28 Feb Tri slobode pod lupom: 16-28. februar 2020. godine
Beograd, 28. februar 2020. godine
Prikaz slučajeva kršenja sloboda udruživanja, okupljanja i izražavanja u Srbiji 16-28. februar 2020. godine
Praksa ugrožavanja slobode izražavanja obeležila je prethodne dve nedelje, čime je samo nastavljen trend gušenja slobodne reči u Srbiji. O tome svedoče i izveštaj o sužavanju prostora za delovanje organizacija civilnog društva koji su predstavile Građanske inicijative, kao i godišnji izveštaj o ljudskim pravima i pravu na azil u Srbiji za 2019. godinu. U izveštajima se konstatuje da je 2019. godina bila veoma nepovoljna kad je reč o poštovanju osnovnih ljudskih prava. Ponovo je u centru pažnje bila televizija „N1“ i njeni zaposleni, ali ovog puta najsnažnijim napadima bili su izloženi kreatori i učesnici dokumentarnog serijala „Vladalac“. Kampanja profesionalnog i ličnog isleđivanja vođena je i protiv novinarki Vanje Đurić i Žakline Tatalović čije privatne fotografije su zloupotrebljene od strane portala Prismotra. Praksa post factum ograničavanja slobode okupljanja nastavljena je procesuiranjem učesnika građanskih protesta kako bi se novčanim kaznama odvratili od budućeg aktivizma.
Prikaz slučajeva kršenja sloboda udruživanja, okupljanja i izražavanja možete preuzeti u nastavku.
TRI SLOBODE POD LUPOM 16-28. FEBRUAR 2020
Nakon 6 meseci na CIVICUS monitor watch listi, Srbija je pala u kategoriju zemalja u kojima su osnovne slobode opstruirane, što označava značajno urušavanje sloboda okupljanja, izražavanja i udruživanja. Podsetimo, Srbija je jedina zemlja regiona u ovoj kategoriji. Što se tiče cele Evrope, u ovoj kategoriji su još Mađarska, Ukrajina i Moldavija.
*Građanske inicijative kao partner CIVICUS Monitora za Srbiju od avgusta 2018. godine šalju dvonedeljne izveštaje na engleskom jeziku. Više o CIVICUS Monitoru pogledajte ovde.
Predstavnici 20 organizacija civilnog društva potpisali su u Beogradu Platformu Tri slobode za očuvanje prostora za civilno društvo u Srbiji, čiji je cilj zaštita i promovisanje slobode udruživanja, okupljanja i informisanja. Zamišljeno je da Platforma deluje kao zajednički blok organizacija civilnog društva (udruženja, stručnih i profesionalnih organizacija, fondacija, zadužbina, i drugih oblika udruživanja uključujući neformalne grupe građana) kako bi stali u zaštitu ugroženih sloboda i stvorili uslove za nesmetano učešće građana u javnim proslovima kroz razvoj civilnog društva.