Konferencije

 Sa ciljem da se poboljša komunikacija i razmene iskustava, Građanske inicijative organizuju konferencije nevladinih organizacija iz cele zemlje. Konferencije su počele u vreme velikog nasilja, tenzija i promena u društvu i pokušajima da se suoče sa ovim socijalnim promenama, a vremenom postale jedino kontinuirano godišnje okupljanje NVO i odlučivanje o strateškim pitanjima i pravcima razvoja trećeg sektora. 

Šesta godišnja Skupštna Federacije nevladinih oragnizacija (FENS), održana je 17. i 18. oktobra 2009., u Sava centru , u organizaciji Građanskih inicijativa i brojnih donatora.

Otvarajući skup, Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijatviva, izjavio je da je ova skupština izuzetno važna zato što je organizovana u potpuno novom okruženju za civilno društvo: zahvaljujući naporu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, dobroj volji Vlade Republike Srbije i nevladinih organizacija usvojen je Zakon o udruženjima; u okviru Vlade pokrenuta inicijativa za formiranje Vladine Kancelarija koja bi se bavila isključivo temama vezanim za civilno društvo; proces Evropskih integracija, koji najzad počinje da se ubrzava sa obe strane, jedan je od razloga zašto je potrebno da se i civilno društvo prilagodi novim zakonskim uslovima, novim odnosima sa državom i Evropskim institucijama. Dereta je najavio da bi do kraja sledeće godine trebalo sprovesti reorganizaciju FENSa. Rezultat bi bilo jedno telo koje okuplja platforme koje se bave različitim temama. To je jedini način da se organizacije civilnog društva Srbije uključe ne samo u efikasniju komunikaciju sa državom, nego i u evropske mreže putem kojih je moguće uticati na rad institucija EU.


Potpredsednik Vlade za evropske integracije, Božidar Đelić najavio je da je pred Srbijom nova era u odnosima civilnog sektora i države što potvrđuje i činjenica da Vlada planira otvaranje Kancelarije za saradnju sa nevladinim sektorom.


"U budžetu za 2010. godinu predviđena su sredstva za formiranje kancelarije za odnose vlade i civilnog sektora", rekao je Đelić. Prema njegovim rečima, novu eru u saradnji civilnog sektora i države potvrđuje i to što je letos usvojen Zakon o udruženjima, na koji se čekalo devet godina. "Novi Zakon o udruženjima, novi način finansiranja nevladinog sektora i budući zakon o fondovima i zadužbinama (koji priprema Ministarstvo za kulturu) su momenti koji će omogućiti da zajedno radimo bolje", dodao je Đelić.

Pojasnio je i da će novi način uređivanja državnog finansiranja NVO uspostaviti transparentne kriterijume i procedure za dobijanje sredstava, a na taj način će se znati i koliko novca ide civlinom sektoru i kojim tačno organizacima. Đelić je napomenuo da će samo iz pretpristupnih fondova EU za civilni sektor biti izdvajano od dva do pet odsto. Imajući u vidu da se civilni sektor u Srbiji finansira i iz sredstava velikih inicijativa i programa prekogranične saradnje, koji su u prethodnih nekoliko godina bili veoma uspešni, EU je odlučila da duplira iznos sredstava namenjenih takvim programima.


Govoreći o ulozi civilnog društva, Đelić je rekao je da je ona 'ogromna' ne samo zbog kontrole u odnosu na ono šta Vlada radi, već i zbog toga što lakše može da dopre do potreba svakog čoveka i da ih potom kanališe do nadležnih organa. U domenu formulacije javnih politika najbolje se može uočiti najjači, najvažniji i nezamenljiv uticaj civilnog sektora. Njegov značaj raste jer danas, za razliku od 90-ih godna, veliki broj građana, establišmenta i elite deli iste vrednosti.

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković, pohvalio saradnju sa civilnim sektorom tokom dugogodišnjeg rada na Zakonu o udruženjima. Izjavio je da su građani Zakonom o udruženjima, koji je, kako je rekao, "zaista izuzetno dobar", dobili pravi okvir za udruživanje i polaznu osnovu za saradnju sa Vladom Srbije.

"Ne postoji nijedna državna politika koja može da dopre u sve društvene tokove i pore kao što je to nevladin sektor. Niko ne može sagedati detaljno probleme ljudi kao NVO", rekao je Marković i podsetio da je civilni sektor savest društva jer može biti pokretač novih ideja i kritčar postojećih. Kroz donošenje Zakona o udruženjima i osnivanje Kancelarije za komunikaciju sa civilnim društvom Vlada je dala jednu vrstu priznanja i zahvalnosti nevladinom sektoru za sve što učinio za naše društvo u predhodnih dvadeset godina i time istakla značaj slobode građana da se udružuju.

Stalni koordinator UN i stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji Vilijam Infante pohvalio je i ocenio važnim usvajanje Zakona o udruženjima građana kojim se značajno poboljšava položaj civilnog sektora u Srbiji. On je podsetio da UN investiraju u različite aktivnosti NVO i naglasio da je važno da se poštuju prava osoba sa posebnim potrebama, za čiju promociju su od velikog značaja aktivnosti nevladinih organizacija. UN i njihove agencije trenutno su u fazi pripreme nove petogodišnje strategije; u tekućim razgovorima i konsultacijama sa civilnim društvom i Vladom RS, UN prikupljaju nove ideje i projekte. Sve je to, naravno, usmereno ka povezivanju i članstvu Srbije u euro-atlantskim strukturama.

