Građanske Inicijative | Projekti
1218
page-template-default,page,page-id-1218,,qode-child-theme-ver-5.2,qode-theme-ver-7.0,wpb-js-composer js-comp-ver-4.12.1,vc_responsive

Projekti

GIKontakt

Aktuelni projekti

U okviru projekta „Globalni razvoj i uloga OCD Zapadnog Balkana“ koji implementira austrijska razvojna i humanitarna organizacija „Horizont3000“, zajedno sa partnerskim organizacijama iz Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Albanije, Slovenije, Građanske inicijative su organizovale seriju događaja i objavljeni su radovi na temu razvojne saradnje i humanitarne pomoći.

 

Prilikom procesa pristupanja EU Srbija će morati da uskladi svoje zakonodavstvo sa pravnim okvirom Evropske Unije. Tom prilikom će se Srbija obavezati da promeni svoju ulogu od primaoca razvojne pomoći do davaoca razvojne pomoći.

 

U okviru projekta oranizovano je više nacionalnih i regionalnih sastanaka koji su imali ulogu da osnaže OCD u Srbiji da pokrenu debate u ovoj oblasti, kao i da podignu svest predstavnika organizacija i vlasti o važnosti ove teme.

 

Građanske inicijative su učestvovale kao partneri u izradi tri publikacije – „Uključivanje organizacija civilnog društva zapadnog Balkana u ostvarivanje ciljeva održivog razvoja“ zatim „Stvaranje podsticajnog okruženja za doprinos civilnog društva globalnom razvoju“ i na kraju “Studija slučaja u Republici Srbiji”.

 

Publikacije možete preuzeti ovde:

 

Uključivanje organizacija civilnog društva u ostvarivanje ciljeva održivog razvoja
Stvaranje podsticajnog okruženja za doprinos civilnog društva globalnom razvoju
Serbia Country Study Report

U cilju povećanja poštovanja slobode izražavanja i medija, Građanske inicijative pokreću projekat koji će omogućiti praćenje planiranih mera i efektivnosti primena u oblasti slobode medija tokom procesa evropskih integracija.

Aktivnosti će doprineti poboljšanju vladinih mera, poboljšanju politika i delovanja u oblasti slobode izražavanja uključivanjem šireg civilnog društva i udruženja novinara. Aktivnosti će obezbediti praćenje postojećih i definisanje novih mera u poglavljima 5, 8, 10, 23, 28 i 32.

Kroz dijalog, koordinaciju i razmjenu informacija između civilnog društva, medija i institucija u pogledu slobode izražavanja, Matrica slobode medija će doprineti boljoj vidljivosti planiranih i implementiranih mera.

Projekat će uključiti i građane u postupke praćenja primene zakona i praksi koji štite slobodu izražavanja.

Aktivnosti će uključivati novinare, medijska udruženja, OCD posvećene slobodi medija i slobodi izražavanja, branitelje ljudskih prava i druge aktere u medijima. Implementacija će biti praćena u najmanje 15 opština u Srbiji.

Sve monitoring aktivnosti će biti predstavljene vladinim institucijama – policiji, pravosuđu, tužilaštvu, nezavisnim i regulatornim tijelima – svim institucijama koje vode koordinacione grupe u gore pomenutim poglavljima.

Aktivnosti će se realizovati zajedno sa novinskom agencijom FoNet i nedavno uspostavljenom Međusektorskom grupom za slobodu izražavanaj u okviru EU Konventa.

U narednom šestomesečnom periodu biće kreirana on-line platforma za slobodu medija u procesima EU integracija – Matrica slobode medija. Građanske inicijative, uz podršku drugih aktera na medijskoj sceni nastaviće da ažuriraju platformu sa relevantnim informacijama. Zahtevi za dostupnost informacija od javnog značaja biće poslati svim institucijama koje su nadležne za sprovođenje zakona koji se tiču  medijskih sloboda.

