13 Oct Civilno društvo u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2022. godinu
U najnovijem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, objavljenom 12. oktobra 2022. godine, ponovo se navodi neophodnost dodatnih napora s ciljem kreiranja sistemske saradnje između vlade i civilnog društva, kao i nedostatak podsticajnog okruženja za razvoj i finansiranje organizacija civilnog društva (OCD), koje i dalje trpe verbalne napade. Jasno je naglašeno da je osnaženo civilno društvo ključna komponenta svakog demokratskog sistema i da bi kao takva trebalo da bude prepoznata i tretirana od strane državnih institucija. Izveštaj pokazuje da je pravo na slobodu mirnog okupljanja naročito bilo ugroženo u proteklom periodu.
U nastavku u celosti prenosimo prevode odeljaka Izveštaja koji se tiču civilnog društva:
Osnaženo civilno društvo je ključna komponenta svakog demokratskog sistema i državne institucije bi ga trebale prepoznati i tretirati kao takvo.
Srbija je u februaru 2022. godine usvojila Strategiju za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva za period 2022-2030, kao i odgovarajući Akcioni plan u septembru 2022. godine. Strategija ukazuje da u 2022. godini, kao baznoj godini prie početka implementacije, „prakse saradnje između organa vlasti i OCD nisu zadovoljavajuće“. Strategija se odnosi i na potrebu osnivanja Saveta za saradnju sa civilnim društvom.
OCD i branitelji ljudskih prava nastavili su da podižu svest o građanskim i političkim pravima. Sve se ovo događalo u polarizovanom okruženju. Nastavljeni su verbalni napadi i kampanje klevete protiv nekoliko OCD i njihovog finansiranja, i od strane visokih zvaničnika. Organizacije i pojedinci koji su kritikovali vlast bili su pod pritiskom, posebno u slučajevima koji se odnose na vladavinu prava – poput protesta protiv veličanja ratnih zločinaca – ili zaštite životne sredine. Tokom ekoloških protesta u novembru i decembru 2021. godine, maskirani i drugi pojedinci fizički su napali neke od demonstranata. Ministarstvo unutrašnjih poslova oglasilo se saopštenjem za javnost da, pošto skupovi nisu bili prijavljnei, policija nije mogla da ih obezbeđuje i garantuje bezbednost, te da su organizatori morali snositi tu odgovornost.
Pravni okvir za saradnju između vlade i OCD je uglavnom uspostavljen; njegovu implementaciju tek treba unaprijediti i sistematizovati. Nova platforma za e-konsultacije uspostavljena je u decembru 2021. Uticaj ovog novog alata za konsultacije tek treba da se proceni. Ne postoji centralno telo zaduženo za kontrolu kvaliteta ovog alata. OCD i dalje izveštavaju da je vreme koje je dato za javne konsultacije i dalje kratko, ili i da njihovi komentari na nacrte zakona od javnog interesa, na primer Nacrt amandmana na Zakon o eksproprijaciji, nisu dovoljno razmatrani i praćeni.
Nacionalni konvent o EU nastavio je da prati i procenjuje napredak pristupnih pregovora, te su se nekoliko puta i sastali sa vladinim zvaničnicima.
Poglavlje 23- osnovna prava
Dok je zakonodavstvo o slobodi okupljanja i udruživanja generalno u skladu sa evropskim standardima, Srbija tek treba da se dodatno uskladi sa Smernicama ODIHR-a o slobodi mirnog okupljanja. Nakon nalaza Ombudsmana iz februara 2021. godine o zakonitosti rada MUP-a tokom javnih protesta u julu 2020. godine protiv postupanja u pandemiji COVID-19, pokrenute su istrage. U novembru 2021. godine policija je zabranila skup Inicijative mladih za ljudska prava u Beogradu, koji su protestvovali protiv veličanja osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, navodeći mogućnost fizičkog sukoba sa kontrademonstrantima. Spontano javno okupljanje koje je uslijedilo blokirala je policija. Prema podacima Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, policija je izdala 1.782 prekršajna naloga učesnicima ekoloških protesta u novembru i decembru 2021. godine i pokrenula 211 prekršajnih postupaka zbog kršenja Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Maskirani i drugi pojedinci napali su neke od demonstranata. Ministarstvo unutrašnjih poslova oglasilo se saopštenjem za javnost da, s obzirom da skupovi nisu prijavlljeni, policija ne može da ih obezbeđuje i garantuje sigurnost, te da organizatori moraju snositi takvu odgovornost. Proruski protesti, kao i antiratni protesti, bili su dozvoljeni nakon ničega izazvanog i neopravdanog agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine. Ministarstvo unutrašnjih poslova zabranilo je 13. septembra 2022. Europride šetnju u Beogradu iz bezbednosnih razloga, nakon prijavljenih pretnji nasiljem od strane ekstremno desnih grupa ukoliko se šetnja održi. Žalbu organizatora Europride-a na ovu odluku Upravni sud je odbacio ujutru na dan šetnje. Organizatori su najavili da će se žaliti Ustavnom sudu koji je u dva prethodna slučaja poništio odluke vlasti o zabrani Prajda kao kršenja Ustavom zagarantovanog prava na slobodu okupljanja. Sve to vreme, vlasti su održavale kontakte sa organizatorima kako bi pronašli rešenje. Kraća šetnja održana je 17. septembra 2022. bez većih incidenata. Bilo je, međutim, slučajeva nasilja nad učesnicima.