Šef misije OEBS-a u Srbiji Dimitrios Kipreos ocenio je da će novi Zakon o udruženjima i šesta Skupština FENS-a doprineti da se kroz jačanje civilnog sektora ostvare jasne vizije o jakim demokratskim institucijama, miru, stabilnosti, toleranciji i blagostanju u regionu. On je naglasio da je u procesu usvajanja novog Zakona o udruženjima srpska Vlada, a posebno Ministarstvo zadržavnu upravu i lokalnu samoupravu, pokazala izizetnu volju za saradnjom i podrškom civilnom društvu. Misija OEBSa pružala je podršku OCD i državnim telima od samog početka i nastaviće to da čini, pre svega kada je reč o procesu primene Zakona.

Zamenik šefa delegacije Evropske komsije u Srbiji Adriano Martins izjavio je na skupu da Evropska unije prepoznaje značaj civilnog sektora i da zato izdvaja sredstva kroz razne fondove za njegovo jačanje. Jačanje demokratije i demokratskii rad javnih institucija veoma su značajni, ali za to je neophodno i važno da civilno društvo i Vlada deluju kao celina i aktivno uključuju svoje građane. Dobar odnos Vlade i civilnog društva, koji postoji u Srbiji, od ključne je važnosti. Međutim, neophodno je razviti sistematičniji dijalog u okviru procesa donošenje odluka, što je od vitalnog interesa za celokupno društvo Srbje, a posebno za OCD. To je, takođe, interes i EU - održivo i snažno civilno društvo je jedan od preduslova uspešnog priključenja EU.


Kopredsedavajući FENS-a, Miljenko Dereta uručio je, ispred FENSa, zahvalnice za unapređenje saradnje Vladinog i nevladinog sektora, kao i za doprinos u izradi Zakona o udruženjima. Priznanje su dobili Božidar Đelić, ministar Marković, kao i Žarko Šunderić i Ivana Ćirković iz Tima potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva.


U nastavku prvog dana rada, predstavljene su prednosti i mogućnosti regionalnog i evropskog umrežavanja, a o iskustivima Balkanske mreže za razvoj civilnog društva govorio je Sašo Klekovski. On je istakao da građansko društvo u Makedoniji uživa podršku samo 17% građana i stoga je, kao manjina, razvilo tzv. sindrom manjine i naglasak stavilo na 3K: koordinaciju, komunikaciju i kooperaciju. Klekovski je izjavio da civilno društvo mora uticati na javne politike i to sve više na javne politike izvan zemlje, jer one sve više određuju šta će se dešavati u nacionalnom zakonodavstvu i nacionalnoj politici. On je poručio da je iz makedonskog iskustva jasno da koalicije, mreže i savezi bitno utiču na legitimitet, kredibilitet, profesionalizaciju i povećanje kapaciteta i efikasnosnosti civilnog društva.


Jadranka Jelinčić, iz Fonda za otvoreno društvo, osvrnula se na krizu koja je uslovila promenu pozicijije civilnog sektora, ali i donatora. Dala je i primere inovativnih programa koji lakše dobijaju finansijsku podršku. Jelinčić je izjavila da su spoljne prilike koje diktiraju različit tempo razvoja civilnog društva, relativno približavanje EU, globalna ekonomska kriza, nedostatak fondova, sporost u razvoju domaćih izvora finasiranja aktivnosti civilnog društva jesu razlozi zašto je tema Civilno društvo i kriza baš u ovom trenutku izuzetno značajna. Dosadašnja praksa govori da su sve aktivnosti civilnog društva, koje su bile usmerene i ka lokalu i ka nacionalnom nivou, bile daleko uspešnije onda kada je ono uspelo da se ujedini i definiše za šta se zalaže. Jelinčić je izjavila da jedan od elemenata razvoja civilnog društva elemenat tzv. evropeizacije ili približavanja EU, koji nameće pitanje Kako dalje?, tj. da li osnivati asocijacije, mreže, platforme.

Civilno društvo u Srbiji ima najmanje tri zadatka: delovanje na lokalnom i na nacionalnom nivou i svakako pripremanje da se blagovremeno i aktivno uključi u evropske i balkanske mreže da bi potpuno ravnopravno učestvovalo u radu Evropskog civilnog društva kada Srbija postane članica EU. Iako OCD sprovode kvalitetne projekte čije aktivnosti građani podržavaju, zbog nedostatka dijaloga oni mogu ne biti potpuno svesni da OCD rade u njihovom interesu. Jelinčić se osvrnula i na izveštaj Evropske komisije u kom stoji da je ekonomska kriza posledica netransformisane države blagostanja. To zapravo znači da država ovakva kakva jeste, nije ni na koji način u mogućnosti da zaštiti zagarantovana prava građana. Takva situacija otvara mogućnost jednom delu građanskog društva da počne da se bavi pitanjima reforme države blagostanja. „U trenicima krize, neophodno je sagledati kako postojeće kapacitete staviti u funkciju rešavanja problema koji su se pojavili kao posledica krize", zaključila je Jelinčić.


