009.

Javna debata „ Institucionalni oblici i mehanizmi učešća građana i građanki  u procesu evropskih integracija", koju su Građanske inicijative organizovale u saradji sa Centrom za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina, održana je u utorak, 03. februara 2009. u skupštinskoj sali Gradske kuće u Zrenjaninu, uz učešće oko 100 predstavnika institucija, civilnog društva, mesnih zajednica i medija iz više gradova Vojvodine.

 Agenda događaja

Ova debata je deo projekta CIDEC - Dijalog građana i građanki za evropski konsenzus koje Građanske inicijative sprovode u saradnji sa Fondom za EU integracije, kojim rukovodi Delegacija evropske komisije u republici Srbiji, a tehnički realizuje Press Now.

Učesnike skupa pozdravio je pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Predrag Stankov, naglasivši, pre svega, da izuzetno visok odziv učesnika pokazuje da je zainteresovanost  predstavnika vladinog i nevladinog sektora za evropske integracije (EI) velika. On je rekao da grad Zrenjanin niz godina učestvuje u programima prekogranične saradnje, a najveći projekat u toj oblasti je infrastrukturno opremanje industrijske zone, čija je vrednost 4 miliona eura, a koji finansira Evropska Komisija. Stoga je Zrenjanin pravo mesto gde se može pričati o evropskim integracijama i evropskim fondovima. Jedan od osnovnih problema u Srbiji je što, iako postoji mnogo dobrih ideje, nema dovoljno ljudi koji umeju da pišu projekte, ali i kada projekat dobije sredstva nema ljudi koji će ga realizovati. Najviše ljudi koji mogu da sprovode te projekte nalazi se upravo u NVO sektoru i javna preduzeća bi trebalo odatle da crpe resurse kako bi ti projekti bili uspešno imlementirani. Ceo taj proces saradnje u Zrenjaninu vrlo dobro funkcioniše jer javna uprava pruža veliku podršku nevladinom sektoru. Gospodin Stankov najavio je početak prekogranične saradnje sa BiH i Hrvatskom u realizaciji nekliko važnih projekata.

Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa, okupljenim predstavnicima nevladinih organizacija i lokalnih samouprava predstavio je iskustva Poljske, Hrvatske, Rumunije i Bugarske. On je istakao da je cilj ovog skupa analizirati i primeniti iskustva zemalja regiona koje su kandidati ili članice EU, ali i poslati poruku da je na putu evropskih integracija čvrsta saradnja države i civilnog sektora neophodna. Imajući u vidu iskustva drugih država, uočeno je da je za uspostavljanje dijaloga sa građanima o procesu EI bitna transparentnost samog procesa kao i uključenje onih koji su protiv tog procesa.

Dereta je govorio o hrvatskom primeru uspostavljanja pojedinih institucija unutar države koje brinu o uspostavljanju podsticajnog i povoljnog okruženja za razvoj civilnog društva i nevladininih organizacija. Hrvatsko iskustvo dokaz je koliko proces EU  integracija, koji se inače doživljava kao nešto što se odvija samo na nacionalnom i nivou države, zapravo mora da uđe duboko u sistem i da se spusti do nivoa mesnih zajednica, koje se takođe u svom radu moraju ne samo zadovoljiti  standarde EU već i iskoristiti mogućnosti koje članstvo u EU treba da donese. On je rekao da Srbija treba da ima u vidu i iskustvo Bugarske o neophodnosti kontrole procesa EI, tj. kontrole u kojoj meri država zadovoljava standarde i da li ispunjava sve obaveze. Neophodnost umrežavanja NVO, kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou, veoma je važan element jačanja uloge i uticaja civilnog društva u procesu saranje sa vladinim predstavnicima u procesu EI.

Predstavnik Kancelarije za evropske integracije Vladimir Ateljević predstavio je iskustva drugih zemalja u procesu EU integracija. On  je istakao da postoje 4 faze do članstva u EU: 1. Proces stabilizacije i pridruživanja, 2. kandidatura za članstvo (u kojoj je uloga svih nas mnogo veća), 3. pregovori o punopravnom članstvu i 4. poziv Evropskog saveta i potpisivanje Sporazuma o pristupanju. Iz iskustva drugih država u procesu EI uočeno je da  EI na 4 načina utiču na organizaciju civilnog društva : 1. kroz postupak ispunjavanja političkih kriterijuma za članstvo,  2. kroz finasijska sredstva i programe pomoći za promociju demokratizacije, 3. putem reformi i usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa komunitarnim pravom EU, 4. aktivnostima transnacionalnih organizacija i zastupanjem interesa na nivou EU. Ateljević je govorio i o tome šta je nužno učiniti za dalje jačanje učešća nevladinog sektora u procesima evropskih integracija. On je naglasio da je važno usvojiti Zakon o udruženjima, podsticati lokalne i regionalne organizacije civilnog društva, uključiti se u šire organizacione oblike i saradnju sa transnacionalnim NVO. Ateljević je ponovio da je neophodan veći aktivizam civilnog sektora ali i praćenje evropske agende kako bi se ubrzao proces priključivanja EU

Pogledajte PP prezentaciju Vladimira Ateljevića

O programiranju i upravljanju fondovima EU i razvojnom pomoći kao i programu prekogranične saradnje naše države sa Rumunijom gvorila je Jelena Stojović, savetnica u Ministarstvu finasija .Na samom početku, ona je istakla da odlična saradnja koju Srbija ima sa susednim zemljama - Mađarskom, BiH, Crnom Gorom, Bugarskom i Rumunijom pokazuje koliki je stepen zalaganja za ostvarenje osnovnih ciljeva prekogranične saradnje : postizanje društveno-ekonomskog razvoja regiona, približavanje i upoznavanje zemalja koje nisu članice EU sa praksom i pocedurama EU, zajedničko angažovanje na projektima u cilju rešavanja zajedničkih problema, obezbeđivanje veće sigurnosti u pograničnom pojasu.