BCSDNTekovine balkanskog civilnog društva – jačanje potencijala zagovaranja i praćenja i kapaciteta organizacija civilnog društva

 

 Građanske inicijative u okviru projekta Tekovine balkanskog civilnog društva – jačanje potencijala zagovaranja i praćenja i kapaciteta organizacija civilnog društva koji sprovode kao članica Balkanske mreže za razvoj civilnog društva (BCSDN), vrše zagovaračke aktivnosti i pripremaju godišnji Izveštaj o praćenju razvoja podsticajnog okruženja za civilno društvo u Srbiji.

 

Praćenje je zasnovano na Matrici za praćenje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva (CDRaz) koju su razvili Balkanska mreža za razvoj civilnog društva (BCSDN) i Evropski centar za neprofitno pravo (ECNL). Matrica sadrži glavne principe i standarde čije je postojanje identifikovano kao krucijalno kako bi se pravno okruženje posmatralo kao okruženje koje pruža podršku i podsticaj radu organizacija civilnog društva. Matrica je organizovana oko tri oblasti: (1) Osnovne pravne garancije sloboda; (2) Okvir za finansijsku izvodljivost i održivost organizacija civilnog društva; (3) Odnos na relaciji Vlada – organizacije civilnog društva.

 

Principi, standardi i indikatori su formulisani uz uzimanje u obzir trenutnog stanja razvoja i diverziteta u državama Zapadnog Balkana i u Turskoj. Oni se oslanjaju na međunarodno garantovane slobode i prava i najbolje regulatorne prakse u Evropskoj uniji i evropskim državama. Cilj Matrice je definisanje optimalne željene situacije za efikasno funkcionisanje i razvoj civilnog društva, dok istovremeno ona ima za cilj postavljanje realističnog okvira koji organi javne vlasti mogu slediti i primenjivati. Imajući u vidu činjenicu da glavni izazovi leže u primeni, indikatori su definisani tako da prate situaciju na nivou pravnog okvira i praktične primene.

 

Indikatori koje prati Matrica usvojeni su za praćenje podsticajnog okruženja za civilno društvo EU, te se nalazi godišnjeg Izveštaja o praćenju podsticajnog okruženja u Srbiji koriste pri pisanju izveštaja Godišnjih izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija.

TACSOProjekat Tehničke pomoći organizacijama civilnog društva (TACSO), izabrao je konzorcijum koji čine Građanske inicijative, Kuća ljudskih prava, Centar za razvoj neprofitnog sektora i Fondacija za nove komunikacije Dokukino da bude njegov Resurs centar u Srbiji.

 

Partnerstvo između Resurs centra i TACSO-a osmišljeno je tako da ojača kapacitete Resurs centara radi preuzimanja ključnih funkcija TACSO-a na jačanju civilnog društva. Ovo se odnosi na aktivnosti jačanja internih kapaciteta, stvaranje partnerstava i umrežavanja, javno zastupanje, akcije podizanja vidljivosti, kao i na tehničku “help desk” pomoć. Zajednički cilj je pružanje podrške celokupnom civilnom društvu u Srbiji radi njegovog jačanja i stvaranje podsticajnog okruženja za njegovo funkcionisanje.

 

Partnerstvo između TACSO-a i konzorcijuma okupljenog oko Građanskih inicijativa podiže pružanje tehničke pomoći organizacijama civilnog društva na novi nivo. Ova saradnja će obezbediti održivost TACSO projekta, aktivnosti i usluga i nakon njegovog završetka 2017. godine.

 

Tehnička pomoć organizacijama civilnog društva (TACSO) podržana je od strane EU od 2009. godine u okviru CSF mehanizma, kako bi se ojačali kapaciteti civilnog društva i dodatno stimulisalo stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva i kulture na zapadnom Balkanu i Turskoj.

 

TACSO posluje preko jedne regionalne kancelarije u saradnji sa nacionalnim kancelarijama u sedam zemalja, koje za stalno zapošljavaju 22 profesionalaca/ki. TACSO približava zemlje zapadnog Balkana i Turske jedne drugima i EU, organizovanjem aktivnosti na regionalnom nivou. Pored toga, TACSO odgovara specifičnim potrebama organizacija civilnog društva kroz pružanje tehničke pomoći, pružanjem podrške za izgradnju kapaciteta i omogućavanje dijaloga među ključnim akterima civilnog društva.

