Čačak: Nećemo stakleni vidikovac na Kablaru!

Čačak, 19. 01. 2023.

„Nećemo stakleni vidikovac na Kablaru!“ –  poruka je sa tribine “Sačuvajmo prirodni vidikovac na Kablaru“ održane u prepunoj sali Gradske biblioteke u Čačku, a u organizaciji inicijatora peticije “Sačuvajmo Kablar” u saradnji sa Medijskim skloništem – Čačak i uz podršku Građanskih inicijativa uz Beograda.

Povod za organizaciju ove tribine je izgradnja staklenog vidikovca na samom vrhu Kablara u zaštićenom području Ovčarsko-kablarske klisure, kao i „ćutanje“ lokalne i republičke vlasti na pitanje šta je sve planirano projektom revitalizacije ovog prirodnog dobra.

Po rečima Velimira Mitrovića, jednog od potpisnika peticije i meštanina kablarskog sela Rošci, najavljeno je više od 30 projekata, a ni jedan od njih nije predstavljen javnosti u potpunosti.

„Za svaki papir, za svaki dokument koji smo uspeli da pronađemo morali smo da šaljemo zahtev za informacije od javnog značaja, ništa nam nije dostupno, a po rečima vlasti – sve se radi za naše dobro“, istakao je Mitrović.

Pored građana, planinarskih društava, udruženja, na tribinu su pozvani:

  • Predstavnici Vlade Srbije – Međuresorne radne grupe za revitalizaciju PIO „Ovčarsko-kablarska klisura“,
  • Predstavnici grada Čačka,
  • Predstavnici Turističke organizacije Čačka,
  • Autori projekta idejnog rešenja “Stakleni vidikovac na Kablaru”,
  • Predstavnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Kako je već u gradu Čačku uobičajeno, niko se od predstavnika vlasti nije pojavio, niti bio spreman da odgovori na brojna pitanja građana. Jedina predstavnica vladajuće koalicije, odbornica grada Čačka koja je “došla na tribinu kao građanka’’, bila je doktorka Marijana Glišić.

„Ekološka osvešćenost građana i ekološki aktivizam za mene je najveći čin patriotizma. Zdravlje moje države, za mene kao lekara, nešto najsvetije.  Problem je što ljudi ne znaju šta se radi, zaokupljeni su egzistencijalnim pitanjima i misle da su ovo daleki problemi, a nisu, tiču se svih nas“ – rekla je doktorka Glišić.

Arhitekta, Minja Radovanović govoreći o samom projektu staklenog vidikovca istako je da je to sramota za njegovu profesiju: „Daću sve od sebe da ne dođe do gradnje vidikovca, trebalo bi da se bori za ovu zemlju i da je zaštitimo od nesavesnih ljudi. “

Planina Kablar i cela Ovčarsko-kablarska klisura je bogata biljnim i životinjskim svetom među kojima ima mnogo zaštićenih vrsta. Profesor Duško Brković, ekolog i botaničar naveo je da tu postoji više od 750 biljnih vrsta od čega je veliki broj reliktnih. „Po najnovijim podacima čak 180 vrsta ptica naseljava Ovčarsko-kablarsku klsuru“, istakao je profesor Brković.

„Da li postoji bilo šta u Srbiji što može da bude sačuvano?“ – pitala je narodna poslanica iz Užica Ivana Parlić. „Moguće je, ali nemamo drugi izbor nego da se borimo, svi zajedno. Neko je stavio „šapu“ na našu zemlju i zarad interesa je rasprodaje, a da li je po zakonu – nije. Kao narodna poslanica moram da vas upozorim da su u toku izmene svih mogućih zakona i prostornih planova koji će omogućiti da svako uništenje Srbije bude upravo po zakonu!  Mi smo u tolikom stepenu korupcije da će vlast uraditi sve na štetu naroda! Nažalost u skupštini Srbije je takvo stanje da ako Vučić kaže da je danas subota, izglasaće subotu iako je sreda.“

Ključna poruka ovog skupa bila je da se vidikovac ne pravi, već se stvara milionima godina. „Ako ne preostane ništa drugo, čuvaćemo Kabalar danonoćno“, poručili su građani.

Podsećamo, projekat izgradnje vidikovca na Kablaru je radila firma Energoprojekt iz Beograda po narudžbini Turističke organizacije Čačak. U samom idejnom rešenju navedeno je: „Procenjeno je da će radovi na pripremi terena (poravnanje vrha, zasecanja, iskopi) biti veoma teški, skupi, rizični i dugotrajni.“

Među učesnicima tribine bili su i predstavnici pokreta Kreni-Promeni, Udruženje Zaštitimo Dobrinju, SEOS, Ne damo đedovinu, Planinarsko društvo Kablar i mnogi drugi. Organizatori tribine su inicijatori peticije “Sačuvajmo Kablar” u saradnji sa Medijskim skloništem – Čačak i uz podršku Građanskih inicijativa uz Beograda.

 

Izvor: cemaforum.rs.