Na skupštini FENSa predstavljen je projekat „Jačanje dijaloga između organizacija civilnog društva Srbije i EU", koji finanisira Evropska unija, a implementira ga nemačka konsultantska kuća GOPA. Ognian Lipovski i Mihaela Janša istakli su da projekat predstavlja podršku jačanju kapaciteta organizacija civilnog društva u Republici Srbiji. Namenjen je i podizanju svesti o ulozi civilnog društva u političkom procesu, unapređenju umrežavanja i razvoja partnerstva između organizacija civilnog društva, kao i širenju znanja o EU integracijama, njenim programima i institucijama. Janša je naglasila da je GOPA trenutno u fazi ispitivanja potreba i koncipiranja smernica za raspodelu grantova za koje će konkursi biti raspisani krajem novembra ili početkom decembra. Za ove grantove mogu aplicirati sve strukture civilnog društva Srbije, sve društvene organizacije koje ne pripadaju Vladi i javnoj administraciji, niti su primarno profitno orijentisane.


Popodnevna sesija bila je posvećena je pitanju šta za organizacije civilnog društva praktično znači primena novog Zakona o udruženjima. O tome je govorila Jasmina Benmansur, pomoćnica ministra za državnu upravu i lokalnu samopuravu. Ona je navela nekoliko novina koje sadrži novi Zakon: po prvi put se uređuje delovanje stranih udruženja, odnosno njihovih predstavništava u Republici Srbiji; znatno se liberalizuju uslovi za osnivanje udruženja; iako su udruženja po svojoj definiciji nedobitne organizacije, Zakon im pruža mogućnost da obavljaju neku privrednu delatnost ili neku drugu delatnost kojom se stiče dobit, upravo radi ostvarivanja njihovih statutarnih ciljeva; u buduće će udruženja pod propisanim uslovima imati priliku da učestvuju na javnim konkursima za realizaciju programa od javnog interesa.

Ulogu Agencije za privredne registre, koja će direktno raditi na upisu udruženja u Registar, predstavio je direktor Agencije Žarko Obradović. On je naglasio da je Agencija za sada, jedina institucija u kojoj važi "ćutanje administracije" od 5 dana, što znači da ukoliko Agencija za 5 dana ne odgovori na zahtev, smatra se da je odgovor automatski pozitivan. Takođe, Agencija postavlja na svoj sajt podatke o svim registrovanim privrednim subjektima. Obradović je podsetio da registar privrednih subjekta obuhvata registar javnih glasila, registar finansijskog izveštaja i boniteta, registar turizma, sportskih udruženja, sudskih zabrana, fondacija i zadužbina i registar regionalnog razvoja.


Dragan Golubović, stručnjak za neprofitno pravo, predstavio je Vodič za primenu Zakona o udruženjima. Ova publikacija Građanskih inicijativa namenjena je civilnom sektoru kao besplatna, praktična pomoć za delovanje u novim okolnostima koje propisuje Zakon. Vodič potpuno prati struktuturu Zakona, objašnjava sve novine koje donosi Zakon, koristi jedan laički jezik, kako bi svakome bilo jasno koje su njegove obaveze saglasno odredbama novog Zakona. Golubović je istakao da Vodič sadrži i čitav niz pratećih dokumenata (primere akta o osnivanju, statuta, zapisnika sa osnivačke skupštine, itd) neophodnih bilo pri osnivanja, bilo pri pre-registraciji udruženja, a sadrži i odredbe samog Zakona.


Nives Čulić, glavna registratorka u Registru privrednih subjekata, odgovarala je na pitanja predstavnika civilnog društva. Ona je pojasnila da udruženja, i nakon upisa usklađivanja u Registar, zadržavaju svoj PIB i matični broj; da se u Registar upisuje datum osnivanja i datum prvog rešenja o registraciji; da je proces pre-registracije besplatan, ali da će se pružanje novih usluga i promena podataka naplaćivati; da, u cilju osiguranja svoje samoodrživosti, udruženja mogu obavljati privredne delatnosti nakon upisa istih u Registar, svako udruženje mora da izabere jednu privrednu delatnost koja će biti pretežna i ona će se upisati u Registar, a ostale delatnosti koje će obavljati evidentiraće se u vidu zabeleške.
Drugog dana rada Skupštine učesnici, predstavnici organizacija članica FENSa, bili su u prilici da, radeći u grupama, iznesu predloge o budućnosti FENSa - razlozima i planovima za reorganizaciju.

Predloženo je da se Federacija organizuje po principu platformi, poštujući kao kriterijum oblast delovanja i interesovanja organizacija. Neophodno je precizno definisati ciljeve budućeg reformisanog FENSa i da se, paralelno sa tim, postave jasni ciljevi, planovi i kanali komunikacije unutar jedne platforme, ali i među platformama. Predstavljeni su različiti modeli funkcionisanja platformi.

Takođe, predloženo je da pored Veća platformi formira i predstavničko Veće, kao manji i operativniji deo koji će komunicirati i pregovarati sa Vladom i budućom Kancelarijom Vlade za saradnju sa civilnim društvom. Jedan od prvih zadataka reformisanog FENSa, ili predstavničkog Veća, bio bi da u Kancelariji Vlade počne da zagovara obezbeđivanje dopunskih sredstava neophodinih organizacijama koje konkurišu za projekte uz podršku Evropske Unije.