Miredita-Dobar-DanFestival “Miredita, dobar dan!“ u Beogradu predstavlja beogradskoj javnosti kulturnu scenu Kosova. Cilj održavanja ovog festivala je da svake godine kroz različite umetničke forme doprinese uspostavljanju trajnog mira i normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.

 

Kao inspiracija za osnivanje i realizaciju festivala poslužio je Bekim Fehmiu, albanski, kosovski, beogradski, jugoslovenski i svetski glumac – simbol zajedničke prošlosti sa svim njenim izazovima, dostignućima i nerazumevanjima.

 

Posetioci Festivala imaju priliku da se upoznaju sa kosovskom kulturnom scenom – pozorištem, filmom, muzikom, likovnim stvaralaštvom. Pored umetničkog programa, festival  uključuje i  javne debate na kojima se kritički preispituju odnosi Beograda i Prištine, sa stanovišta nasleđa prošlosti, ali i prespektiva saradnje u oblasti ekonomije, trgovine, obrazovanja, sporta, civilnog sektora i svih delova društva.

 

Od 2015.godine deo festivalskog programa održava se i na Kosovu, i posvećen je liku i delu Bekima Fehmiu.

Festival organizuju: Građanske inicijative, Centar za praktičnu politiku i Integra iz Prištine, uz podršku forumZFD za Zapadni Balkan i Fonda za otvoreno društvo Kosova.

YouthBuild„YouthBuild“ je program koji se sprovodi u Sjedinjenim američkim državama, kao i u 15 zemalja širom sveta. Za proteklih 30 godina „YouthBuild“ je doprineo da se više od 94 000 mladih ljudi aktivira i angažuje u izgradnji svojih zajednica.

 

„YouthBuild Srbija – Edukovani i aktivni mladi“ obuhvata intenzivnu obuku za sticanje veština neophodnih za zapošljavanje i aktivizam u lokalnoj zajednici. Do sada je kroz YouthBuild Srbija prošlo 212 učesnica i učesnika iz Južne Srbije i Sandžaka, podeljenih u 5 generacija polaznika.

 

Tokom 6 meseci učešća u programu mladi se angažuju  u različitim aktivnostima. Program se odvija u tri faze:

 

Prva faza projekta traje četiri meseca i obuhvata intenzivnu praktičnu obuku u Trening centru. Aktivizam u lokalnoj zajednici, učenje jezika, finansijska pismenost, veštine liderstva i timskog rada su neke od tema sa kojima se učesnici susreću u ovoj fazi. Seminari o pisanju projekata, aktivnom traženju posla i preduzetničkim znanjima takođe su deo obuke u prvoj fazi programa.

 

Tokom druge faze, polaznici/ce sprovode društveno korisne projekte unutar zajednice. Teoretska znanja i veštine koje dobijaju inspirišu ih da se pokrenu, ali i da motivišu svoje sugrađane da im se pridruže u akcijama sređivanja zajednice.

 

U trećoj fazi, koja traje dva meseca, polaznici volontiraju, traže radna mesta, stažiraju i obavljaju stručnu praksu u privatnim preduzećima, javnim institucijama i organizacijama civilnog društva.

 

Mladi koji su učestvovali u Programu do sada su sproveli ukupno 39 društveno korisnih akcija.  One su uključivale renoviranje javnih prostora, lokalne ekološke akcije, postavljanje prilaznih rampi sa osobe sa invaliditetom, akcije koje su promovisale principe ljudskih prava i aktivnog građanstva. Više od 5000 građana učestvovalo je u ovim akcijama, a lokalna zajednica doprinela je njihovom sprovođenju sa više od 20.000 €.

 

Nakon završetka programa posao je našlo 64. učesnika, a osnovane su i 4 neformalne omladinske grupe koje su nastavile da aktivno učetvuju u sređivanju svojih zajednica.

