14 Apr Borba Milana Petrovića za pošteno zapošljavanje u školama

Osim svakodnevnih informacija o načinu školovanja u vreme pandemije, pažnju javnosti u oblasti obrazovanja početkom ove godine okupirala je i vest o slučaju profesora srpskog jezika i književnosti Milana Petrovića iz Niša, sada već bivšeg radnika Gimnazije “Svetozar Marković”.

Naime, iako se na javni konkurs koji je ova škola raspisala prijavio, kako tvrdi, kao kandidat sa najboljim referencama, posao za stalno u ovoj škole dobila je njegova koleginica. Nakon svih zakonskih mogućnosti za pritužbu na ovu odluku koje je podnosio školi, Milan je pravdu odlučio da potraži na sudu, ali ne zbog toga što mu je cilj da taj posao sa konkursa dobije on, umesto koleginice, nego zbog svih profesora koji će se ubuduće prijavljivati za rad u državnim školama.

U borbu za uspostavljanje jasnih kriterijuma za zapošljavanje u prosveti upustio se sa svojom organizacijom “Nauči me”.

„Mi kao organizacija želimo, a nadam se da ćemo uz pomoć Građanskih inicijativa i uspeti, da spremimo jedan predlog Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koji bi uredio sistem tako da škole moraju da imaju svoj pravilnik koji je javno dostpupan. U slučaju da ga nemaju, postojao bi jedan zajednički pravilnik koji jasno navodi kako se boduju ljudi koji se prijavljuju po konkurs. Pravilnik i kriterijumi moraju da postoje, škole možda treda da imaju jedan vid autonomije u tom procesu, odnosno šta će kod kandidata da cene, ali i jasnih pravila mora da bude”, navodi Milan Petrović.

Trenutno je problem, smatra on, u tome što škole nisu u obavezi da imaju jasne kriterijume po kojima procenjuju kandidate, te je stoga odluka o odabiru određenog profesora isključivo na ličnoj odluci komisije u školi, odnonosno direktora škole, koji postavlja članove komisije.

Ako direktor može da odabere koga on želi, ako komisija može to da potpiše, onda je to privatna škola koja je budžetski plaćena. U javnoj školi, koja je finansirana iz budžeta, moraju da postoje kriterijumi i to je potrebno i za mene, za koleginicu koja je pobedila, ali i za sve ostale. Da se tačno zna šta se boduje još i pre nego što se stave biografije na sto”, smatra Milan i upravo je za to odlučio da se bori.

Zakon trenutno nema jasno definisane kriterijume za vrednovanje kandidata

Pravnik Građanskih inicijativa Pavle Grbović podtvrđuje da trenutni Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja na veoma uopšten način predviđa uslove za zasnivanje radnog odnosa isticanjem uslova posedovanja adekvatnog obrazovanja, državljanstva Republike Srbije, poznavanja sprskog ili jezika na kojem se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, posedovanja psihičke, fizičke i zdravstvene sposobnosti za rad sa decom i učenicima i uslov neosuđivanosti za pojedina krivična dela. Takođe se predviđa i procedura primanja u radni udnos na neodređeno vreme, koja podrazumeva veoma široka ovlašćenja direktora ustanove, koji odlučuje o raspisivanju konkursa i imenuje konkursnu komisiju koja donosi rešenje o izboru kandidata i na kraju direktor odlučuje u postupku po žalbi na rešenje.

„Zakon veoma šturo propisuje samo procesno neophodne uslove, ali problem potencijalno nastaje u fazi tumačenja i vrednovanja kriterijuma prilikom izbora kandidata, ukoliko se na konkurs javilo više njih koji ispunjavaju procesne uslove. Zakon niti definiše te kriterijume ili način vrednovanja kandidata, niti je to urađeno podzakonskim aktima, a u krajnjem slučaju zakon ne propisuje ni obavezu obrazovnih ustanova da to učine internim aktom“, kaže Grbović i dodaje da obrazovne ustanove samo imaju pravo da to učine i na taj način proces učine transparentnijim i poštenijim, ali nemaju obavezu.

Prema njegovim rečima, u praksi škole to pravo uglavnom ne koriste, kako ne bi samoograničili polje diskrecione ocene i procene prilikom izbora kandidata sa kojim će zasnovati radni odnos. To u praksi može rezultirati brojnim slučajevima koji mogu biti skladu sa zakonskim tekstom, ali koji se ne mogu smatrati legitimnim niti rešenjem koje je u najboljem interesu te obrazovne ustanove.

Ovaj problem se može prevazići na dva načina: Jasnim definisanjem načina vrednovanja kriterijuma koji bi bio obavezujući za sve obrazovne ustanove, bilo dopunom zakonskog teksta ili donošenjem opšteg podzakonskog akta, ili propisivanjem zakonske obaveze svake pojedinačne obrazovne ustanove da to učini internim aktom. Oba rešenja imaju svoje predsnosti i mane. Prednost prvog rešenja je jednostavnost, efikasnost i ujednačavanje prakse, ali prednost drugog rešenja je lakša prilagodljivost specifičnim potrebama obrazovnih ustanova različitih profila“, predlaže Grbović.

Milan Petrović je upravo sa ovakvim idejama krenuo u borbu, jer smatra da svaki profesor koji je odbijen na konkursu mora da zna zašto je odbijen, da zna na šta može da se žali i da li uopšte ima osnova za to.