Nakon rada po grupama, učesnici su rapravljali i o načinima na koje bi se informisale organizacije koje odluče da ne budu deo platformi. Bilo je reči i o tome kako će se formirati radna grupa koja će rukovoditi reorganizacijom FENSa i na koji način će se distribuirati informacije u toku procesa reorganizacije Federacije. Razmatralo se pitanje da li je nužno da, kada se formiraju platforme, postoji kišobran, tj. krovna organizacija ili platforma. Bilo je rasprave i o imenu FENSa.

Postavilo se pitanje da li FENS treba da zadrži svoj naziv i da li će biti Federacija i za organizacije koje nisu uključene u postojeće platforme. Više radnih grupa iznelo je predlog da se ustanovi članarina za učesnike u platformama, odnosno uvede naknada za članstvo u FENSu. Takođe, predloženo je nekilko oblasti za koje bi trebalo osnovati posebne platforme: socijalna zaštita i socijalne usluge, dinamični razvoj ruralnih sredina, volonterski rad, nenasilna komunikacija, podsticanje zapošljavanja.

Na kraju rada Skupštine, Miljenko Dereta sumirao je predloge i zaključio da je bilo nemoguće izraditi strategiju za stvaranje povoljnog okruženja za razvoj civilnog društva, što je bio jedan od ciljeva FENSa, bez postojanja Vladine Kancelarije. Kancelarija je telo koje će u potpunosti odgovarati stvarnim potrebama sektora, a to je nemogiće bez saradanje sa civilnim društvom. Tu zapravo i platforme i Federacija, kao dva formalna nivoa organizacije, dobijaju pravu funkciju. Funkcija FENSa se ogleda i u tome da kroz saradnju sa budućom Kancelarijom senzibilizira resorna ministarstava na koja će direktno biti upućene pojedinačne platforme.


Federacija nevladinih organizacija Srbije FENS, bi trebalo da se registruje kao pravno lice koje neće biti pod ingerencijom jedne ogranizacije već će okupljati sve organizacije koje vode platforme i imaće fleksibilnu formu i način delovanja. U predstojećem periodu sadašnje Veće FENSa obavezalo se da formira radnu grupu za reorganizaciju FENSa, koja bi još jednom prošla kroz preloge radnih grupa i zaključke sa VI zasedanja Skupštine, a potom započela reorganizaciju, koja bi trebalo da se završi do kraja 2010. godine.

V Godišnja skupština FENSa

V redovna godišnja Skupština Federacije nevladinih orgnazicija Srbije (FeNS), pod nazivom «AKO NE EVROPA, ONDA ŠTA?», održana je 26. i 27. januara 2008. godine u Beogradu. Skupštini je prisustvovalo oko 210 predstavnika/ca organizacija članica Federacije, predstavnici vlasti, međunarodne zajednice, fondova i fondacija. Federacija nevladinih organizacija Srbije (FeNS) osnovana je 2003. godine, i najbrojnija je mreža nevladinih organizacija koju, u ovom trenutku, čini 530 organizacija iz čitave Srbije. Izvršni organ je Veće FeNS-a, koje je sastavljeno od 17 predstavnika organizacija, odabranih po regionalnoj osnovi. Veće ima tri ko-predsedavajuća koji u javnosti predstavljaju FeNS. Učesnici Skupštine zaključili su da Srbija treba da izađe iz dileme da li da uđe u Evropsku uniju ili ne, i da svoj glas da Evropi.




Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić kazao je u uvodnom delu skupštine organizovanom pod sloganom "Ako ne Evropa, šta onda?" da mu je žao što se Srbija osam godina nakon demokratskih promena još nalazi u toj dilemi.

Dulić je ocenio da Evropa nema alternativu i naveo da se Srbija danas nalazi na raskrsnici, ali i da će vrlo brzo odlučivati kojim putem će krenuti.

On je istakao da će se potruditi da ova godina u parlamentu bude godina evropskih integracija i izrazio nadu da će pitanje "Ako ne Evropa, onda šta?" ove godine biti trajno rešeno.

Dulić je pozvao one koji misle da Srbija ne treba da uđe u EU, da kažu šta je njihov plan i način rešavanja problema u izolovanoj zemlji.

Ministarka omladine i sporta Snezana Marković-Samardžić kazala je da je Evropska unija cilj koji je nesporan i dodala da će 3. februara, kada će biti održan drugi krug izbora, biti prevaziđena prepreka ka EU i da "zato treba da glasamo za predsednika".

Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Tanja Miščević rekla je da proces evropskih intergracija nije proces vlade i vlasti već celog društva.

Miščevićeva je navela da ona nije u dilemi - da želi u Evropu i da je plan da Srbija do kraja godine dobije status kandidat za ulazak u EU i da se svi građani Srbije nađu na beloj šengen listi.

Izvršni direktor Građanskih inicijativa Miljenko Dereta kazao je da je neophodno učiniti sve kako bi se ubrzao proces evropskih integracija.

"Izbor koji nameću nedogovorne političke elite zahteva odgovorno angažovanje svih građana, a samim tim i organizacija civilnog društva i nevladinih organizacija u kojima radimo. Mislim da bez obzira na svoje lične političke afinitete svoje glasove moramo dati Evropi", kazao je Dereta.