 

Važno je napomenuti da su se učesnici YouthBuild programa angažovali i za vreme poplava koje su pogodile Srbiju. Mladi su prikupljali sredstva za higijenu, garderobu za decu  i odrasle, hranu za bebe, pelene, vodu. Takođe, multietnička grupa (Albanci, Bošnjaci, Romi i Srbi) od  tridesetak mladića i devojaka iz Sandžaka i sa juga Srbije učestvovala je u akciji čišćenja poplavljenog Paraćina sa željom da promoviše princip solidarnosti i neophodnosti učešća mladih ljudi u obnovi.

 

Na kraju, u okviru programa obučena je grupa od 17 omladinskih trenera sa juga Srbije i iz Sandžaka. Oni nastavljaju da rade sa svim zainteresovanima za razvoj lokalnih zajednica i unapređenje položaja mladih.

Nacionalne Mreže

sekoSEKO za građansko društvo, medije i kulturu

Građanske inicijative vodeća su članica SEKO za građansko društvo, medije i kulturu, u okviru konzorcijuma koji čine i Nezavisno udruženje novinara Srbije i Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije. Građanske inicijative u saradnji sa Kancelarijom za evropske integracije (KEI) organizuju obuku za predstavnike udruženja građana radi unapređenja znanja i veština u pogledu njihovog aktivnog uključivanja u procese programiranja, praćenja i izveštavanja o sredstvima EU  i razvojnoj pomoći R Srbiji, učestvuju u procesima konsultacija i usaglašavanja stavova prema planu KEI i osnivaju platformu organizacija civilnog društva sa podplatformama za svaku od tri tema koje pokriva SEKO.

 

SEKO mehanizam je uspostavljen 2011. godine kako bi se unapredio dijalog između državnih organa i civilnog društva u procesu programiranja i povećanju efikasnosti korišćenja razvojnih sredstava, posebno fondova EU. U okviru SEKO mehanizma odvija se saradnja sa Kancelarijom za evropske intergracije Vlade Republike Srbije (KEI) koja podrazumeva konsultacije, učešće u radu sektorskih radnih grupa na kojima se pripremaju predlozi za korišćenje sredstava iz EU fondova, organizacija obuka, i sl.

Više informacija možete pronaći na sajtu www.sekomehanizam.org

FENSU Beogradu je 16. februara 2003. godine, na konferenciji “Udruženi građani i građanke” osnovana Federacija nevladinih organizacija Srbije (FeNS). Ovo je do sada najbrojnija mreža nevladinih organizacija – u ovom trenutku mreža broji 550 organizacija članica iz ukupno 102 opštine u Srbiji.

 

Izvršni organ mreže je Veće FeNS-a koje je sastavljeno od 17 predstavnika organizacija, odabranih po regionalnoj osnovi. Veće ima tri ko-predsedavajuća koji u javnosti predstavljaju FENS.

 

U narednom periodu, očekuje se revitalizacija FENS-a i korišćenje potencijala ove mreže u realizaciji različitih zagovaračkih inicijativa u cilju poboljšanja okvira za dalji razvoj civilnog društva.

Nacionalna Asocijacija Praktičara/ki Omladinskog Rada – NAPOR je savez udruženja sa 80 punopravnih i 10 pridruženih članica organizacija civilnog društva koje sprovode omladinski rad u Republici Srbiji. NAPOR je uspostavljen u martu 2009. godine sa osnovnim ciljem osiguranja kvaliteta programa omladinskog rada i profesionalizacije omladinskog rada u Republici Srbiji. NAPOR sprovodi akreditaciju udruženja za mlade i udruženja mladih za sprovođenje omladinskog rada, kao i validaciju omladinskih radnika za rad sa mladima.

 

Građanske inicijative učestvovale su na Osnivačkoj Skupštini i u formulisanju strateških dokumenata  NAPORa. Na Skupštini održanoj u novembru 2014.godine, predstavnica Građanskih inicijativa izglasana je za članicu Nadzornog odbora NAPOR, a organizacija je prethodno akreditovana za bavljenje omladinskim radom.