Kao priorite Srbija - Rumunija IPA prekograničnog programa 2007 - 2013 gospođa Stojović je istakla:

 1. Društveno - ekonomski razvoj, što obuhvata podršku lokalnoj / regionalnoj društveno-ekonomskoj infrastrukturi; razvoj turizma, uključujući i stvaranje regionalnog turističkog identiteta pogranične oblasti kao turističke destinacije; promociju razvoja malih i srednjih preduzeća; podršku višem nivou istaživačko - razvojnih aktivnosti i inovativnosti.

2.  Zaštita životne sredine i reagovanje u vandrednim situacijama, što konkretno znači unapređenje sistema i pristupa u rešavanju prekograničnih problema u oblasti zaštite životne sredine; razvoj i premenu strategija u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama; efikasnije sisteme i pristupe u hitnim slučajevima.

3. Akcije "Ljudi ljudima" koje obuhvataju podršku razvoju građanskog društva, unapređenje lokalnog upravljanja putem pružanja usluga lokalnim zajednicama u pograničnom regionu, unapređenje saradnje u oblasti obrazovanja, kulture i sporta, socijalnu i kulturnu integraciju pograničnih regiona.

4. Tehnička pomoć, što podrazumeva pomoć u realizaciji, opštem upravljanju i evaluaciji programa, podršku propagandnim aktivnostima i informisanju o programu

Ona je prisutnima skrenula pažnju na nekoliko novina koje se odnose na prekograničnu saradnju: u okviru prvog prioriteta (ekonomski i društveni razvoj) biće finansirani infrastrukturni projekti vrednosti 1 - 1,5 milion eura, ali to zahteva dodatnu proveru finansijske spremnost aplikanta, Ministarstva finansija i Kancelarija za EI integracije počeće sa organizovanjem obuke za pisanje projekata i sa zainteresovanima će prolaziti kroz aplikacione formulare, a sve to da bi projekti bili što bolje rangirani odobravani. Još jedna novina odnosi se na mogućnost da i parteri iz zajedničkog projekta mogu direktno dobiti novac za njegovu realizaciju.

Pogledajte PP prezentaciju Jelene Stojović

Đorđe Staničić, generalni sekretar  Stalne konferencije gradova i opština (SKGO), govorio je o ulozi lokalne samouprave u procesu evropskih integracija. On je istakao ulogu koju je lokalna samouprava, kroz aktivnosti SKGO, imala  u procesu približavanja Srbije EU. Iako nije bila uključena u pregovore o zaključivanju SSP, lokalna samouprava je učestvovala u pripremi zakona i drugih propisa značajnih za njen rad, kao i u harmonizaciji pravnog i političkog sistema naše zemlje sa pravom EU, tj. "acquis communautaire". Njena još aktivnija uloga očekuje se u procesu same primene tih zakona i propisa. Prema njegovim rečima, pristupanje EU direkto će uticati na ekonomsku politiku lokalnih zajednica, javne finansije, javne nabavke i propise u sferi komunalnih službi i premene standarada o zaštiti životne sredine. Imajući u vidu njihovu ulogu u kreiranju i izražavanju javnog mnjenja, izuzetno je važno da politički predstavnici gradova i opština uzmu učešće u razmatranju pitanja  koja se odnose na evropske integracije i odgovarajuće procese na nacionalnom nivou. Lokalna samouprava je u prosecu EI preuzela određene pripremne mere koje se odnose na informisanje građana i konsultovanje sa njima o toku procesa pregovora i kreiranja zakona iz oblasti koje se odnose direktno na njih (regionalna saradnja, postojanje socijalno-ekonomskih saveta, sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine, zaštita od požara, zaštita i upravljanje vodama...).

Pogledajte PP prezentaciju Đorđa Staničića

Nakon prezentovanja iskustava različitih aktera u procesu EI  pokrenut je dijalog između učesnika događaja, predstavnika NVO i lokalnih vlasti na tu temu. Okupljeni su se naviše interesovali za sledeća pitanja: Kada će će zakon o NVO doći na red Skupštine? Da li i povezivanje sa gradom iz zemlje članice EU, npr. Rumunije,  znači i veću dostupnost fondovima EU? Kakav je položaj i prava Saveta za mlade na nivou lokalnih samouprava? Kako rešiti problem uključivanja izbeglih i raseljenih lica u lokalne zajednice? Kakav je položaj osoba sa invaliditetom i njihovih organizacija u procesu EI? Kakava je budućnost mesnih zajednica, tj. da li postaju prevaziđene? Problem naplate carina i PDV za donacije iz fondova EU? Kako zainteresovati građane da aktivnije učestvuju u radu mesnh zajednica i lokalne samouprave? Da li se pitanje rodne ravnopravnosti posmatra samo kaoformalno pitanje imajući u vidu da još nije donet Zakon o rodnoj travnopravnosti?

Opšti je utisak da je ova debata doprinela boljem razumevanju samog procesa EI ali i uloge države, lokalne samouprave i civilnog društva u tom procesu. Primena iskustava susednih zemalja i ostvarivanje čvrste saradnje sa lokalnom i nacionalnom vlašću postavlja se kao imperativ za što brže prikučenje EU.

Najava: Okrugli sto o evropskim integracijama, 3. februara, u Zrenjaninu

16.01.2009.

Građanske inicijative u saradnji sa Centrom za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina organizovaće u utorak, 3. februara 2009. godine, okrugli sto na temu „Institucionalni oblici i mehanizmi učešća građana i građanki  u procesu evropskih integracija".

Događaj, koji će se održati u prostorijama Gradske kuće u Zrenjaninu, počinje u 10.30 i trajaće do 13.30 časova.

Na okruglom stolu predstavićemo iskustva predstavnika/ca Rumunije, Bugarske i Vlade Srbije izneta tokom međunarodne konferencije u Beogradu, održane krajem novembra 2008., u vezi sa učešćem građanki i građana u procesu pridruživanja EU.    

Nakon izlaganja, planirana je diskusija prisutnih predstavnika domaćih institucija, civilnog društva, medija i donatora, kao i formulacija zaključaka i preporuka za Srbiju.

