05 Jun Da li postoji politička volja da se usvoji Građanski zakonik?
Beograd, 4. jun 2019. godine – Srbija na donošenje Građanskog zakonika čeka od 2006. godine, a rad na njemu još nije gotov.
Programska direktorka GI, Bojana Selaković, bila je gošća Dana uživo na televiziji N1, gde je, zajedno sa Zoricom Mršević iz Instituta za društvene nauke govorila o Građanskom zakoniku – zašto još uvek nije usvojen, zašto se samo neke teme pominju u medijima, da li će zakonik ograničiti rad udruženja i fondacija?
Izrazile su nadu da će uskoro biti političke volje za regulisanje zakonodavstva u vezi sa “škakljivim” temama poput eutanazije, surogat materinstva, istopolnih brakova.
Govoreći o tome dokle se stiglo sa Građanskim zakonikom, Bojana Selaković kaže da je nacrt zakonika, koji se pojavio 2015. godine, pokazao niz nedoslednosti.
“Vlada Vojislava Koštunice je, čini mi se, donela odluku o formiranju komisije za izradu zakonika 2006. godine. Ni tada nije bilo dovoljno jasno šta će biti osnovni cilj – da li da se samo kodifikuju odredbe koje već postoje u nekim zakonima, ili one treba da dovedu neka nova rešenja, imajući u vidu da su pojedini zakoni doneti mnogo ranije”, kazala je Selaković.
Dodaje da u nacrtu iz 2015. nije dovoljno objašnjeno zbog čega su donete odluke koje su donete.
“U nekim oblastima je grupa sistematizovala ono što već postoji, u nekim oblastima je uvodila nova rešenja, ali nije dobro obražložila zbog čega se opredeljuje za neke stvari…Naročito za osetljiva pitanja, ali i u drugim oblastima imamo unazađenje postojećeg stanja, recimo u oblasti udruživanja”, kazala je Selaković.
Ona je rekla da će se u budućnosti videti da li će u procesima usvajanja ovih odluka ostati na tom nivou, ili će ministarstva, vlada i nadležne institucije reagovati. 
Selaković je skrenula pažnju na to da sam tekst ima “dosta praznina” i da bi trebalo raditi na usaglašavanju ostalih zakona i podzakonskih akata sa Građanskim zakonikom.
“Ukoliko ostanu praznine, imaćemo problem u implementaciji, što ne bi bilo prvi put, ali važno je da se razgovara o tome šta treba da bude detaljno regulisano”, rekla je gošća N1 i dodala da “ne možemo da to što postoje zloupotrebe, ograničavamo neko pravo”.
Građanski zakonik takođe predviđa novine koje se tiču okvira za rad udruženja i fondacija, koje su restriktivnije od postojećih standarda.
“To je jedna od oblasti u kojoj članovi Radne grupe nisu uzeli u obzir postojeće stanje. Predložena rešenja potpuno odskaču od standrada koji se povezuju sa slobodom udruživanja, konvencijama koje smo potpisali, zakonom koji je Srbija usvojila 2010. godine koji je prilično moderan.” navela je Bojana
Predviđene su značajne razlike poput toga da mora postojati određeni procenat državljana RS koji su osnivači udruženja. Ova odredba do sad nije postojala i ovako definisana smatra se ugrožavanjem tih standarda.
“Ako se zna koja su prava, ko kontroliše, ko sankcioniše, nema razloga da bude nekih problema. Problem je što imamo pad poverenja u institucije i u način na koji se propisi primenjuju, ali ne smemo zbog toga sprečavati donošenje zakona”, zaključila je Selaković.
Izvor: N1