KOMSKrovna organizacija mladih Srbije predstavlja najviše predstavničko telo mladih u Srbiji. KOMS je savez udruženja koji trenutno okuplja preko 90 organizacija članica (organizacije mladih i za mlade) sa čitave teritorije Republike Srbije. KOMS je izrastao iz Koalicije mladih Srbije, mreže koja je 2003. okupila pet nacionalnih omladinskih organizacija i organizacija koja se bave mladima – Građanske inicijative, Mladi istraživači Srbije, Omladina JAZAS-a, Omladinski informativni centar i Savez izviđača Srbije i u okviru koje su delovali i Omladinski Savet Vojvodine i Studentska unija Srbije u ostvarenju dva cilja: podizanje svesti javnosti na lokalnom i nacionalnom nivou o poziciji mladih u zemlji i uspostavljanju institucionalnog tela za brigu o mladima. Nakon više godina javnog zastupanja, koalicija je izdejstvovala formiranje Krovne organizacije mladih kao najvišeg nezavisnog predstavničkog tela mladih u Srbiji.

 

Građanske inicijative učestvuju u svim aktivnostima KOMSa, sa posebnim akcentom na procese zagovaranja u omladinskoj politici i jačanju kapaciteta udruženja mladih i za mlade.

Arhiva projekata

Projekat HomoEuropeanus posvećen je prvo ispitivanju znanja građana, kako onih koji žive u državama članicama tako i onih koji žive u državama kandidatkinjama, a zatim razgovorima o tome šta mi kao građani i građanke mislimo o EU, šta od nje očekujemo i da li nas naše školstvo uči bilo šta o zajednici kojoj Srbija treba da se priključi.

 

Projekat je namenjen mladim ljudima, srednjoškolcima – razmeni njihovih iskustava, znanja i stavova o EU, zajedničkim ciljevima u takvoj zajednici država i okuplja organizacije iz 12 država.Šta i koliko znamo o Evropskoj Uniji? Šta su nas u školi učili i šta su propustili da nas nauče? Da li postoji evropski identitet, ako postoji – šta on podrazumeva?

Ask the localsALO! – Pitajte lokalce

 

„Ni 30 godina evaluacije EU nisu uspele da otkriju šta je svaki sicilijanski seljak mogao da im kaže u samom startu: Za šta je novac namenjen i kako se on troši.” Ova ideje vodeće naučnice Aline Mungiu Pipidi stoji iza projekta „Pitajte lokalce”.

 

Inter Alia sa Građanskim inicijativama i drugim partnerima nameravaju da iskoriste uticaj neformalnih društvenih mreža u malim zajednicama kako bi istražili i unapredili na lokalu rad agencija protiv korupcije i regulaciju trošenja javnih sredstava. Informacije će biti saklupljane od građana i koristiće ih građani sa ciljem da se dekonstruišu negativne slike koje dalje produbljuju nejednakost i nepravdu i dovode do viktimizacije i defetizma unutar samih zajednica ali i u njihovom odnosu prema drugim zemljama članicama i ljudima koji u njima žive.

 

Nakon obavljenog istraživanja, sve zanimljive priče lokalaca idemo da zabeležimo kamerom i sve to spajamo u dokumentarni film.

MladgradMLADGRAD je priznanje koje Građanske inicijative od 2010. godine dodeljuju povodom 12. avgusta, Međunarodnog dana mladih, lokalnim samoupravama, udruženjima, neformalnim grupama i pojedincima za doprinos unapređenju položaja mladih u lokalnoj zajednici.  Ideja o

MLADGRAD nagradi nastala je tokom 2010. godine pred otvaranje 100-te kancelarije za mlade i pred početak Međunarodne godine mladih, u kontekstu pružanja veće podrške lokalnim samoupravama u radu sa mladima.