Događaj u Zrenjaninu deo je projekta CIDEC -Dijalog građana i građanki za evropski konsenzus koji finansira EU kroz Fond za EU integracije, kojim rukovodi Delegacija Evropske Komisije u Republici Srbiji, a tehnički realizuje Press Now.

---

   Održana debata u Novom Pazaru

12.12.2008.

Javna debata „ Institucionalni oblici i mehanizmi učešća građana i građanki  u procesu evropskih integracija" održana je u petak, 12.decembra, u Multimedijalnom centru u Novom Pazaru.

Skup u Novom Pazaru pozdravio je zamenik gradonačelnika Vinko Dobrić dok je izvršni direktor Građanskih inicijativa Miljenko Dereta okupljenim predstavnicima nevladinih organizacija i lokalnih institucija predstavio iskustva Poljske, Hrvatske, Rumunije i Bugarske. On je dodao da je ovaj skup, pre svega, prilika da se uči na iskustvima zemalja regiona koje su postale kandidati ili su već članice EU, ali i da se pošalje poruka da država i civilni sektor moraju tesno da sarađuju na tom putu.

Predstavnik Kancelarije za evropske integracije Vladimir Ateljević predstavio je iskustva drugih zemalja u procesu EU integracija. On  je napomenuo da postoje 4 faze do članstva u EU: Proces stabilizacije i pridruživanja(pripremna faza za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), Studija izvodljivosti, Pregovori o zaključivanju SSP, Potpisivanje i sprovođenje SSP), kandidatura za članstvo, pregovori o punopravnom članstvu, poziv Evropskog saveta i potpisivanje Sporazuma o pristupanju. Ateljević je govorio i o planiranoj strukturi pomoći iz IPA fondova rekavši da će iz Prve IPA komponente u 2007. i 2008. godini biti izdvojeno blizu 4,8 miliona evra i to za : Osnaživanje Srbije - EU Dijalog sa civilnim društvom (2 miliona evra) - IPA 2007, podrška civilnom društvu (2,77 miliona evra) - IPA 2008. Prema njegovim rečima, u okviru druge komponente, NVO su  predlagači projekata u okviru svakog programa prekogranične saradnje dok u okviru Multi beneficiary IPA (regionalni i horizontalni programi) izdvojen je segment: civilno društvo-moderatorstvo-14,675 miliona evra. Ateljević je govorio i o tome šta je nužno učiniti za dalje jačanje učešća nevladinog sektora u procesima evropskih integracije. On je naglasio da je važno usvojiti Zakon o udruženjima, podsticati lokalne i regionalne organizacije civilnog društva, uključiti se u šire organizacione oblike i saradnju sa transnacionalnim NVO. Ateljević je istakao i neophodnost većeg aktivizma civilnog sektora ali i praćenje evropske agende kako bi se ubrzao proces priključivanja EU.  

Pogledajte PP prezentaciju Vladimira Ateljevića

Programe prekogranične saradnje predstavio je Denis Slatina iz Ministarstva finansija Srbije. On je okupljenima učesnicima govorio o programima iz kojih se mogu obezbediti sredstva za projekte zemalja kandidata za članstvo u EU, programima prekogranične saradnje - sa Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Hrvatskom, Makedonijom, BiH, Jadranskom  programu ali i o funkcionisanju programa prekogranične saradnje (neophodnosti dva partnera, sa obe strane granice po jedan, koji zajednički planiraju, razvijaju i implementiraju projekat). Slatina je ukazao i na pravila koja se moraju poštovati prilikom finansiranja projekta (85% grant - 15% učešće) i naglasio da nema uspešnog projekta kao ni uspešno ostvarenog cilja bez potpune saradnje opština, NVO i stručnjaka.

Pogledajte PP prezentaciju Denisa Slatine

Na kraju debate pokrenut je dijalog između učesnika događaja, predstavnika NVO i lokalnih vlasti o evropskim integracijama gde su se okupljeni najviše interesovali za sledeća pitanja: da li su definisane mere za podsticanje rada lokalnih NVO? Da li je rumunsko iskustvo primenjivo u Srbiji u smislu dobijanja pomoći krovnih NVO?

Kada će lokalne samouprave priznati lokalne NVO za ravnopravnog partnera?

Da li se u EU može ući tako što će se građani pojavljivati kao stranke Međunarodnog suda pravde u Strazburu? Kako se pišu projekti i kome se obraća za pomoć? Da li je moguća saradnja NVO sa Kancelarijom za evropske integracije u smislu pisanja projekata za dobijanje sredstava iz IPA fondova? Da li je moguća saradnja NVO i lokalnih javnih preduzeća? Da li u Srbiji postoji kritična masa 51% za pristupanje EU?

Učesnici debate zaključili su da im je događaj u Novom Pazaru pomogao u boljem razumevanju procesa evropskih integracija, da su iskustva zemalja iz regiona korisna a partnerstvo sa lokalnom vlašću i državom neophodno kako bi se put ka EU što pre završio primanjem Srbije u punopravno članstvo.  

Pogledajte fotografije sa debate u Novom Pazaru

Najava: Okrugli sto o evropskim integracijama u petak, 12.decembra, u Novom Pazaru

08.12.2008

       Okrugli sto „Institucionalni oblici i mehanizmi učešća građana i građanki  u procesu evropskih integracija" održaće se u petak, 12.12.2008., od 10.30 do 13.30 sati, u  prostorijama Doma kulture u Novom Pazaru.

       Okrugli sto, deo je projekta "Dijalog građana za evropski konsenzus", koji Građanske inicijative sprovode u saradnji sa Fondom za EU integracije, kojim rukovodi Delegacija Evropske komisije u Republici Srbiji, a tehnički realizuje Press Now. Cilj projekta je  podizanje svesti o značaju pridruživanja Evropskoj uniji, širenje znanja o EU i procesu integracije specifičnih grupa društva kroz edukaciju, iniciranje dijaloga, razmenu informacija i dobre prakse u vezi sa integracionim procesima.