“Ja sam na uvid dobio svu dokumentaciju osim zapisnika komisije, tako da ja ne mogu da znam šta su uzimali u obzir i da li su uopšte imali sastanak. Imaju zapisnik koji je zapečaćen, ja tek na sudu mogu da ih nateram da ga pokažu i ja sam to odabrao. Ako ja nešto tek na sudu mogu da otvorim, onda baš treba da budem ubeđen u to da sam bolji. I ja znam da sam po svim kriterijumima bolji kandidat za tu školu. Zato idem na sud, ali zato hiljade mladih koji su dobili isto rešenje bez objašnjenja, a nisu toliko sigurni u sebe, pa neće ići”, kaže Petrović.

On je za ovu svoju borbu dobio i podršku zajednice kroz onlajn peticiju koju je pokrenuo profesor iz Leskovca, a koju je za sada potpisalo skoro 2.500 ljudi. Nakon što nije dobio odgovor ministra kome se obratio sa pitanjem “Ima li mesta u prosveti?”, Petrović je dao otkaz u Gimnaziji “Svetozar Marković”.

Iz bivše škole nisu želeli da daju komentar na čitavu situaciju.

“Kako je kolega Milan Petrović najavio tužbu protiv Gimnazije „Svetozar Marković“, stava smo da ne dajemo izjave dok se postupak u potpunosti ne okonča zakonskim putem“, rekla je Milica Milosavljević, koja menja direktora škole Marjana Mišića, pošto je on trenutno van zemlje.

Načelnik školske uprave Niš Dragan Gejo kaže da odabir kandidata za rad u školama nije pod ingerencijom ove ustanove, a da je za čitav proces nadležan isključivo direktor škole, sa komisijom koja je zakonski odabrana. On smatra da treba poštovati rezultate koje profesori ostvaruju u radu sa učenicima, jer su svu radnici u prosveti upravo tu zbog učenika, a na zbog njih samih. Kako kaže, komisija bi svoj posao morala da radi savesno, naročito kada su u pitanju predmeti srpski i engleski jezik i matematika, koji su bazični i nose čitavo obrazovanje.

“Svaka škola zaslužuje da ima direktora kakvog ima, zbog toga što postoje različite strukture nastavnika – neki su radoholičari, vole da stvaraju, uživaju u rezultatima koji postižu i samim tim stvaraju bolju državu, ali ima i drugačijih. Jako je važan trenutak kada se bira direktor, jer on ima mogućnost da u većoj ili manjoj meri utiče na rad komisije. Što se tiče kriterijuma, oni jasno stoje u kolektivnom ugovoru, koji je puno stariji od ovog slučaja. Ako se svi pridržavaju kolektivnog ugovora, mislim da bi završili više od pola posla. Ako pak treba da bude i dodatnih kriterijuma, onda i oni treba da uđu u zakon, ako se to izglasa“, kaže Gejo.

Da li se uspeh u radu vrednuje na pravi način

Sve ovo se Milanu Petroviću dešava u godini kada je proglašen za jednog od najboljih edukatora u zemlji, i nakon dugogodišnjih uspeha koje je dok je postigao dok je radio kao profesor na zameni u Gimnaziji „Svetozar Marković“. Osim redovnih časova i takmičenja, dosta je radio na novom izbornom predmetu jezik, mediji i kultura, jer ima licence Dojče vele akademije i IREX-a za trenera medijske pismenosti. Jedan je od autora publikacije „Priručnik za projektnu nastavu i nastave na daljinu“ koji je prevođen na jezike nacionalnih manjina, sada se prevodi i na engleski. Kao Fulbrajt stipendista u Americi se dve i po godine bavio inovativnim načinima podučavanja i korišćenja tehnologija u obrazovanju, što je u vreme pandemije i nastave na daljinu jako primenjljivo znanje.

„Čim je krenula pandemija, počeli smo da snimamo emisiju „Znanje da ne baguje“. Mi smo videli da imamo digitalne kompetencije, a da se mnogi nastavnici muče, pa smo želeli da im pomognemo. Emisija je u početku išla svakodnevno, a kasnije jednom nedeljno, sve do kraja 2020, sa ogromnom posetom“, priča ovaj niški profesor i dodaje da se sve vreme rada u školi angažovao i oko fetivala „Nauk nije bauk“, kao i da su mnogi učenici želeli da budu u odeljenju u kome on predaje, ili je razredni strarešina.

Milan Petrović od 1. aprila radi u OŠ „Zvezdobrojci“ u Beogradu, u njihovoj onlajn školi „Sava“, koja podučava srpski jezik, kulturu i tradiciju srpsku decu u dijaspori. Ova borba više nije njegova borba za povratak na posao u Gimnaziju „Svetozar Marković“, nego borba za sve nastavnike koji će konkurisati za rad u nekoj školi.

„Ne može direktor i neko telo bez kriterijuma da donosi odluku o zapošljavanju. Ako se ukine zabrana zapošljavanja, kao što se već dugo najavljuje, to znači da će hiljade srpskih škola sa hiljadama direktora i komisijama potpuno privatno upravljati resursom obrazovanja u Srbiji. Kada te neko primi za stalno, onda si ti tu jako dugo i to utiče na generacije dece. Zamislite da ovo ne rešimo, u kakvoj će situaciji biti hiljade i desetine hiljada nastavnika, ne samo srpskog jezika, koji sanjaju o radu u obrazovanju, koje nam je svima društveno bitno. Mi ćemo nekada, kada budemo penzioneri, živeti u zemlji koji će voditi deca koju smo učili. Da li smo spremni da se igramo sa tim? Ja nisam“.

Milica Branković (Gradjanske inicijative)