01 Apr Apeli UN-a u vezi sa postupanjem država u doba Covid-19

Beograd, 01. april 2020. godine 

Globalna pandemija virusa Covid-19 doveo je do drastične promene uobičajenog toka života i poslovanja u velikom broju država sveta. Kako bi se sačuvalo javno zdravlje i prebrodila kriza sa kojom se čovečanstvo suočava, vlasti brojnih zemalja bile su primorane da preduzimaju mere koje su pre pojave ovog problema delovale neuobičajeno i preterano. Pojedine države, među kojima i Srbija, opredelile su se za najradikalniji pristup koji podrazumeva donošenje odluke o proglašenju vanrednog stanja. Takva odluka je neminovno praćena usvajanjem i sprovođenjem mera kojima se u manjem ili većem obimu sužavaju ljudska prava i slobode građana. Ugroženost zdravlja građana može legitimizovati određeni stepen ograničavanja prava i sloboda, ali se kriza izazvana pandemijom ne sme zloupotrebiti kao oružje za obračun nedemokratskih režima sa pravima, procedurama i institucijama koje ih sputavaju u nesmetanoj koncentraciji vlasti, niti poslužiti za dalje raslojavanje društva, marginalizaciju i odricanje od ranjivih društvenih grupa. Iz tog razloga eksperti i ekspertkinje UN-a izradili su set dokumenata kojima se poziva da se prilikom izrade strategije i odabira mera za suzbijanje virusa Covid-19 kao jedan od nosećih stubova mora ugraditi princip nepovredivosti i unapređenja osnovnih ljudskih prava. Ova načelna tvrdnja je dalje razrađena kroz predloge konkretnih mera koje države članice treba da preduzmu u određenim oblastima.

Sagledavajući aktuelnu situaciju, ali i predviđajući probleme sa kojima će se planeta suočiti nakon pandemije, ističe se nužnost promene dominantnih koncepata i stavljanje finansija u službu ljudskih prava. Prepoznajući potrebu hitnog reagovanja naročito se insistira na usvajanju paketa poreskih podsticaja i socijalne zaštite direktno namenjenih onima koji su najmanje u stanju da se izbore sa krizom. Uviđajući značaj široke dostupnosti u prvom redu zdravstvene zaštite, naglašava se potreba besplatnog pružanja javnih usluga onima koji nisu u stanju da ih priušte. Takođe se insistira na ekonomskoj zaštiti samozaposlenih, kao i lica koja obavljaju poslove u neformalnom sektoru a koji će zbog egsistencijalne neizvesnosti najverovatnije nastaviti sa obavljanjem poslova i time sebe, ali i svoju okolinu izložiti riziku od zaraze. Konačno, iznosi se i kritički sud koji navodi na preispitivanje koncepta privatizaicije usluga javnog zdravlja i politike štednje što je dovelo do manje dostupnosti ovih usluga širem sloju stanovništva.

Objektivno i pravovremeno informisanje su od velikog značaja u borbi za očuvanje ljudskog zdravlja. U zajedničkom saopštenju eksperti Ujedinjenih nacija zaduženi za praćenje slobode izražavanja i slobode medija, Međuamerička komisija za ljudska prava i Predstavnik za slobodu medija pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju naglasili su da Vlade nacionalnih država imaju važan zadatak da javnosti pružaju istinite informacije o prirodi i opasnosti koju predstavlja Korona virus. Kao jedan od najvećih izazova sa kojima ćemo se susretati navodi se problem širenja lažnih vesti, ali se apeluje na države da se uzdrže od oslanjanja na krivične sankcije ili mere cenzure medija, ili čak interneta. Navodi se da je pravovremeno dostavljanje informacija od strane nadležnih tela najbolji lek protiv lažnih vesti, dok oštre sankcije mogu da imaju odvraćajuće dejstvo prema novinarima koji savesno obavljaju posao čime bi se usporio pristup pouzdanim informacijama. Izričito se naglašava da cenzura interneta ne može biti opravdana razlozima nacionalne bezbednosti ili očuvanja javnog poretka. S druge strane insistira se na doslednom i neometanom sprovođenju zakona koji uređuje pristup informacijama od javnog značaja, ali se takođe kao obaveza nameće uzdržavanje od zloupotrebe ličnih podataka pacijenata.

Činjenica da je pandemija virusa potekla iz jedne azijske države uslovila je porast ksenofobije, naročito u javnom diskursu u pojedinim državama. Smatra se apsolutno nedopustivim stvaranje diskriminatornog narativa na etničkoj osnovi prema osobama iz Kine ili drugih azijskih zemalja koje obuhvata uznemiravanje, govor mržnje, širenje diskriminatornih stereotipa i teorije zavere, a u kranjem slučaju čak i uskraćivanje usluga tim llicima.

Da bi se čovečanstvo uspešno izborilo sa krizom, neophodno je preduzeti posebne mere u cilju zaštite najranjivijih grupa. Te mere pre svega podrazumevaju obezbeđivanje dovoljnih količina vode stanovnicima koji žive u najtežim životnim uslovima, kao i momentalnu obustavu  isključenja vode onima koji nisu u stanju da plate račune. Posebnu pažnju i pomoć treba obezbediti za stanovnike nehigijenskih naselja, osobe sa invaliditetom, migrante, izbeglice i stara lica. Od zaštite i brige ne smeju biti izostavljeni oni najugoženiji, naročito beskućnici, stanovnici neformalnih naselja i različitih skloništa i privremenih smeštaja. Ovim licima se naročito ne sme uskratiti pravo na testiranje kao i na adekvatnu zdravstenu zaštitu u slučaju oboljevanja. Kako bi se predupredilo povećanje broja ljudi koji žive u takvim uslovima, preporučuje se i proglašavanja moratorijuma na iseljenja zbog dugova ili hipoteke. Na taj način, zaštitom najugroženijih slojeva ,štiti se i zdravlje svih građana.

Zbog specifičnosti svog položaja ali i objektivnih ograničenja sa kojima se suočavaju, neophodno je posebno voditi računa o zaštiti osoba sa invaliditetom u toku trajanja pandemije. Apeluje se na donosioce odluke da u osmišljavanju odgovora na krizu izazvanu pandemijom uključe i predstavnike udruženja osoba sa poteškoćama.Mere socijalnog distanciranja i samoizloacije, kao najvažniji saveti epidemiologa, u slučaju osoba sa invaliditetom mogu predstavljati nepremostiv problem, posebno ukoliko je reč o osobama koje  prilikom obavljanja određenih funkcija poput oblačenja, hranjenja i održavanja lične higijene moraju da se oslone na pomoć drugih lica. Potrebno je predvideti mere kontinuirane podrške tim licima, poput omogućavanja rada od kuće, obezbeđivanja odgovarajućeg smeštaja u slučaju potrebe, novčane ili druge pomoći. Kako je informisanost jedna od mera prevencije građana, neophodno je obezbediti dostupnost informacijama svima koji zbog određenih poteškoća ne mogu da koriste konvencionalne kanale komunikacije. To, između ostalog, podrazumeva upotrebu različitih tehničkih sredstava kao i objavljivanje informacija na znakovnom jeziku.

Apel u vezi poštovanja prava osoba sa invaliditetom možete pročitati na engleskom jeziku, a pored ovih, UN upućuje još jedan važan apel u vezi prava na adekvatno stanovanje, koji takođe možete pročitati  na engleskom.. Oba teksta su za sada dostupna na engleskom jeziku.