Demokratizacija obrazovnog sistema

Radni sto "Demokratizacija obrazovnog sistema"

Razmatrano je nekoliko aspekata demokratizacije obrazovnog sistema:

• formalne institucije - ucenicki i studentski parlamenti, roditeljski odbori

• suštinske promene - izmene nastavnih planova i programa, metoda rada, uz akcenat na razvoj kreativnog razmišljanja

• menadžment u školstvu

• problemi manjina - romskih ucenika i ucenika sa hendikepom

Osnovni zakljucci radnog stola:

Formalne institucije omogucuju ucenicima i studentima da ucestvuju u procesu upravljanja, i veoma dobro funkcionišu na nekim mestima (npr. Valjevska gimnazija). Medutim, potrebno je doneti zakonske okvire u kojima ce takve institucije delovati (pre svega se odnosi na Zakon o studentskom parlamentu).

Suštinske reforme obrazovanja traže pre svega demokratizaciju obrazovanja nastavnog osoblja i posebno je bio razmatran problem njihove edukacije i reedukacije. Potrebno je upoznati nastavnike sa raznim oblicima savremene i interaktivne nastave kroz radionice i seminare, ali uz obavezni follow-up. Nastavnik koji primenjuje naucene metode bi bio nagradivan, a škole bi bile vrednovane na osnovu tih aktivnosti. Pored toga, mogli bi se organizovati kombinovani seminari za roditelje i nastavnike. Nastavni radnici bi trebalo da imaju vecu slobodu za menjanje nastavnih sadržaja, ali bi nastavne planove ipak trebalo da donose strucnjaci.
Nevladine organizacije i alternativni vidovi obrazovanja bi takode trebalo da imaju udela u procesu demokratizacije obrazovnog sistema. Potrebna je veca koordinacija vladajucih organa sa nevladinim obrazovnim institucijama. Centar za alternativno obrazovanje je svojevremeno nacinio program reforme obrazovnog sistema, što bi svakako moglo da bude od koristi za sadašnje reforme.

Veoma važno za reformu obrazovanja je i pitanje menadžmenta u obrazovnim institucijama. Pošto je i to potrebno uciti, trebalo bi posebno obrazovati rukovodioce za upravljanje obrazovnim institucijama. Takode bi trebalo osnovati fond za državne stipendiste, mlade strucnjake, koji bi išli u inostranstvo na usavršavanje, pa ta znanja primenili ovde. To bi za državu bilo produktivnije nego zapošljavati naucnike u privredi.

Romskim ucenicima treba omoguciti da ravnopravno ucestvuju u svim obrazovnim aktivnostima. Konkretan predlog jeste da se omoguci Romima sa završenom trogodišnjom srednjom školom da upišu Višu školu za vaspitace. Takode bi se mogle dodeljivati stipendije Romima koji ce da ucestvuju u procesima edukacije.

Studentima sa hendikepom treba omoguciti inkluzivno školstvo. Deci sa fizickim hendikepom treba omoguciti pohadjanje škola za normalnu decu.