         U okviru projekta, planirano je održavanje 3 konferencije i 6 javnih debata širom Srbije na temu pridruživanja i članstva u EU. Na okruglom stolu u Novom Pazaru ćemo predstaviti iskustva predstavnika/ca Rumunije, Bugarske i Vlade Srbije izneta tokom međunarodne konferencije u Beogradu, održane krajem novembra, u vezi sa učešćem građanki i građana u procesu pridruživanja EU. Nakon izlaganja, planirana je diskusija prisutnih predstavnika domaćih institucija, civilnog društva, medija i donatora, kao i formulacija zaključaka i preporuka za Srbiju.

Slične debate organizovali smo u Bujanovcu i Novom Sadu, krajem oktobra i početkom novembra 2008. godine. Više informacija možete naći na našem sajtu http://www.gradjanske.org/ i u najnovijem broju biltena MREŽA.

Nakon javne debate, za sve učesnike/ce, obezbeđen je ručak, u Hotelu Tadž.

Agenda debate

---

   Uspešna Druga konferencija o evropskim integracijama

28. 11. 2008

  Druga međunarodna konferencija pod nazivom "Institucionalni oblici i mehanizmi učešća građana i građanki u procesu evropskih integracija" održana je u petak, 28.11.2008., u Beogradu. Na konferenciji, na kojoj je učestvovalo oko 50 predstavnika državnih i međunarodnih institucija, domaćeg i inostranog nevladinog sektora, fondova i fondacija, bilo je reči o procesu približavanja Evropskoj uniji, merama koje treba preduzeti kako bi smo što pre postali članica ali i zamkama koje na tom putu treba izbeći.

Ključna poruka sa skupa bila je da država i nevladin sektor na putu evropskih integracija moraju tesno da sarađuju jer je članstvo u EU u interesu i jednih i drugih.  Skup je otvorio izvršni direktor Građanskih inicijativa Miljenko Dereta koji je predstavio iskustva sa dosadašnja tri skupa i istakao važnost mogućnosti da učimo na iskustvima zemalja regiona koje su postale kandidati ili su već članice EU.

Šef političke sekcije Delegacija Evropske komisije u Republici Srbiji Tomas Njoki rekao je da je nova srpska vlada za ključni prioritet postavila evropske integracije i reforme i da Srbija treba da uradi sve što je u njenoj moći da te prioritete što pre i ostvari.

Predstavnica Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Ivana Đurić istakla je važnost uloge nevladinog sektora u procesu integracija kao i blagovremenu informisanost javnosti o tom procesu. Ona je rekla da je veoma bitno da se radi na formiranju pozitivnog mišljenja građana Srbije kroz bolje razumevanje procesa evropskih integracija i reformi kao njihovog sastavnog dela.

Direktorka programa za evropske politike i građansko učešće Instituta za otvoreno društvo iz Sofije Asja Kavrakova prenela je iskustva svoje zemlje u procesu evropskih integracija. Ona je rekla da je veoma važno bilo izvršiti pritisak na Vladu da uspešno završi započete reforme. Kavrakovaje posebno naglasila obavezu države da o tom procesu informiše organizacije civilnog društva i ostalu javnost, kao i da omogući transparentnost celog procesa.

Izvršni direktor Fondacija za razvoj civilnog društva iz Bukurešta Ionut Sibian, govoreći o iskustvima svoje zemlje a pre svega o ulozi civilnog sektora u tom procesu, rekao je da je pri kabinetu Vlade bila formirana Kancelarija za odnose sa civilnim društvom kao i konsultativna tela o pitanjima evropskih integracija pri kabinetima ministara u kojima je bilo i predstavnika NVO. Sibian je apelovao na civilni sektor u Srbiji da obavezno u procesu EU integracija iskoristi „stres" koji EU ima na pomen civilnog društva. On je rekao da je veoma važno da civilni sektor bude homogen, ima svoju platformu ali i da gradi partnerstva sa predstavnicima lokalne vlasti. Na takav način, smatra Sibian, povećaće se i poverenje građana u civilni sektor.

Predstavnica Ministarstva finansija Srbije Jelena Pajović govorila je o razvoju sistemskog mehanizma za konsultacije sa civilnim društvom o IPA programiranju. Pajović je predstavila IPA komponente rekavši da se one odnose na pomoć tranziciji i izgradnju institucija, prekograničnu saradnju, regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj. Prema njenim rečima, pomoć IPA fondova kroz prvu komponentu treba da omogući reformu državne uprave, usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, jačanje demokratskih institucija, vladavina prava, društveno ekonomski razvoj , infrastrukturu ali i da jača građansko društvo kroz poštovanje ljudskih i manjinskih prava.

Na skupu u Beogradu, prisutnima se obratila i predstavnica Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Nadia Ćuk, nakon čega je uspostavljen dijalog i pokrenuta pitanja na temu članstva u EU ali i mogućnostima korišćenja IPA fondova kao i konkurisanja za projekte. Predstavnica Kancelarije za evropske integracije još jednom je ponovila da na žalost ova institucija nema sredstva za finansiranje projekata civilnog dru[tva ali da će se na tom pitanju raditi kao i da se nada da će uskoro imati „dobre vesti".

Projekat „Dijalog građana i građanki za evropski konsenzus",osim ove Konferencije, uspešno je održao još tri međunarodna događaja (Beograd, Bujanovac, Novi Sad) sa temom evropskih integracija. U okviru projekta planirano je održavanje još jedne međunarodne konferencije i četiri javne debate. Naredna debata planirana je za 12. decembar 2008. u Novom Pazaru.

Agenda konferencije

Najava: Druga konferencija o evropskim integracijama

26.11.2008

Druga međunarodna konferencija pod nazivom "Institucionalni oblici i mehanizmi učešća građana i građanki u procesu evropskih integracija" biće održana u petak, 28. novembra 2008. godine, od 9 do 14 časova, u konferencijskoj sali Narodne banke Srbije u Beogradu (Nemanjina 17).

Konferencija je deo projekta  "Dijalog građana i građanki za evropski konsenzus", koji Građanske inicijative realizuju uz finansijsku podršku EU kroz Fond za EU integracije, kojim rukovodi Delegacija Evropske komisije u Srbiji, a tehnički realizuje Press Now.

