DOSTIGNUTI NIVO SARADNJE DRŽAVE I CIVILNOG DRUŠTVA NE SME SE URUŠAVATI

20 May DOSTIGNUTI NIVO SARADNJE DRŽAVE I CIVILNOG DRUŠTVA NE SME SE URUŠAVATI

        FoNet-INICIJATIVE-DISKUSIJA                          image-23510cc797a18ac58ae7e2759b1d02ae0f305b20bc14d76073b6b892e3bfac25-V

Građanske inicijative, u četvrtak, 19.maja 2016, predstavile su nalaze iz Trećeg izveštaja o praćenju podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Srbiji u 2015, Smernica EU za podršku civilnom društvu zemljama pridruživanja (2014-2020), Semafor dokumenta, Nacrta izveštaja o analizi potreba civilnog društva i Izveštaja o ekonomskoj vrednosti neproiftnog  sektora u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj.

Za potrebe praćenja primene EU Smernica, Građanske inicijative i Kancelarija TACSO u Srbiji su tokom 2015 i 2016. godine sprovele nekoliko relevantnih  istraživanja čiji će nalazi biti predstavljeni uz mogućnost dodatnih komentara i sugestija.

Izveštaji su pripremljeni u cilju merenja napretka u oblasti podrške civilnom društvu u Srbiji kada je reč o poštovanju osnovnih sloboda, finasijskoj podršci i saradnji sa državom, finansijskoj održivosti i kapacitetima OCD tokom 2014. i 2015.godine

Žarko Stepanović, v.d. direktora Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, predstavio je aktivnosti KancelarFoNet-INICIJATIVE-DISKUSIJAije usmere ka stvaranju podsticajnog okruženja za delovanje i razvoj civilnog društva. On je izjavio da Kancelarija planira da, odmah po formiranju Vlade, promoviše Smernice EU pred donosiocima odluka, kako bi ih primenjivali u svom radu. Jedan od osnovnih prioriteta Kancelarije, pored usvajanja Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva je da vrati kontinuitet u izveštavanju o utrošku sredstava koje se iz budžeta RS dodeljuju OCD. Iako se usvajanje Strategije očekuje tek nakon formiranja Vlade, a najkasnije do kraja 2016., Kancelarija je već sprovela niz predviđenih aktivnosti: započelo je objavljivanje svih javnih poziva za OCD na portalu e-uprave, organizovane su obuke za državne službenike na lokalnom nivou organizovala obuke za predstavnike OCD u cilju boljeg razumevanja značaja i procedura finansiranja i uključivanja OCD u procese donošenja odluka, započela vođenje godišnje statistike o saradnji institucija javne uprave i OCD. On očekuje da će do kraja godine biti završen i rad na izradi Metodologije planiranja i sprovođenja monitoringa i evaluacije podržanih programa i projekata koji treba da postane obavezujući dokument.

Bojana Selaković, Menedžerka programa za javne politike Građanskih inicijativa, predstavila je ključneFoNet-INICIJATIVE-SELAKOVIÆ nalaze i preporuke iz izveštaja o podsticajnom okruženju za delovanje OCD u Srbiji i njihovim kapacitetima. Ona je izjavila da je najvažnije „Održati postojeći nivo saradnje između OCD i države u oblastima koje su dobro ocenjene (okvir za rad udruženja, saradnja sa Kancelarijom za civilno društvo) i dalje jačanje njenih kapaciteta, saradnja sa drugim državnim institucijama koji su uspostavili mehanizme za saradnju sa OCD”. Nalazi iz izveštaja ukazuju da su oblasti u kojima je neophodna hitna intervencija: usvajanje Strategije, formiranje Saveta za saradnju sa civilnim društvom, izmene okvira za volontiranje, uvođenje novih poreskih olakšica u cilju razvoja filantropije, jačanje kapaciteta OCD za nove izvore finansiranja.

Glavne nalaze i preporuke iz istraživanja o ekonomskoj vrednosti neprofitnog sektora u Srbiji, ali i zemljama Zapadnog Balkana, predstavila Dejana Stevkovski, Koordinatorka projekata u Građanskim inicijativama. Istraživanje je pokazalo da je Srbija druga zemlja u regionu, posle Turske, po broju registrovanih OCD u 2014 (26.042). Učešće ukupnih prihoda OCD u BDP iznosilo je 0,75% u 2014, a prosečan prihod po jednoj OCD 9.671 EUR. Civilni sektor u Srbiji broji  6.651 zaposlenih sa punim radnim vremenom, što predstavlja 0,36% ukupno zaposlenih u Srbiji u 2014.  Poređenja radi, Mercator zapošljava 5465 ljudi, Železara Smederevo 5025, a Fiat automobili 3.437. Kada je reč o strukturi prihoda OCD, nešto više od polovine prihoda u obe godine dolazi od donacija,dotacija i subvencija te od prodaje roba i usluga (oko 20%), dok najmanji deo prihoda dolazi po osnovu posebnih propisa iz budžeta (2-4%). Iako ne ppostoje zvanični podaci, istraživanje koje je sprovelo Ipsos pokazalo je da su najčešći izvori finansiranja u 2014.godini bili lokalna/regionalna administracija (57%); vlada/ministarstva/državni organi (45%); ostali strani izvori i privatne kompanije (po 33%); EU fondovi (27%); članarine (25%); ekonomska aktivnost (24%) i građani (22%). Primetna je promena u izvorima prihoda u odnosu na prethodno istraživanje, obzirom da je došlo do smanjenja udela članarina i davanja građana a do povećavanja davanja odstrane države, EU i privatnih kompanija.