Cilj dodele priznanja jeste pružanje podrške lokalnim samoupravama, organizacijama, grupama i pojedincima u radu sa mladima. Odavanje priznanja, promocija i širenje priče o uspešnim primerima u radi sa mladima – a sve u cilju stavljanja pitanja položaja mladih visoko na dnevni red svih organizacija, institucija, političkih partija, kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou.

MLADGRAD se dodeljuje u 3 kategorije i to:

  • za ukupan doprinos lokalne samouprave unapređivanju položaja mladih u lokalnoj zajednici,
  • za lokalnu samoupravu za dodeljeni javni prostor mladima,
  • za omladinsku organizaciju, inicijativu ili neformalnu grupu, za doprinos unapređivanju saradnje između lokalne samouprave i mladih;

U okviru nagrade pored pomenutih kategorija, može biti dodeljeno i specijalno priznanje u svakoj kategoriji za naročit doprinos unapređenju položaja ranjivih kategorija mladih.

Stručni žiri kog čine predstavnici/e omladinskih organizacija, nacionalnih institucija, partnera i donatora sastaje se i nakon završenog procesa nominacija donosi odluku o pobednicima.

U 2015.godini Mladgrad koncept će biti osvežen novim idejama, a u cilju ostvarivanja dugoročnog uticaja na lokalne zajednice koje će narednih godina dobijati nagradu.

otvoreno o javnim prostorimaPitanje javnih prostora i njihove dostupnosti, kao i dostupnosti infomacija jedno je od kljucnih ukoliko se govori o sistematicnom gradjanskom organizovanju i aktivizmu. Ovo je posebno znacajno u slucaju omladinskog organizovanja, jer uprkos postojanju potrebe, vecina omladinskih inicijativa, projekata i grupa nema pristup prostoru za rad zbog nejasnih procedura i uslova konkurisanja, nejasnih nadležnosti institucija, nedostatka informacija i cesto, nepostojanja volje.

Zbog svega toga su Gradjanske inicijative pokrenule kampanju o javnim prostorima početkom 2009. godine. Kampanja je dugo vremena planirana i osmišljavana uz brojne konsultacije sa institucijama i omladinskim grupama. Istovremeno je stvarana i mreža udruženja i omladinskih grupa po Srbiji koji su lokalna podrška kampanji.

Ciljevi ove kampanje su:

    • Demistifikacija i izmeštanje teme javnih prostora iz sfere biznisa, politike i korupcije u sferu javnog nadzora i kontrole,
    • Omogucavanje da informacije i podaci o javnim prostorima i nekretninama u državnom vlasništvu, njihovom statusu, mogucnosti davanja u zakup, uslovima i procedurama i sve druge informacije do kojih je teško ili nemoguce doci, postanu javni, transparentni i lako dostupni,
    • Povecanje dostupnosti javnih prostora za udruženja gradjana, a posebno za omladinske organizacije, grupe i inicijative,
    • Povecanje transparentnosti rada organa javne vlasti u vezi sa javnim prostorima,
    • Povecanje informisanosti gradjana i gradjanki o svojim mogucnostima i pravima u vezi sa javnim prostorima,
    • Povecanje informisanosti gradjana i gradjanki o javnim prostorima uopšte;

Kampanja se odvija u dva pravca – jedan predstavlja direktnu saradnju sa organizacijama civilnog društva i lokalnim omladinskim grupama sa ciljem podizanja svesti o ovoj temi i dobijanju konkretnih prostora na korišcenje, a drugi jeste razvijanje dijaloga i saradnje sa institucijama u vezi sa prikupljanjem informacija, procedura i primera dobre prakse

Neka-ravnopravnost-postane-stvarnostProjekat “Neka ravnopravnost postane stvarnost” zajednički realizuju Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i Savez udruženja Kuća ljudskih prava i demokratije uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške.