         Cilj projekta je  podizanje svesti o značaju pridruživanja Evropskoj uniji, širenje znanja o EU i procesu integracije specifičnih grupa društva kroz edukaciju, iniciranje dijaloga, razmenu informacija i dobre prakse vezane za integracioni proces.

         U okviru projekta planirano je održavanje tri konferencije i šest javnih debata širom Srbije na temu pridruživanja i članstva u EU. Prva konferencija pod nazivom "Izgrađivanje partnerskog odnosa između NVO sektora i javne administracije u procesu EU integracija" uspešno je održana u Beogradu 9. oktobra, kao i dva okrugla stola u Bujanovcu i u Novom Sadu, uz punu podršku i učešće predstavnika Kancelarije za evropske integracije

Agenda konferencije

Pozitivan izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije

05.11.2008

Evropska komisija smatra da Srbija još može da dobije status kandidata za članstvo u EU 2009. godine ako potpuno sarađuje s Hagom i ostvari neophodne reforme.

U zvanično objavljenim zaključcima godišnjeg Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije prema evropskim integracijama, navodi se da se od Srbije očekuje i da ostvari "opipljiv napredak" u reformama vezanim za vladavinu prava i ekonomske reforme.

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2008. godine.

http://web.uzzpro.gov.rs/kzpeu/dokumenti/godisnji_izvestaj_ek_srbija_2008_sr.pdf

Strategija za proširenje i glavni izazovi 2008/2009

http://web.uzzpro.gov.rs/kzpeu/dokumenti/ek_strategija_prosirenje_2008_2009_sr.pdf

Država i NVO mogu da rade zajedno, zaključeno na okruglom stolu u Novom Sadu

05.11.2008

U okviru projekta CIDEC - „Dijalog građana i građanki za evropski konsenzus" 5. novembra 2008. godine u Novom Sadu održan je Drugi okrugli sto na temu „Izgradnja partnerstva između NVO i javne administracije u procesu EU integracija". Okruglom stolu prisustvovalo je oko 60 predstavnika institucija, civilnog sektora i fondova kao i brojnih predstavnika vojvođanskih medija.

Objašnjavajući ciljeve CIDEC projekta izvršni direktor Građanskih inicijativa Miljenko Dereta rekao je da država i nevladine organizacije mogu da rade zajedno i "dopunjuju se" kako bi se građani što aktivnije uključili u proces promena i evropskih integracija. Dereta je, u Skupštini Vojvodine, rekao da je cilj projekta da građani prepoznaju svoj neposredni interes u procesu evropskih integracija. "Proces promena je dugotrajan, ali nezaustavljiv", naveo je on i dodao da je iskustvo drugih zemalja dragoceno kako bi se izbegle zamke i greške koje su one u tom procesu učinile. On je predstavio iskustva Poljske, Slovenije, Hrvatske i Makedonije i istakao da je neophodno uspostaviti i društveni i politički konsenzus da je EU cilj građana i političara u Srbiji i objasnio da projekat ima za cilj da pokrene javne rasprave o toj temi.

Direktorka Fonda za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodina i koorganizatorka skupa Ana Segedinski podsetila je da  je Skupština APV, 2003. godine, formirala Fond za neprofitni sektor kako bi stvorila što povoljniji društveni ambijent za razvoj građanskih organizacija u Vojvodini. Time je, kako kaže, data podrška nevladinom sektoru, izgradnji građanskog društva, vladavini prava, društvenoj solidarnosti, poštovanju različitosti, mirnom rešavanju konflikata, razmeni iskustava i znanja kao i međusektorskoj saradnji.  Ona je rekla da je Fond do sada organizovao šest tematskih konkursa s ciljem finansiranja i sufinansiranja predloga projekata udruženja građana, nekoliko javnih rasprava, okruglih stolova, tribina, debata i konferencija i dodala da su vrata Fonda uvek otvorena za sva pitanja, predloge ali i sugestije.

Koordinatorka programa međususedskih odnosa Ministarstva finansija Srbije Bojana Milićević govorila je o programima prekogranične saradnje sa Mađaraskom, Rumunijom, Bugarskom, Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Crnom Gorom . Ona je rekla da ovaj projekat ima za cilj da pomogne građanima da se uključe u evropske integracije na taj način što će se postići ravnomerni i održiv društveno-ekonomski razvoj regiona, približiti i upoznati zemlje nečlanice sa praksom i procedurama EU, zajedničko angažovati na projektima kako bi se rešavali problemi i obezbediti veća sigurnost u pograničnom pojasu. Koliki je značaj ovog programa govori i činjenica da se obezbeđuju bespovratna sredstva (85% grant:15% kofinansiranja IPA), projekti se sprovode po pravilima EU a omogućena je i saradnja sa zemljama susedima.

Pogledajte PP prezentaciju Bojane Milićević

Predstavnica Kancelarije za EU integracije Vlade Srbije Jelena Stevanov rekla je da je  Kancelarije za evropske integracije potpisala Memorandum o saradnji sa predstavnicima 74 nevladine organizacije u Srbiji.  Prema njenim rečima cilj te saradnje je da civilno društvo u Srbiji bude prepoznato ne samo kao učesnik već kao vlasnik procesa EU integracije. Taj proces ne znači samo članstvo u EU već reformu Srbije koja će dovesti do članstva, kaže Stevanov. Ona je dodala da na žalost Kancelarija nema sredstva iz kojih bi finansirala projekte NVO ali da očekuje veliku pomoć civilnog sektora u procesima koji očekuju Srbiju a tiču se vizne liberalizacije, dobijanje statusa kandidata, decentralizovane implementacije sredstava koja dolaze iz IPA fondova.

Pogledajte PP prezentaciju Jelene Stevanov

Skupu se obratio i savetnik za evropske integracione procese u Kancelariji za evropske poslove Izvršnog Veća AP Vojvodine Igor Bajić koji je govorio o mogućnostima prekogranične saradnje i važnosti evropskih integracija. Sledeći događaj u okviru CIDEC programa zakazan je za  28. 11. 2008. godine u Beogradu.