Nevladine organizacije uputile su poziv vladama država članicama EU, predstavniku Evropske komisije, visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost i komesaru za proširenje da EU sa Srbijom potpiše Sporzum o stabilizaciji i pridruživanju.

U pismu se navodi da bi "svako odlaganje potpisivanja tog sporazuma išlo na ruku konzervativnim i nacionalističkim snagama u Srbiji koje vode zemlju samoizolaciji, a sve dalje od vladavine prava i odgovornosti".

Nevladine organizacije uputile su otvoreno pismo i predsedniku i premijeru Srbije Borisu Tadiću i Vojislavu Koštunici, predsedniku parlamenta Oliveru Duliću i svim parlamentarni strankama u kom je izražena zabrinutost za kretanje zemlje u poslednjih nekoliko meseci i nedelja.

Iako je najavljeno da će se u nedelju, 27. januara 2008. godine učesnicima Konferencije obratiti predsednik Srbije Boris Tadić, to se nije desilo, jer je on bio sprečen državničkim obavezama. Umesto njega na skupu je govorio potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.

Povodom potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i perspektivi kandidature Srbije za članstvo u EU, potpredsednik Vlade Božidar Đelić je, obraćajuci se učesnicima rekao da "nema više mnogo nedoumica, i da se vidi da sve zemlje članica i Evropska komisija žele da potpišu sporazum sa našom zemljom sa izuzetkom Holandije i Belgije. U ponedeljak, 28. januara 2008. godine, svi ministri inostranih poslova Evropske unije će raspravljati o najboljem i najbržem momentu kada može da se potpiše sporazum sa Srbijom. Nadam se da je to moguće već sledeće nedelje», dodao je Đelić. On se zapitao i šta to donosi proces evropskih integracija Srbije svakom građaninu. «Priliv investicija, nova radna mesta, podizanje životnog standarda u svakom segmentu društva pratili su evropski put svake zemlje koja se priključila Uniji. Malo se zna da je stopa nezaposlenosti u Bugarskoj pala poslednje četiri godine sa 15 na pet odsto, u Poljskoj sa 20 na osam odsto...sada se pojavljuje ozbiljni manjak radne snage u mnogim profesijama. Evropa je svuda dovela mnogo bolji život. Tako će biti i u Srbiji ukoliko ostane na evropskom putu. Međutim, uz bolji život, približavanje Evropi mora iznad svega da vrati osećanje dostojanstva našim građanima. To ne možemo postići ukoliko srpski građani ne budu imali slobodu kretanja na celom evropskom kontinentu. Zbog toga je petak, 18. januar bio izuzetno važan u evropskom kalendaru Srbije - Evropska komisija je objavila početak pregovora o ukidanju viza za našu zemlju. Tehnička delegacija Evropske komisije stiže u Beograd u sredu, 30. januara na prvu rundu pregovora. Ovo je šansa koju ne smemo i nećemo ispustiti. Ukinućemo šengenske vize do kraja ove godine!", istakao je Đelić. Potpredsednik Vlade je govorio i o nužnosti saradnje države i civilnog sektora, neophodnosti donošenja Zakona o udruženjima, za koji je izrazio nadu da će biti usvojen u martu 2008. godine. Đelić je pozdravio uključenje mladih u izradi Nacionalne strategije, i podsetio da su zahvaljujući intervenciji organizacija civilnog sektora dva predloga, koja se odnose na omladinu i organizacije civilnog drustva 18. oktobra 2007. godine , na sednici Vlade Srbije, usla u revidirani Meomorandum o budzetskoj i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2008. godinu. Na kraju dvodnevne konferencije, «Ako ne Evropa, onda šta?», usvojena je i Deklaracija FENS/a o očuvanju evropske orijentacije Srbije. Naredna Konferencija Federacije planirana je za kraj 2008 godine.

Konferenciju su podržali Institute for Sustainable Communities (ISC), Balkan Trust for Democracy (BTD), Charles Stewart Mott Fondation (CSM), RockeFeller Brothers Fund (RBF), USAID, UNDP i EU.


IV godišnja Skupština FeNSa

U Beogradu je od 21-22. oktobra 2006. godine održana IV redovna godišnja Skupština Federacije nevladinih orgnazicija Srbije (FeNS), kojoj je prisustvovalo preko 150 predstavnika/ca organizacija-članica Federacije.

Federacija nevladinih organizacija Srbije (FeNS) je osnovana 2003. godine. Ovo je do sada najbrojnija mreža nevladinih organizacija koju čini 498 organizacija iz čitave Srbije.

Izvršni organ mreže je Veće FeNS-a koje je sastavljeno od 17 predstavnika organizacija, odabranih po regionalnoj osnovi. Veće ima tri ko-predsedavajuća koji u javnosti predstavljaju FeNS.

Učesnici četvrte Skupštine zaključili su da se u Srbiji sve manje primećuje uključivanje građana u proces odlučivanja o važnim pitanjima, odnosno da ne postoji ne samo javni dijalog u Srbiji, već ni osnovne informacije o procesima koji se događaju u našoj zemlji.

