25 Aug CASE koalicija: Srbija 10. u Evropi po broju SLAPP tužbi
Mreža organizacija udruženih u borbi protiv SLAPP tužbi u Evropi – CASE koalicija, u kojoj su i Građanske inicijative kao kontakt tačka za prijavljivanje SLAPP-a u Srbiji, objavila je 24. avgusta dopunjeni Izveštaj sa najnovijim pregledom mapiranih slučajeva SLAPP tužbi u Evropi.
SLAPP je skraćenica od „Strategic Lawsuit Against Public Participation“ (strateške tužbe protiv javnog istupanja) i označava tužbe koje su usmerene kao pritisak na medije i pojedince da bi ih odvratili od kritičkog istupanja. Cilj tužioca nije da dobije obeštećenje i pravdu na sudu već da zaplaši tuženog, izloži ga trošku dok ne odustane od daljeg pisanja i izveštavanja.
Prema bazı SLAPP tužbi CASE koalicije, u proteklih godinu dana zabeleženo je više od 250 slučajeva SLAPP tužbi. Srbija se nalazi u vrhu liste, gde su još “bolje” plasirane Hrvatska, Slovenija i Bosna i Hercegovina. Najviše SLAPP tužbi je zabeleženo u Poljskoj (128), zatim na Malti (88), u Francuskoj (876), Hrvatskoj (54), Bosni i Hercegovini (43), Sloveniji (42), Italiji (32), Irskoj (31), Velikoj Britaniji (29), dok je Srbija na 10. mestu sa 28 registrovanih tužbi među 35 evropskih zemalja.
Ovaj broj slučajeva potencijalno je i veći od onog iz izveštaja, ali se objavljuju samo provereni podaci, pa je tako, recimo, u Hrvatskoj, prema podacima Ministarstva pravde i javne uprave, pokrenuto 245 tužbi protiv novinara, ali je CASE iznela proverene podatke samo o 54 tužbe u toj zemlji.
Do kraja 2022. godine 69,6% su bile građanske tužbe, 20,9% krivične, dok se u 6,5% radilo o slučajevima sudske zabrane. Najčešće mete SLAPP tužbi, prema ovom izveštaju, jesu novinari, mediji, aktivisti i nevladine organizacije, ali i da je uglavnom reč o pojedincima. Tužbe se najčešće podnose u slučajevima korupcije, problemima sa državnom upravom, biznisom ili životnom sredinom, a najveći broj tužbi je zasnovan na nacionalnim zakonima o kleveti i sličnim odredbama o uvredi ili povredi časti.
Saopštenje CASE koalicije prenosimo u nastavku.
Saopstenje CASE koalicije
Kako SLAPP tužbe sve više uzimaju maha širom Evrope, vreme je da zloupotreba pravnih postupaka i pravne pretnje usmerene prema novinarima i aktivistima – koji otkrivaju i izveštavaju o zloupotrebama moći – budu prepoznate kao jedan od najozbiljnijih izazova za fundamentalno pravo na slobodu govora i pravo na informisanje.
Od 2019. godine, CASE sarađuje sa Amsterdamskim pravnim klinikama sa ciljem da evidentira i analizira SLAPP slučajeve širom Evrope. U martu 2022. godine, CASE je objavio rezultate istraživanja zasnovane na analizi više od 500 slučajeva SLAPP tužbi identifikovanih u 29 evropskih zemalja – to je prvo sveobuhvatno istraživanje te vrste, koje analizira obim i uticaj zloupotrebnih pravnih postupaka u Evropi.
CASE koalicija i dalje kontinuirano mapira SLAPP slučajeve, i ovaj dopunjeni izveštaj za 2023. godinu pruža najnoviji pregled podataka koje prikupljamo. Ažurirana analiza obuhvata više od 200 tužbi podnetih nakon prvog izveštajnog perioda, i širi regionalni obuhvat: ovaj izveštaj razmatra situaciju u 35 zemalja, uključujući Gruziju i Grčku koje imaju posebno zabrinjavajući broj tužbi identifikovanih kao SLAPP.
Ključni nalazi istraživanja:
– Godinama unazad, SLAPP tužbe sve više predstavljaju zabrinjavajuću pretnju demokratiji širom Evrope – CASE-ova baza podataka se povećala sa 570 slučajeva u 2022. godini na preko 820 slučajeva u 2023. godini.
– Većina tužbi se zasniva na nacionalnim zakonima o kleveti ili sličnim odredbama o uvredi ili časti.
– U proseku, odštetna vrednost iznosila je 15.150 evra.
– Najčešće mete SLAPP tužbi su novinari, medijske organizacije, urednici, aktivisti i NVO.
– Nasilne pravne akcije najčešće se pokreću protiv pojedinaca, što pokazuje koliko je ključno da postoji mreža podrške.
– Najčešći tužioci SLAPP-a su oni na pozicijama moći, odnosno, kompanije i političari.
– Značajan broj SLAPP tužbi je mapiran na Malti, u Francuskoj, Hrvatskoj, Grčkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Turskoj i Gruziji.
– SLAPP-ovi uglavnom ciljaju akcije ili objavljivanje vezano za korupciju, vladu, biznis i ekološke probleme.
Iako podaci ilustruju prirodu SLAPP-ova u Evropi i identifikuju uslove koji često dovode do SLAPP-ova, ne prikazuju celokupnu razmeru problema iz više razloga, uključujući verovatnoću neprepoznatih SLAPP-ova. Ipak, ovaj istraživački izveštaj služi kao prozor u ozbiljnost situacije sa SLAPP-ovima i kao podsticaj za debatu o vitalnoj potrebi za snažnim zakonodavstvom protiv SLAPP-ova.