Agenda Novi Sad

Program CIDEC - Dijalog građana za evropski konsenzus sprovodi se uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ovog dokumenta isključiva je odgovornost Građanskih inicijativa, i ni na koji način ne odražava gledište EU.

Održan okrugli sto o evropskim integracijama u Bujanovcu

03.11.2008

Okruglim stolom „Izgradnja partnerstva između NVO i javne administracije u procesu EU integracija", koji je održan 31. oktobra u Bujanovcu, nastavljena je serija debata i konferencija o evropskim pitanjima.

Konferenciju je otvorio izvršni direktor Građanskih incijativa Miljenko Dereta koji je učesnicima skupa preneo utiske sa Prve konferencije održane početkom oktobra u Beogradu i dodao da je ideja skupa da "kroz iskustvo drugih, Srbija zna kako da prođe kroz neophodne promene na putu ka Evropskoj uniji".  

Govoreći i iskustvima Poljske, Dereta je rekao da je ta zemlja prošla tri nivoa u procesu integracije: usaglašavanje zajedničke platforme unutar vlasti, pregovore sa zvaničnicima EU, kao i razgovore i istraživanje poljskog javnog mnjenja. Dereta je rekao da u ovom trenutku država želi da pomogne civilnom sektoru, inicijativi građana ali da se na žalost na jugu Srbije i dalje razmišlja na stari način. "Čeka se da neko drugi završi posao umesto nas a namera ovih okruglih stolova jeste da se pokaže ljudima da je njihova inicijativa važna i da može imati podršku", dodao je on.

Predstavnica Koordinacionog tela za jug Srbije Danijela Nenadich ocenila je da je odluka Vlade Srbije da se priznaju diplome sa pečatom UNMIK-a "prvi korak ka dugoročnom rešavanju problema visokog obrazovanja" na jugu Srbije. Ona je najavila da se "u toku ove godine može očekivati otvaranje visokoškolske ustanove na srpskom i albanskom jeziku u Medveđi". Prema njenim rečima, do kraja naredne godine biće otvorena i visokoškolska ustanova na albanskom jeziku u Bujanovcu, koja će imati istureno odeljenje u Preševu.  "Na modelu za ovaj projekat radićemo u saradnji sa drugim zemljama u regionu koje imaju slična iskustva, pre svega sa Crnom Gorom", rekla je predstavnica Koordinacionog tela. Danijela Nenadić je dodala da je za Koordinaciono telo od izuzetne važnosti saradnja sa civilnim društvom, pre svega projekti sa mladima, obrazovanjem i ekonomskim razvojem u tri opštine juga Srbije. "Koordinaciono telo neće moći do januara naredne godine da podržava projekte koji dolaze iz civilnog sektora, ali se nadamo da ćemo od 2009. godine početi finansiranje i nekih nevladinih organizacija", kazala je ona.

Predstavnica ministarstva finansija Srbije zadužena za međususedsku saradnju Maja Jovanović objasnila je na skupu u Bujanovcu šta se dešavalo sa susedskim programom do sada. Ona je rekla da su objavljena pet poziva za prikupljanje predloga projekta i dodala da za projekte mogu da konkurišu organi vlasti na lokalnom i regionalnom nivou, javna i komunalna preduzeća, privredne komore, nevladine organizacije, obrazovne, kulturne i istraživačke ustanove, društva i udruženja u oblasti turizma, kulture, sporta i druge organizacije.

Pogledajte PP prezentaciju Maje Jovanović

Predstavnica Kancelarije za EU integracije Vlade Srbije Jelena Stevanov govorila je o modelu saradnjeizmeđu Kancelarije za evropske integracije i civilnog društva u Srbiji. Ona je rekla da ne postoji institucionalizovan odnos između Vade Srbije i civilnog društva i dodala da je Kancelarija sa civilnim sektorom potpisala Memorandum o saradnji.  Prema njenim rečima cilj te saradnje je da civilno društvo u Srbiji bude prepoznato ne samo kao učesnik već vlasnik procesa EU integracije. Taj proces ne znači samo članstvo u EU već reformu Srbije koja će dovesti do članstva", precizirala je Stevanov. Srbiju očekuje vizna liberalizacija, dobijanje statusa kandidata, decentralizovana implementacija sredstava koja dolaze iz IPA fondova i za ostvarivanje toga neophodna nam je pomoć civilnog sektora, istakla je Stevanov.

Pogledajte PP prezentaciju Jelene Stevanov

Predsednica Regionalnog foruma udruga Slavonije i Baranje Sonja Vuković govorila je na skupu o izazovima i primerima dobre prakse u kontekstu iskustava Hrvatske kao zemlje kandidata za članstvo u EU. Ona je napomenula da je Forum koalicija NVO organizovanih tako da jačaju društveni kapital i promovišu vrednosti građanskog društva u regionu Slavonije sa ciljem iniciranja saradnje između OCD-a, aktivnog učešća u procesu stvaranja razvojnih politika na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, inicijacije i razvoja modela saradnje sa privatnim i javnim sektorom kao i zalaganje za stvaranje uslova infrastrukture za održivi razvoj OCD-a.

Pogledajte power point prezentaciju Sonje Vuković

Na okruglom stolu u Bujanovcu, na kome je bilo prisutno oko 60 predstavnika nevladinih organizacija i domaćih institucija razgovaralo se o evropskim integracijama. Događaj su organizovali ABC centar za mir iz Vranja i Građanske inicijative a učenike/ce skupa pozdravio je predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi.

Najava: Okrugli sto o evropskim integracijama 5. novembra 2008. u Novom Sadu

29.10.2008

Okrugli sto pod nazivom „Izgradnja partnerstva između NVO i javne administracije u procesu EU integracija" održaće se u sredu, 5.11.2008., od 11.00 do 14.30 sati, u Sali 1 Skupštine AP Vojvodine.