Na Skupštini je dogovoreno da će Federacija nevladinih organizacija Srbije uputiti pismo poslanicima i Vladi Republike Srbije, i pozvati ih da kao poslednji čin dobre volje prema građanima izglasaju i usvoje zakon o udruženjima građana, sa obzirom da se na ovaj zakon čeka više od šest godina. Ukoliko ova Skupština i Vlada ne usvoje zakon o udruženjima građana do isteka svog mandata, FeNS će se obratiti novoj Vladi i Skupštini molbom da se novi zakon nađe u skupštinskoj proceduri u što kraćem roku. Usvajanjem postojećeg predloga zakona o udruženjima građana (koji je već utvrđen na jednoj od sednica aktuelne Vlade) od strane novog saziva Skupštine Republika Srbije, poslanici će pokazati spremnost da građanima omoguće slobodu udruživanja i pravo glasa u procesima u kojima se donose odluke.

Osim zakona o udruženjima građana, učesnici skupa su ocenili da je jedan od proiriteta u narednom periodu set novih zakona o finansijskom položaju neprofitnog sektora.

Predstavnici organizacija FeNSa su takođe kao jedan o prioriteta postavili i rad na institucionalnom povezivanju sa državnim institucijama i neophodnost da se uspostavi razgovor između civilnog društva i zvaničnih institucija.

U narednom periodu, FeNS će svoje aktivnosti usmeriti i ka izradi strategije za razvoj civilnog društva, kako bi se ovaj značajni segment svakog građanskog društva razvijao na brži i održiviji način.

Ovogodišnja Skupština FeNSa bila je izborna za Novo Veće, sastavljeno od 17 članova, izabranih po regionalnoj osnovi. Kako statut FeNSa ne ograničava reizbor članova Veća, u novom Veću će se naći 4 člana iz prethodnog saziva. Članovi Veća FeNSa su:

Beograd

1. Suzana Ponjavić, Prijatelji dece Novog Beograda
2. Miljenko Dereta, Građanske Inicijative
3. Vesna Petrović, Beogradski centar za ljudska prava
4. Lada Protić , SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja

Vojvodina

1. Milica Ružičić Novković, Centar Živeti uspravno , Novi Sad
2. Branko Komadina, Dištrikt 0230 , Kikinda
3. Melanija Kolšnjai-Nenin, Ukrštanje , Novi Sad
4. Stevan Niko lić, Edukativni centar Roma , Subotica

Centralna Srbija

1. Vladimir Paunović, Millennium , Kragujevac
2. Ivan Mihailović, Tango , Kragujevac

Istočna Srbija

1. Miladin Decanović, Forum za kulturu Vlaha , Bor
2. Dragan Strili ć, Odbor za ljudska prava , Bor

Južna Srbija

1. Olgica Bajić, Društvo za zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja dece i omladine , Niš
2. Suzana Popović, ABC Centar za mir, sigurnost i toleranciju , Vranje
3. Šaip Kamberi, Odbor za ljudska prava, Bujanovac

Zapadna Srbija i Sandžak

1. Aleksandar Milijašević, Odbor za ljudska prava , Valjevo
2. Miroslav Tamburi ć, Forca , Požega

Shodno ciljevima FeNSa i zaključcima donetim na ovoj Skupštini, pred Federacijom nevladinih organizacija Srbije nalaze se zahtevni i naporni zadaci. Naredna skupština FeNSa biće održana sledeće godine.
Konferenciju su podržali Institute for Sustainable Communities (ISC), Fund for an Open Society, Balkan Trust for Democracy, Charles Stewart Mott Foundation i Rockefeller Brothers Fund.


Konferencija "Razvoj, održivost, samostalnost"

Organizacije civilnog društva traže javni dijalog o ključnim temama kao što su budući status Kosova, sudbina državne zajednice SCG, evropske integracije i položaj manjina, navodi se u Deklaraciji godišnje konferencije Federacije nevladinih organizacija Srbije (FENS), koja je 26. i 27. novembra u Vrnjačkoj Banji okupila blizu 200 predstavnika civilnog sektora i predstavnike međunarodnih organizacija i institucija.

Nevladine organizacije takođe očekuju unapređenje saradnje sa državnim i privatnim sektorom na rešavanju socio-ekonomskih problema, donošenje antidiskriminacionog zakona, ispunjavanje svih međunarodnih obaveza, kao i prioritetni tretman obrazovanja i zaštite životne sredine u procesu integracije Srbije u Evropsku uniju.

Dvodnevni skup, podržan od strane NoVIBa iz Holandije i Freedom Housa, Washington, bio je posvećen raznovrsnim temama kojima se nevladine organizacije bave, posebno na lokalnom nivou, kao što su položaj nacionalnih manjina, socijalna politika i zapošljavanje ili sprečavanje diskriminacije u obrazovanju, ali u odvojenim sesijama učesnici su razgovarali i o temeljnim državnim pitanjima, kao što su suočavanje sa prošlošću i odnosi Srbije sa Crnom Gorom i Kosovom.

Veće FENSa, kao izvršni organ federacije, koja okuplja više od 400 organizacija iz 93 mesta širom Srbije, predstavilo je izveštaj o svom radu u protekloj godini, posebno na pitanju Predloga zakona o udruženjima građana. Ovaj predlog, kako se očekuje, pred Vladu Srbije će stići početkom decembra da bi se pred poslanicima našao već u januaru.

