07 Sep Cena teških reči koje se olako govore
Milan Petrović, programski direktor udruženja Nauči me!
Koliko dalekom se danas čini rečenica izrečena tokom poslednje Svetosavske akademije, 28. januara 2020. godine? Prethodni ministar verovatno nije očekivao pandemiju virusa Kovid 19 kada ju je izgovarao, ali nekom se moralo dojmiti upečatljivim pošto je na Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja upravo tom rečenicom naslovilo tekst kojim je prenelo atmosferu sa centralnog godišnjeg događaja obrazovanja u Srbiji. Zvuči prilično jednostavno:
Sva deca moraju imati jednako pravo na kvalitetno obrazovanje.
Deca su u Srbiji završila školsku godinu gledajući specijalni program RTS-a.
Nastavnici su do kraja školske godine, ne više volonterski kao na početku, već po nalogu direktora snimali časove za televiziju. Roditelji su do kraja školske godine svojoj deci kupili računar, tablet ili mobilni telefon ili im dali svoj. Ako nisu, naučili su kako se kaže „molim Vas, ja nemam…“ da bi pokušali da dobiju na pozajmicu školski.
Učilo se kod kuće u dečijoj sobi, u dnevnoj sobi, kuhinji, po ceo školski dan. Zavirili smo tako jedni drugima u intimu ličnog prostora, mnogo dublje nego ikada i videli ko kako živi.
Možda nam zato učenici na času kamere drže isključene? Koliko se kičmi iskrivilo za šest-sedam časova pet puta nedeljno? Koliko se svađa u kući desilo kada je na roditeljska pleća pao deo obrazovanja: od tablice množenja, do usmenog odgovaranja za ocenu „na daljinu“? Kako su završili oni koje se iz „nekog svog razloga“ nisu „snašli/e“?
Ja, evo, ne znam. Ako je verovati testovima na maloj maturi, koji su pogodni jer se nivo težine pitanja da podesiti, nije nam bilo loše. Novi ministar Ružić kaže: blagi porast postignuća na sva tri testa završnog ispita. Važno je da sistem funkcioniše, i to smo čuli. Kako i ne bi, pa 85% učenika/ca upisalo je manje-više ono što su želeli. Zašto učenici onda nisu zadovoljni time šta su naučili prošle godine?
Sva deca moraju imati jednako pravo na kvalitetno obrazovanje.
Ovo je obećanje koje smo im dali!
UNICEF-ova instalacija “Učionica u pandemiji” u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku, 2. mart 2021.
Sva deca? Čak i ona deca (preko 60.000 njih po procenama Unicef-a iz 2011.) sa smetnjama u razvoju i invaliditetom? Čak i deca koja rade po tzv. individualizovanom obrazovnom planu? Čak i ona kojima je za odlazak u školu potreban lični pratilac koga najčešće porodice sami plaćaju? Čak i romska deca? Čak i talentovana deca, multipotencijalisti kojima toliko volimo da se hvalimo? Čak i siromašna deca? Čak i deca iz jednoroditeljskih porodica kojima roditelj radi? Da li je pravo na besplatne udžbenike deo ovog „za svu decu“ ili to ima veze samo sa mestom prebivališta? DA – sva deca.
Jednako pravo? Pravo? Pravo koje moramo braniti, na čije kršenje moramo ukazivati, koje stalno moramo braniti i vazda se zadovoljavati time da „tek toliko možemo“ jer smo „siromašna zemlja“ i nije neko pravo, a svakako nije jednako za svu decu. Ako nije neotuđivo i ako nije za sve, radije bih ga nazvao privilegija.
Kvalitetno obrazovanje? Ujedinjene nacije, definišu kvalitetno obrazovanje kao ono koje se fokusira na celovito biće deteta – na njegov socijalni, emotivni, mentalni, fizički i kognitivni razvoj, bez obzira na pol, rasu, etničku pripadnost i socio-ekonomski status ili geografsku lokaciju prebivališta. Tome dodaju i ovo: to je obrazovanje koje decu priprema za život, a ne za testiranje.
Da li je naše obrazovanje kvalitetno, i da li na njega polažu pravo sva naša deca? Koliko ozbiljno shvatamo preostali deo rečenice: moraju imati? Na početku treće po redu školske godine u Kovid eri, ali kada prođe euforija prvog septembra ovenčanog himnom, pored svih pitanja moramo postaviti ono ključno: kako da učinimo da pravo na kvalitetno obrazovanje sve dece postane prva i najsvetija obaveza, ne samo prosvetnih radnika i učenika, već celog društva?
Tekst je nastao kao deo kampanje liste Vakciniši se, koja je podržana od strane projekta Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT. Ovaj projekat je dobio podršku Vlade Švajcarske, a sprovode ga Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.