Okrugli sto organizuju Građanske inicijative iz Beograda u saradnji sa Fondom za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine. "Dijalog građana za evropski konsenzus" naziv je projekta koji Građanske inicijative sprovode u saradnji sa Fondom za EU integracije, kojim rukovodi Delegacija Evropske komisije u Republici Srbiji, a tehnički realizuje Press Now. Cilj projekta je podizanje svesti o značaju pridruživanja Evropskoj uniji, širenje znanja o EU i procesu integracije specifičnih grupa društva kroz edukaciju, iniciranje dijaloga, razmenu informacija i dobre prakse u vezi sa integracionim procesima.

U okviru projekta, planirano je održavanje 3 konferencije i 6 javnih debata širom Srbije na temu pridruživanja i članstva u EU. Na okruglom stolu u Novom Sadu ćemo predstaviti iskustva predstavnika Poljske, Hrvatske i Makedonije izneta tokom Prve konferencije u Beogradu održane početkom oktobra 2008. godine. Takođe, predstavnici Ministarstva finansija i Kancelarije za EU integracije Republike Srbije izneće svoja iskustva u vezi sa saradnjom države i nevladinih organizacija u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, kako na nacionalnom tako i na lokalnim nivou. Nakon izlaganja, planirana je diskusija prisutnih predstavnika domaćih institucija, civilnog društva, medija i donatora, kao i formulacija zaključaka i preporuka za Srbiju.

Agenda Novi Sad

Najava: Okrugli sto o evropskim integracijama u Bujanovcu

29.10.2008

Građanske inicijative organizuju, u saradnji sa ABC Centrom za mir, sigurnost i toleranciju iz Vranja,  u petak 31.10.2008., od 10.30 do 14.30 sati, okrugli sto „Izgradnja partnerstva između NVO i javne administracije u procesu EU integracija".

Okrugli sto deo je projekta "Dijalog građana za evropski konsenzus" koji Građanske inicijative sprovode u saradnji sa Fondom za EU integracije, kojim rukovodi Delegacija Evropske komisije u Republici Srbiji, a tehnički realizuje Press Now.

Cilj projekta je  podizanje svesti o značaju pridruživanja Evropskoj uniji, širenje znanja o EU i procesu integracije specifičnih grupa društva kroz edukaciju, iniciranje dijaloga, razmenu informacija i dobre prakse u vezi sa integracionim procesima.

U okviru projekta, planirano je održavanje 3 konferencije i 6 javnih debata širom Srbije na temu pridruživanja i članstva u EU.

Na okruglom stolu u Bujanovcu biće predstavljena iskustva, predstavnika Poljske, Hrvatske, Makedonije i Vlade Srbije izneta tokom Prve konferencije održane početkom oktobra u Beogradu, u vezi sa saradnjom države i nevladinih organizacija u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

Nakon izlaganja, planirana je diskusija predstavnika domaćih institucija, civilnog društva, medija i donatora, kao i formulacija zaključaka i preporuka za Srbiju.

Agenda Bujanovac

Održana Prva konferencija o evropskim integracijama

09.10.2008

Oko 65 predstavnika domaćih i stranih institucija, nevladinih organizacija iz zemlje i regiona, međunarodnih organizacija, donatora, učestvovalo je u radu konferencije "Izgrađivanje partnerskog odnosa između NVO sektora i javne administracije u procesu EU integracija", koju su Građanske inicijative organizovale u saradnji sa Fondom EU za integracije.

Konferenciju je otvorio izvršni direktor Građanskih incijativa Miljenko Dereta, koji je rekao da je ideja skupa da "kroz iskustvo drugih, Srbija zna kako da prođe kroz neophodne promene na putu ka  Evropskoj uniji".  Dereta je naglasio da je glavni cilj projekta razmena znanja i iskustava sa kandidatima i članicama u procesu priključivanja EU.

„Očekujem nivo znanja i svest o mogućnostima saradnje nevladinih organizacija, javne uprave i medija u evropskim integracijama, kao i pokretanje javnog dijaloga, razmene informacija i principa dobre prakse vezane za proces EU integracije", rekao je on i istakao da se proces pridruživanja EU tiče svih segmenata života i da je ovaj dijalog neopohodan kako pitanje evropskih integracija ne bi bilo ekskluzivno pravo vlade i političkih elita.

Direktor Centra za evropsku strategiju "demos EVROPA" Pavel Svijeboda govorio je o iskustvima Poljske u procesu pridruživanja EU. Svijeboda je rekao da je ta zemlja prošla tri nivoa u procesu integracije: usaglašavanje zajedničke platforme unutar poljskih vlasti, pregovori sa zvaničnicima EU, kao i razgovori i istraživanje poljskog javnog mnjenja. On je istakao da osim toga što mora da se dobro pripremi za priključivanje EU, državna administracija mora i  da dobro objasni građanima šta je Unija, kako funkcioniše i u čemu je njen značaj. Prema njegovim rečima, najvechi izazov u procesu pridruživanja EU je podrška civilnog sektora i svih socijalnih partnera. Partneri u procesu priključivanja su, kako je naveo, sindikati, udruženja poslodavaca i radnika, NVO, intresne grupe i lokalna samouprava koja će morati da primenjuje neke evropske zakone i standarde. Podsetivši da su se Poljaci na referendumu izjašnjavali o pristupanju EU, Svijeboda je istakao da su socijalani partneri pritom imali odlučujući uticaj u animiranju široke javnosti.