Projekat ima za cilj da doprinese suzbijanju diskriminacije i unapređenju ravnopravnosti marginalizovanih grupa i njihovih pripadnika/ pripadnica, kroz unapređenje znanja i veština nacionalnih saveta nacionalnih manjina za prepoznavanje diskriminacije i podnošenje pritužbi zbog diskriminacije, i podizanje kapaciteta organizacija civilnog društva koje se bave problematikom mladih, kako bi se oni obučili da prepoznaju diskiminaciju i realizuju aktivnosti usmerene ka podizanju svesti šire javnosti o diskriminaciji u svojim lokalnim zajednicama.

UdruzeniU kancelarijama Građanskih inicijativa je tokom majksih poplava osnovan krizni štab pod nazivom „Udruženi građani za Srbiju“ koji je bio na raspolaganju svim organizacijama civilnog društva za aktivnosti usmerene na pomoć građanima Srbije nakon poplava. Na Facebooku i Twitteru su pokrenuti nalozi „Udruženi građani za Srbiju“, kao i sajt www.udruzeni.org. Već tokom prvih dana poplava, civilno društvo Srbije reagovalo je punom snagom i svim kapacitetima kroz podelu humanitarne pomoći na terenu, organizovanje volontera i distribuciju informacija o potrebama ugroženog stanovništva. Krizni štab Udruženi građani za Srbiju koordinirao je aktivnosti  više od 200 organizacija koje su svoje resurse stavile u službu pružanja hitne i direktne podrške građanima pogođenim poplavama širom Srbije. U ovoj fazi civilno društvo fokusiralo se na prikupljanje i distribuciju humanitarne pomoći, akcije čišćenja  javnih površina i objekata i pružanje psihosocijalne podrške, a već tokom leta, počeli su konkretni radovi na sanaciji i rekonstrukciji objekata i trajnom zbrinjavanju lica koja su bila smeštena u prihvatne centre. U sledećoj fazi, pored monitoringa procesa obnove, aktivnosti civilnog društva biće fokusirane na transparentno izveštavanje o utrošku sredstava i sprovedenim aktivnostima države u cilju saniranja posledica poplava.

Građanske inicijative su, u okviru aktivnosti u mreži Udruženi građani za Srbiju kreirale i pustile u rad interaktivnu mapu koja pruža direktan uvid u rad civilnog društva Srbije tokom aktivnosti pružanja pomoći, sanacije i rekonstrukcije objekata (privatnih i javnih) koji su pretrpeli štetu od poplava. Takođe, Građanske inicijative su predstavile i izveštaj o posledicama poplava, koji je izrađen na bazi podataka koje su sakupljale umrežene organizacije civilnog društva iz raznih krajeva zemlje.

U 2015. godini, pstojeća interaktivna mapa biće unapređena, pa će se na njoj naći informacije o aktivnostima  državnih institucija i lokalnih samouprava na sanaciji štete  od poplava.

US-Embassy-SerbiaNezavisne institucije bliže građanima

Cilj ovog projekta je stvaranje mreže 10 kontakt organizacija za tri nezavisne institucije (Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti), kako bi se unapredila veza između ovih institucija i građana i građanki na lokalnom nivou.

Mreža kontakt organizacija će unapređivati kapacitete nezavisnih institucija kroz razvoj platformi lokalnih organizacija kako bi se bolje odgovorilo na kršenja prava i potrebe građana u lokalnim zajednicama.

U okviru projekta „Nezavisne institucije bliže građanima” Građanske incijative su organizovale za izabrane organizacije trodnevni trening u cilju dobijanja više informacija o mogućnostima za približavanje rada nezavisnih institucija građanima i građankama na lokalnom nivou. Nakon toga, u saradnji sa lokalnim organizacijama, organizovaće se posete Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti izabranim lokalnim zajednicama.

Projekat je namenjen organizacijama iz Srbije van Beograda, čije aktivnosti su u vezi sa delokrugom rada nezavisnih institucija, koje ostvaruju direktan kontakt sa građanima i koje imaju dovoljno kapaciteta da učestvuju u aktivnostima. Posebnu prednost za učešće u projektu imaju organizacije iz ekonomski nerazvijenih područja i iz područja u kojima žive nacionalne manjine.