U narednom periodu Skupština FENSa je među svoje prioritete uvrstila zakonsku regulativu finansijskog poslovanja nevladinih organizacija i poresku politiku u ovom sektoru. "Pred nama je vreme solidarnosti, ozbiljnog angažmana i jačanja kapaciteta civilnog sektora u svim oblastima rada", ocenio je u završnoj reči Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa i član Veća FENSa.

Dekleracija nakon konferencije

Izvestaji sa radnih grupa:

NVO i evropske integracije

NVO i zapošljavanje i socijalna politika

NVO i pitanje nacionalnih manjina

NVO i pitanje prošlosti i odnosa prema prošlosti

NVO, zaštia životne sredine i obrazovanje


Konferencija "DA GRAĐANI ODLUČUJU"

U periodu od 12-15. maja 2005. godine Građanske inicijative su organizovale konferenciju mreže CEECN (Central and Eastern European Citizens Network)

Na konferenciji su učestvovali predstavnici 26 organizacija i fondacija iz 15 zemalja članica mreže (Albanija, Jermenija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Estonija, Gruzija, Mađarska, Poljska, Belorusija, Rumunija, Rusija, Slovačka, Ukrajina i Srbija i Crna Gora), sa izuzetkom delegacije iz Češke republike, koja je izostala sa konferencije zbog tekućih obaveza u svojim organizacijama. Osim država članica Mreže, u radu konferencije su učestvovale i domaće nevladine organizacije, veće FENSa, a prvi put su u radu mreže učestvovali predstavnici nevladinih organizacija iz SAD.

Na konferenciji, koja je po oceni svih učesnika bila izuzetno uspešna, doneti su sledeći zaključci:

Nizom manifestacija u 16 država članica Mreže građana srednje i jugoistočne Evrope u prvoj nedelji septembra biće obeležena Prava nedelja građanske participacije. Ovo je jedan od zaključaka četvoronedeljne konferencije «Građanska participacija na delu- Nove perspektive, odgovornosti i partnerstva».

Nedelja građanske participacije organizovaće se sa željom da se građani u zemljama članicama motivišu da se direktno angažuju u procese odlučivanja na svim nivoima i da se sa organima vlasti dogovore institucionalni okviri saradnje.

Mreža CEECN će intenzivirati saradnju sa Savetom Evrope, od koga će se zatražiti da Mreža dobije konsultativni status.

Takođe je zaključeno da treba pružiti punu podršku nevladinom sektoru u Belorusiji.

Fotografije sa konferencije


Konferencija "NOVI POČETAK"

Šesta godišnja konferencija Građanskih inicijativa "Novi početak" bila je ujedno i Prva redovna Skupština Federacije Nevladinih organizacija Srbije (FENS-a) održana je 19. i 20. juna 2004. godina u hotelu "Metropol" i na pravnom Fakultetu.

Na Skupštini je analizirana prva godina postojanja FENS-a, a doneta je i dalja strategija zajedničkog delovanja prema državi, biznisu, medijima, i javnosti uopšte, a sve u skladu sa novonastalom društveno-političkom situacijom.

Usvojene su personalne promene u ogranima Federacije i doneti strateški dokumenti, koji se u završnoj fazi oblikovanja, a prema sugestijama predstavnika NVO:

- Programska Deklaracija
- Deklaracija o smanjenju siromaštva i uloge NVO u tom procesu
- Deklaracija o omladinskoj participaciji
- Deklaracija o evropskim integracijama

Predsednik Srbije, gospodin Boris Tadić, tada jos uvek predsednički kandidat, prihvatio je poziv i proveo sat vremena odgovarajući na pitanja predstavnika lokalnih NVO. On je naglasio potrebu za kontinuiranim kontaktom sa građanima, takodje neophodnost doprinosa NVO u svim onim područjima u kojima država nema kapaciteta, kao i spremnost da se konsultuje sa NVO i sarađuje na zajedničkim projektima. Svi elektronski mediji su posvetili dosta pažnje ovom sastanku.

Gospodin Tomislav Nikolić, koji je tada bio drugi predsednički kandidat za drugi krug izbora, nije odgovorio na naš poziv posle nekoliko podsećanja. Kada je upitan da prokomentariše to na svojoj konferenciji za štampu, odgovorio je da nije dobio poziv i da ne vidi razloga da razgovara sa NVO. FENS je zatim izdao saopštenje za štampu dajući sve detalje ove (ne)komunikacije koje se završavalo sa "Nismo iznenađeni njegovim odbijanjem razgovora, niti činjenicom da ne govori istinu"


Konferencija "UDRUŽENI GRAĐANI I GRAĐANKE"

U Beogradu je 16. februara 2003. godine, na konferenciji "Udruženi gradjani i građanke" osnovana Federacija NVO Srbije FENS. Ovo je do sada najbrojnija mreža NVO i uključuje sve predstavnike svih delatnosti kojima se udruženja bave iz 102 opštine u Srbiji. Izabano je Veće FENSa koje će predstavljati Federaciju i Etičko veće koje treba da izradi Kodeks FENSa kojim će se definisati standardi rada i odnosa unutar trećeg sektora.