Pogledajte power point prezentaciju Pavela Svijebode

Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Tanja Miščević rekla je da bi Vlada Srbije do kraja dana trebalo da usvoji Nacionalni program integracije Srbije u Evrospku uniju. Reč je o strateškom programskom dokumentu o aktivnostima Srbije i usklađivanju domaćeg prava i prakse sa standardima koji postoje u svim pregovaračkim procesima EU, rekla je ona i dodala da je dokument prošao javnu raspravu, i da će postati Program rada Vlade u naredne četiri godine. Miščević je istakla da na žalost u Srbiji ne postoji institucionalizovan odnos između Vade Srbije i civilnog društva. „Kada to kažem ja nemam gotova rešenja kako da  poravimo stvari ali smo otvoreni za sve savete, pa i naših suseda, jer možemo strašno mnogo da naučimo", dodala je ona. „Iako nema institucionalizacije odnosa, mi smo sa civilnim sektorom potpisiali Memorandum o saradnji. Memorandum je potpisan i sa Univerzitetima u Srbiji i Privrednom komorom Srbije. Na žalost takav memorandum nije poptisan sa Sindikatima", rekla je Miščević i dodala da je „cilj te saradnje da civilno društvo u Srbiji bude prepoznato kao ne samo učesnik već vlasnik procesa EU integracije. Taj proces ne znači samo članstvo u EU već reformu Srbije koja će dovesti do članstva", dodala je Miščević.  Srbija ima tri važna plana u narednim godinama: vizna liberalizacija, dobijanje statusa kandidata, decentralizovana implementacija sredstava koja dolaze iz IPA fondova. U ostvarivanju  ovih planova izuzetno nam je važna pomoć civilnog sektora, istakla je Tanja Miščević.

Načelnik odeljenja za informisanje Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija Hrvatske Pero Belišić kaže da je u procesu pridruživanju Hrvatske Evropskoj uniji postavljena široka struktura za pregovore u koju je uključen i nevladin sektor. Belišić je rekao  da je Vlada formirala Nacionalni forum za pristupanje EU i u rad tog tela uključila predstavnike NVO. Belišić je, na kraju kratkog izlaganja, rekao da je u ovom trenutku 60% građana za članstvo u EU, dok je 38% protiv članstva.

Menadžerka projekta Regionalne razvojne agencije Slavonije i Baranje Kornelija Mlinarević govorila je o modelima partnerske saradnje Vlade RH i organizacija civilnog društva, dok je predsednica Regionalnog foruma udruženja Slavonije i Baranje, Sonja Vuković govorila o izazovima i primerima dobre prakse ali i iskustvima Hrvatske kao zemlje kandidata za članstvo o EU. Iskustva Makedonije kao zemlje kandidata za članstvo u EU predstavila je koordinatorka Balkanske mreže za razvoj civilnog društva Tanja Hafner Ademi.

Pogledajte power point prezentaciju Kornelije Mlinarević

Pogledajte power point prezentaciju Sonje Vuković

Pogledajte power point prezentaciju Tanje Hafner Ademi

Direktorka istraživanja ˝Strategic Marketing˝ Svetlana Logar predstavila je rezultate istraživanja javnog mnenja u Srbiji o EU integracijama. Ona je rekla da ulazak Srbije u Evropsku uniju podržava 74 odsto građana. Logar je dodala da su nešto pozitivniji stavovi o ulasku zemlje u EU počeli u martu, ali da ipak variraju iz meseca u mesec. Prema njenim rečima, ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u junu je podržavalo 54 odsto građana, julu 65, avgustu 54, a u septembru 62 odsto građana. Ona je kazala da iako 55 odsto ispitanika ne zna šta taj sporazum podrazumeva većina se slaže da će on doprineti boljem životu u Srbiji (72 odsto ispitanika). Građani Srbije su takođe naveli da će SSP i energetski sporazum sa Rusijom, koji su ratifikovani istog dana u parlementu, imati isti značaj za budućnost Srbije.

Pogledajte power point prezentaciju Svetlane Logar

Konferencija „Izgrađivanje partnerskog odnosa NVO sektora i javne administracije u procesu integracije EU" deo je šireg programa pod nazivom „CIDEC - Dijalog građana i građanki za evropski konsenzus" koji Građanske inicijative sprovode u saradnji sa Fondom za EU integracije kojim rukovodi delegacija Evropske komisije u Srbiji. Projekat traje 12 meseci, a za to vreme, između ostalog planirano je održavanje još tri konferencije, dok će širom zemlje biti organizovane jave debate o priključenju Srbije EU.

Dodatni materijali sa konferencije:

Strateški dokumenti o odnosu države i udruga

Materijal HR

CIDEC - Dijalog građana i građanki za evropski konsenzus

03.10.2008

Izgradnja partnerstva između NVO i javne administracije u procesu EU integracija

"Dijalog građana i građanki za evropski konsenzus" naziv je projekta koji Građanske inicijative sprovode u saradnji sa Fondom za EU integracije, kojim rukovodi Delegacija Evropske komisije u Srbiji, a tehnički realizuje Press Now.

Cilj projekta je  podizanje svesti o značaju pridruživanja Evropskoj uniji, širenje znanja o EU i procesu integracije specifičnih grupa društva kroz edukaciju, iniciranje dijaloga, razmenu informacija i dobre prakse vezane za integracioni proces.

U okviru projekta planirano je održavanje 3 konferencije i 6 javnih debata širom Srbije na temu pridruživanja i članstva u EU. O svojim iskustvima u vezi sa tim procesom govoriće predstavnici zemalja članica EU, država kandidata za članstvo i država koje su tek odpočele pregovore o pridruživanju.

Prva konferencija pod nazivom"Izgrađivanje partnerskog odnosa između NVO sektora i javne administracije u procesu EU integracija" zakazana je  za četvrtak, 9.10 2008., od 9 do 14.30 časova, u sali 1 Medija centra, (Milentija Popovića 9), u Beogradu.

Na konferenciji će, o svojim iskustvima u vezi sa procesom pridruživanja Evropskoj uniji govoriti predstavnici Poljske, Hrvatske, Makedonije i Vlade Srbije, a osim njih, očekuje se učešće oko 35 predstavnika domaćih institucija, civilnog društva, donatora i zvaničnika zemalja članica EU. 

Sve informacije, o projektima koje Evropska unija sprovodi u Srbiji ali i informacije o procesu pridruživanja Srbije EU, možete saznati na web sajtu http://www.ear.europa.eu/.

Program CIDEC - Dijalog građana za evropski konsenzus sprovodi se uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ovog dokumenta isključiva je odgovornost Građanskih inicijativa, i ni na koji način ne odražava gledište EU.

Agenda konferencije

Ostali dobitnici granta Fonda za evropske integracije tokom Maja 2008