20 Dec Demokratija se uči u školi

Beograd, 20. decembar 2019. godine –

Neophodno je da svi akteri, od direktora, profesora, stručnih saradnika do lokalnih i državnih institucija, razumeju značaj učeničkih parlamenata, nastave građanskog vaspitanja i drugih oblika aktivizma za stvaranje odgovorne države zasnovane na demokratskim principa.

Ovo je jedan od suštinskih nalaza istraživanja koje smo sproveli zajedno sa Unijom srednjoškolaca Srbije i uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, u 13 opština širom Srbije i predstavili danas na završnoj  konferenciji  „Demokratija se uči u školi“, održanoj u Kući ljudskih prava. Na početku konferencije prisutnima su se obratile Maja Stojanović, izvršna direktorka Građanskih inicijativa, Tatjana Stojić, Fondacija za otvoreno društvo i Eleonora Vlahović, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Sa učenicima se kroz fokus grupe razgovaralo o tome šta su najveći problemi sa učeničkom participacijom i na koji način da se poboljšaju uslovi za njihovo direktno uključivanje u školski i javni život.

Rezultati istraživanja, koje su predstavili Ksenija Nikić, koordinatorka na Programu za razvoj civilnog društva i građansku participaciju u GI i Dražen Zacero iz Unije srednjoškolaca Srbije, ukazuju na nepovoljnu situaciju u školama kad je reč o nivou učešću učenika usled neefikasnosti i nedovoljne zainteresovanosti i podrške. Učenici primećuju da profesori ne cene učenički parlament.

„Učenički parlament nema nikakav uticaj, mi možemo da pričamo i dogovaramo se ali za sve moramo pitamo za dozvolu direktora i uglavnom nedobijamo dozvolu“, rekao je jedan srednjoškolac iz Niša.

Sa druge strane, direktor srednje škole u Valjevu ima svoje viđenje rada učeničkog parlamenta:

„Mislim da parlament ne funkcioniše, da je to neka vrsta privida demokratije i tih demokratskih procesa u okviru parlamentarnih odluka na nivou škole. To se svede na odlučivanje gde će se proslavljati matura i o tim uslovno rečeno vidovima zabave ali o nekim suštinskim pitanjima učenici nisu uključeni.“

Što se tiče parlamenta, vi treba da sarađuju u školi da bi učenički parlament bio uspešan.

„To ne sme da bude samo stvar i briga učenika i da samo od njih zavisi šta će se i kako rešavati. Nastavnici treba da im pružaju podršku, direktor takođe, da im se obezbede uslove za rad parlamenta“, kazala je Ksenija Nikić iz Građanskih inicijativa.

U istraživanju se došlo do zaključka da učenički parlamenti uglavnom nemaju svoj prostor u školi, kao i da ne poznaju prava iz sfere učeničkog parlamenta ili učešća u životu škole na neki drugi način.

Što se tiče građanskog vaspitanja, karakterističan je stav jedne profesorke iz Velikog Gradišta koja je u istraživanju rekla da kada je počela da radi većina učenika je išla na građansko vaspitanje i samo je nekoliko dece pohađalo versku nastavu. Sada je, po njenim rečima, situacija obrnuta.

„To se dešava još u osnovnoj školi, pa se onda prenosi i na srednju. možda to nije stvar verskog opredeljenja već nekih drugih stvari, fleksibilnijeg rada profesora verske nastave u odnosu na građansko i na nas koji predajemo i trudimo se da ispoštujemo sve predviđeno planom i programom i priručnicima“, kazala je profesorka iz Velikog Gradišta.

Analizirajući šta sve treba da se promeni, istraživanje pokazuje da je potrebno povećati svest o značaju predmeta građansko vaspitanje u promovisanju i podsticanju učešća učenika kao ključnog predmeta u okviru koga se učenici pripremaju i stiču veštine za život u demokratskom društvu.

„Možda ne bi bilo loše rešenje, da se građansko vaspitanje uvede kao obavezno u nekim razredima, kao što je slučaj sa ustavom ili sociologijom, ili da se teme građanskog vaspitanja integrišu u kurikulume drugih srodnih društvenih predmeta. Naravno, bilo koje rešenje bi zahtevalo vreme i ti procesi bi trajali, ali što se pre krene sa razmatranjem i rešavanjem toga, to će biti bolje, i u interesu učenika“,  izjavila je na konferenciji Ksenija Nikić i predložila da se na kraju svakog razreda, odnosno školske godine, nekoliko časova izdvoji za praksu, da se učenici uključe i doprinesu aktivnim učešćem, kroz volontiranje, u projektima lokalnog udruženja.

Zaključeno je takođe da je neophodno utvrditi minimalan stepen obuke i znanja koji profesori građanskog vaspitanja moraju da ispunjavaju kako bi mogli da realizuju nastavu. Moraju postojati jasno definisani standardi koje će škole poštovati  koji će odrediti ko može da predaje ovaj predmet.

U istraživanju se zaključuje i da je potrebno skrenuti pažnju direktoru i drugim zaposlenima u školi o značaju i potencijalu nastave građanskog obrazovanja učenika za aktivne građane i građanke i shodno tome obezbediti ravnopravan tretman u školi.

Nakon predstavljanja izveštaja, organizovana je panel diskusija u kojoj su učestvovali Marjan Mišić, direktor gimnazije „Svetozar Marković” iz Niša, Ružica Marjanović, profesorka Užičke gimnazije, Srđan Vlaškalić, Somborski edukativni centar i Valentina Baktijarević, studentkinja i aktivistkinja koji su sa učesnicima podelili svoja iskustva o participaciji mladih u njihovim sredinama.

 

 

 

Više informacija o projektu, nalazima i preporukama možete preuzeti u prilogu.

Demokratija se uči u školi

 

Projekat Građanskih incijativa i Unije srednjoškolaca Srbije „Podrška jačanju učeničke participacije za građansko vaspitanje „Demokratija se uči u školi“ podržala je Fondacija za otvoreno društvo.