Za predsedavajuće Veća izabrani su Miljenko Dereta, Gradjanske Inicijative, Žarko Paunović, Centar za razvoj neprofitnog sektora i Jelena Kleut, Studentska unija Srbije (Novi Sad).

Učesnici Konferencije posebno žele da istaknu svoju zabrinutost zbog sve prisutnije i sve agresivnije netoleranicije prema svim manjinskim grupama i neodgovarajuće reakcije države i javnosti prema tim pojavama. Oštro je kritikovana i kadrovska politika bazirana na partiskoj podobnosti a ne na stručnosti. Ovo je posebno vidljivo na lokalnom nivou i izaziva opravdano nezadovoljstvo gradjana.

Više o konferenciji >>>


Konferencija "STVARAMO VREME KOJE ŽIVIMO"

Savezni sekretarijat za sport i omladinu i Gradanske inicijative organizovale su konferenciju "Stvaramo vreme koje živimo", posvecenu problemima, stanju i perspektivama mladih u SR Jugoslaviji. Konferencija je održana u Beogradu 17. maja 2002. godine u Klubu saveznih organa, Tolstojeva 2. Ucesnici konferenciji bili su najznacajniji predstavnici omladinskih organizacija, podmladaka politickih partija iz Srbije i Crne Gore, državnih institucija nadležnih za pitanja mladih kao i oko 20 predstavnika donatorskih i medunarodnih organizacija koje na teritoriji naše zemlje sprovode programe od interesa za mlade.

Cilj konferencije je bio da se kroz otvoreni dijalog izmedu predstavnika nevladinih omladinskih organizacija, podmladaka politickih partija i državnih institucija zaduženih za brigu o mladima, razmotre položaj i problemi mladih kao i da se podstaknu procesi afirmacije uloge omladine u društvu.

Više o konferenciji >>>


Konferencija "IZAZOVI NORMALNOG ŽIVOTA"

Građanske inicijative su od 15. do 18.decembra 2001. organizovale u partnerstvu sa Savetom Evrope, četvrtu po redu konferenciju nevladinih organizacija "IZAZOVI NORMALNOG ŽIVOTA" na kojoj se okupilo preko 200 domaćih i oko 40 međunarodnih nevladinih organizacija, predstavnici saveznih i republičkih ministarstva.

U četiri dana konferencije učesnici su imali prilike da raspravljaju o ključnim pitanjima razvoja civilnog sektora u periodu tranzicije, upoznaju sa institucijama i programima Saveta Evrope, da zauzmu stav po pitanju predloga zakona o NVO i da započnu raspravu o formiranju Federacije nevladinih organizacija Srbije.

Više o konferenciji >>>


Konferencija "OČUVANJE DEMOKRATIJE"

Treća konferencija, "OČUVANJE DEMOKRATIJE" je organizovana u novembru 2000, između veoma važnih izbora (septembarskih i novembarskih), tako da smo najbolje mogli da procenimo protekle događaje i da se pripremimo za budućnost. NVO su uvidele važnost početka promena i neophodnost civilnog sektora da se stara o krhim dostignućima promena. Zaključci i planovi NVO-a za blisku budućnost bili su: postizanje novog demokratskog dijaloga sa vlastima na svim nivoima, te potreba za bržim i radikalnim promenama u sudstvu i obrazovanju. Prisustvo velikog broja donatorskih organizacija dalo je novi kvalitet komunikaciji sa lokalnim NVO i pokazalo obnovljeno međunarodnom interesovanje za izgradnju civilnog društva u Srbiji.


Konferencija "PRIPREMA ZA BUDUĆNOST"

Druga konferencija, "PRIPREMA ZA BUDUĆNOST" je bila održana u junu 2000, u vreme najvećeg policijskog pritiska na NVO. Razvijali smo strategije za samoodbranu i međusobnu saradnju i solidarnost među NVO. Organizovali smo i radionice o predizbornim kampanjama sa gostima iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Takođe smo organizovali i radionice o civilnom obrazovanju, ljudskim pravima i manjinama, razvoju lokalne zajednice, održivosti NVO-a i odnosima sa donatorima. Jedan od glavnih rezultata ove konferencije je bilo zajedničko osećanje i stav da NVO imaju odgovornost i kapacitete da doprinesu demokratskim promenama u Srbiji.


Konferencija "POGLED U BUDUĆNOST"

Naša prva konferencija "POGLED U BUDUĆNOST" je bila organizovana u septembru 1999, ubrzo nakon NATO intervencije. Naš cilj je bio da okupimo predstavnike NVO radi međusobne podrške i ohrabrenja, procenimo svoje snage i slabosti, i da na osnovu tih procena diskutujemo o novim strategijama akcija NVO. Opšti zaključci sa ovog trodnevnog skupa bili su: ideja nenasilnih promena kroz izbore, te potreba za stvaranjem novih odnosa sa političkim partijama i drugim društvenim grupama. Iskustva predizbornih kampanja susednih zemalja su podstakla lokalne NVO da pristupe ovom problemu sa više optimizma i samopouzdanja. Povodom ove konferencije, preveli smo i objavili knjigu Džin Šarpa "Od diktature do demokratije", koja je kasnije široko korišćena i u nenasilnim akcijama OTPORA.

Organizaciona struktura

[detaljnije]