02 Jun DANI ACT ZAJEDNICE: Jači Zapadni Balkan – uz povezivanje i solidarnost

Beograd, 2. jun 2022.


“Vreme je za regionalno povezivanje i solidarnost”, poručeno je na panel diskusiji “Jačanje građanskog aktivizma na Zapadnom Balkanu”, na kojoj su iskustva razmenili predstavnici civilnog društva iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Diskusiju, koja je organizovana u okviru konferencije “Dani ACT zajednice”, moderirala je Bojana Selaković, programska direktorka Građanskih inicijativa, a govorili su Daliborka Uljarević,  iz Centra za građansko obrazovanje iz Crne Gore, Marina Škrabalo, iz Zaklade za ljudska prava “Solidarna” iz Hrvatske, i Safet Kubat, iz udruženja Rijeke Bosne i Hercegovine.

Bojana Selaković je ocenila da se ceo Zapadni Balkan suočava sa istim izazovima, te da je ovo prilika da se “razmene dobre prakse”, ali i dosadašnje greške kako bi se u budućnosti izbegle. Kako je navela, globalne teme poput rata u Ukrajini, pregrupisavanje na međunarodnoj političkoj sceni i drugi eksterni uticaji koji civilno društvo u regionu čine ranjivijim, istovremeno pokreću i pitanje da li i na koji način treba menjati “taktike i strategije” kako bi uprkos takvim okolnostima građanski aktivizam bio jači i efektivniji.

Daliborka Uljarević je kazala da je vreme za novi vid vrednosnog povezivanja civilnog društva i progresivnih snaga u regionu, kako bi se pariralo “ograničenim interesima ograničenih političara koji proizvode štetu po naša društva”. Dodala je i da u mnogim oblastima “beležimo regresiju u našem društvu”, ali da to ne znači da je dosadašnji rad bio uzaludan, već da rad civilnog društva zahteva “neprestanu budnost”.

Govoreći o iskustvu Crne Gore, Uljarević je kazala da je “višedecenijska nepromenjivost vlasti bila demotivišuća za građane”, te da je zato tada najvažniji zadatak bio osnažiti građane i uveriti ih da promena koju oni proizvode ne mora da bude golema, ali da je važno da je proizvode na nivou na kojem oni vide da je moguće.

I to se videlo pred one izbore 2020: Sve smo više dobijali istinskih građanskih inicijativa koje na mikro nivou pokušavaju da zaštite neko svoje pravo. To su bili važni znaci buđenja društva”, rekla je ona i dodala da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su građani demokratski zreliji od političara koji su se mahom pokazali kao kočničari – “bilo da je reč o ograničenim interesima ili ograničenim ličnostima koje ne mogu da izađu iz političke matrice koja zloupotrebljava identitetska pitanja”. Zato je važno razvijati rezistentnost, naglasila je ona.

“Dokle god imate taj impuls među ljudima, dokle god vidite i te male korake na individualnom nivou – vredi se boriti”, poručila je.

Ljudi se osećaju ostavljeno od političkih elita i problem manjka vere je temeljna stvar na kojoj treba raditi i to je tačka gde ulazi solidarnost”, ocenila je Marina Škrabalo.

Ona je kazala da je “Zaklada Solidarna mala privatna zaklada osnovana 2015. godine, kojoj je cilj skupiti sredstva na jednom mestu”.

“Cilj je ne biti zavistan od projekata i javnog novca, pokazati da u Hrvatskoj postoji 10.000 građana kojima je stalo do ljudskih prava i koji će to dokazati tako što će dati svoj novac koliko god on bio malen. Naš je zadatak da, dalmatinski rečeno, ‘vratimo dite materi’ – a to je da vratimo ljudska prava u zajednicu, vratimo ih tamo gde su ljudske potrebe. U situaciji kad smo imali tri krize zaredom, dva potresa – Zagreb i Banija – i korona, trenutak kad sam osetila nadu je bio onaj kad smo posle potresa počeli raditi na Baniji i ostvarili koordinaciju humanitaraca sa preko 50 različitih aktera”, rekla je ona i dodala da se tada solidarnost izlila na Baniju i da se nije pitalo ko je koje nacionalnosti. Ljudi su mogućnost solidarnosti sa drugima doživeli kao vlastito iscelenje, vlastito lečenje od osećaja besmisla, dodala je.

“Akcije solidarnosti daju mogućnost građanima da se identifikuju sa tuđom mizerijom. To je njima prilika da se osećaju moćnije, jer kad možete dati nešto drugome, onda imate moć. A tu je onda i dostojanstvo”, kazala je.

O ulozi građana aktivista u Bosni i Hercegovini, govorio je Safet Kubatpokretač Fejsbuk grupe “Rijeke Bosne i Hercegovine” koja je sa preko 50.000 članova prerasla u svojevrsni ekološki pokret i koja je pokazala kako digitalni aktivizam prerasta u pravi građanski aktivizam na terenu.

“Sproveli smo preko 3.500 akcija čišćenja, obični ljudi su radili, zasadili 85.000 stabala na različitim delovima Bosne i Hercegovine, poribili preko 85.000 komada ribe u devastiranim rekama i na taj način ih oživeli… U našoj grupi su ljudi različitih vera, različitih političkih uverenja. Izlazili smo pred bagere, pisali peticije, različiti su modaliteti borbe. A centralna naša vodilja je – nije bitno ko će rešiti problem, već je fokus na rešavanju problema”, rekao je on.

Dodao je i da u BiH postoji paralelni sistem  – s jedne strane odnarođene institucije, a s druge ogromna mobilizacija građana. I u BiH, ali i u regionu, kazao je on, veliko je “ekološko buđenje ljudi, i to ljudi koji nemaju šta da izgube jer su im ostale samo reke, planine i šume”.

Panel diskusiju pratili su i sa govornicima razmenjivali iskustva predstavnici civilnog društva iz Srbije – učesnici trodnevne konferencije “Dani ACT zajednice” u Beogradu koja je okupila organizacije direktno ili indirektno podržane kroz ACT projekat.

Projekat “Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT“ finansira Vlada Švajcarske, kroz Švajcarsku agenciju za razvoj i saradnju (SDC), a sprovode HELVETAS Swiss Intercooperation i “Građanske inicijative“. Sa gotovo 200 direktno ili indirektno podržanih organizacija, kroz šest grant šema i više od 100 dodeljenih grantova, švajcarski ACT projekat okupio je značajan deo civilnog društva Srbije, a kroz “Dane ACT zajednice” pružio dodatne mogućnosti za saradnju. Posebna pažnja tokom konferencije ukazana je javnom zagovaranju u zarobljenoj državi, odnosno aktuelnom političkom kontekstu nepovoljnom po civilni sektor i građanske inicijative, kao i saradnji civilnog sektora sa lokalnim samoupravama.