26 феб Analiza javnih sredstava za rodnu ravnopravnost: netransparentno finansiranje i institucionalna nezainteresovanost
Analiza javnih sredstava za rodnu ravnopravnost sprovedena je u periodu od avgusta 2024. do januara 2025. godine u okviru projekta „Jačanje transparentnosti finansiranja iz javnih izvora kroz analizu fantomskih i GONGO udruženja“, koji zajednički realizuju Građanske inicijative, Balkanska istraživačka mreža Srbije (BIRN) i FemPlatz.
Cilj ovog projekta je uspostavljanje kriterijuma za identifikaciju fantomskih i GONGO udruženja kako bi se obezbedilo transparentno i odgovorno javno finansiranje, posebno u oblasti rodne ravnopravnosti. Dugoročno, projekat nastoji da doprinese kreiranju standardne metodologije koju bi mogle usvojiti javne uprave širom Srbije i Balkana.
U okviru istraživanja, organizacija FemPlatz sprovela je desk analizu odabranih projekata finansiranih putem konkursa Ministarstva za brigu o porodici i demografiju i Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, kao i analizu budžetskih izdvajanja za udruženja u oblasti rodne ravnopravnosti u devet gradova i opština (Pančevo, Zrenjanin, Sombor, Sremski Karlovci, Požarevac, Leskovac, Ćićevac, Zaječar, Užice). Svi nalazi odnose se na budžetske periode 2023. i 2024. godine.
Ključni nalazi analize
• Na nacionalnom nivou ne postoji konkurs posvećen unapređenju rodne ravnopravnosti. Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju u svojim konkursima ne pominje unapređenje položaja žena, dok Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nije raspisalo nijedan konkurs u ovoj oblasti u 2023. i 2024. godini.
• Jedini konkurs koji formalno podržava rodnu ravnopravnost jeste konkurs Pokrajinskog sekretarijata, ali analiza pokazuje da je više od 80% sredstava dodeljeno „fantomskim“ udruženjima.
• Proces javnog finansiranja je netransparentan, posebno u delu vrednovanja projekata. Ne postoje rešenja o imenovanju komisija za evaluaciju projekata, a civilno društvo nije uključeno u ovaj proces. Takođe, iskustvo udruženja u oblasti konkursa često se zanemaruje, što omogućava da sredstva dobijaju organizacije bez prethodnog rada i ekspertize.
• Nepostojanje posebnih sredstava za unapređenje položaja žena pokazuje institucionalnu nezainteresovanost za rodnu ravnopravnost, uprkos jasnim pokazateljima da se položaj žena u Srbiji pogoršava.
• Proces nazadovanja u ostvarivanju rodne ravnopravnosti prisutan je na zakonodavnom, institucionalnom i društvenom nivou, a situaciju dodatno otežava negativna kampanja konzervativnih aktera i odluka Ustavnog suda iz juna 2024. godine o suspenziji primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
• Rodno odgovorno budžetiranje (ROB) ne može biti zamena za posebne konkurse. Iako Srbija primenjuje ROB, on se odnosi na budžetske korisnike, a ne na finansiranje ženskih organizacija i inicijativa.
Ova analiza pokazuje da je neophodno hitno redefinisati sistem javnog finansiranja u oblasti rodne ravnopravnosti kako bi se obezbedila transparentnost, relevantnost i odgovornost. Ključno je da nadležni organi uspostave jasne kriterijume za dodelu sredstava i da se spreči finansiranje organizacija koje nemaju dokazane kapacitete i iskustvo u ovoj oblasti.
Kompletnu Analizu možete preuzeti OVDE.