Državnoj maturi je potrebna proba, a ne primena “glavom kroz zid”


Beograd, 26. april 2023.

Državnoj maturi je potrebna proba, jer ukoliko je implementiraju ovako neisprobanu i potom se ispostavi da nije dobra, uništiće minimum jedna generaciju – zaključak je Dorotee Vasić, predstavnice neformalnog udruženja srednjoškolaca “I mi se pitamo”, na jučerašnjoj tribini “Državna matura u 5 do 12” koja je održana u saradnji sa Građanskim inicijativama.

Uz Doroteu Vasić, na tribini su govorili i Aleksandra Hristić, nastavnica stručne grupe predmeta i pomoćnica direktora u Medicinskoj školi u Beogradu, Dušan Spasojević, vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka, i Gordana Plemić iz Udruženja građana “Roditelj”.

Kako je ocenjeno od strane učesnika tribine – iako najavljivana godinama, državna matura je i dalje nepoznanica, kako za učenike i njihove roditelje, tako i za nastavnike. Ipak, ovaj model kojim bi trebalo da se zamene dosadašnji prijemni ispiti za upis na fakultete, trebalo bi da zaživi sledeće godine, odnosno po završetku školske 2023/24.

Dorotea Vasić iz udruženja “I mi se pitamo” koje je pokrenulo peticiju protiv državne mature i organizovalo protest, istakla je da su kroz dosadašnje razgovore sa predstavnicima Ministarstva mnoga pitanja ostala i dalje otvorena.

“Šta ukoliko neko želi da pauzira nakon srednje škole pa kasnije da upiše fakultet? On ne može dva puta da polaže državnu maturu. Ili ako neko želi da se prebaci sa fakulteta na fakultet? Ni to ne znaju”, rekla je ona i dodala da je sadašnji model diskriminatorski prema učenicima srednjih stručnih škola, jer imaju različite fondove časova u odnosu na gimnazije, a svi polažu isti ispit. “Zašto onda postoji srednja stručna škola, ako moraju da imaju ista opšta znanja koja imamo i mi”, upitala je ona.

Vasić je istakla da najveći problem jeste to što trenutno ne može da se utvrdi korelacija između dosadašnjih prijemnih ispita i testa državne mature. Zato je predlog “I mi se pitamo” da se uvede probni period za državnu maturu:

“Da služi isključivo da se završi srednja škola, odnosno da dobijemo diplomu o završenom srednješkolskom obrazovanju, gde će Ministarstvo da postavi neki prag koji svako treba da dostigne. Fakulteti bi zadržali prijemne ispite, i ukoliko bi to potrajalo nekoliko godina, onda bi moglo da se utvrdi da li ta državna matura zaista može da zameni prijemne ispite”.

Predlog probnog perioda državne mature udruženja “I mi se pitamo” možete pogledati ovde:

Aleksandra Hristić, nastavnica u Medicinskoj školi, ocenila je da je projekat državne mature urađen naprečac, te da se sistem polaganja mora znati još od petog razreda osnovne kako bi i đaci i roditelji znali u koju školu da se usmere.

“Ako je predviđeno da ovo bude kopija mature u EU, onda bi i školovanje trebalo da prati to. Ministar je rekao da će državna matura biti i jednaka i pravična za sve. Niti je jednaka, niti je pravična, jer je velika razlika između učenika srednjih stručnih škola i gimnazija u fondu časova iz pojedinih predmeta a koje polažu sa ovim sistemom. Na primer, srednje stručne imaju dva, a gimnazije 5 časova matematike nedeljno, pa kad smo kod pravičnosti to znači da će učenici srednjih stručnih škola morati da uzimaju provatno dodame časove matematike, koje će naravno plaćati”, rekla je ona.

O ovom sistemu malo znaju i sami nastavnici, zbog čega je teško da pripreme svoje učenike, navela je Hristić, a sistem je posebno diskriminatorski prema učenicima srednjih stručnih škola:

“Na primer, gimnazijalci polažu matematiku i srpski, nose bodove iz četvorogodišnjeg školovanja i biraju predmet sa liste fakulteta koji žele da upišu. Đaci iz srednjih stručnih škola isto polažu test državne mature, a polažu i stručnu maturu, polažu praktični ispit stručne mature, i biraju predmet sa liste fakulteta koji žele da upišu. I to se zove diskriminacija.”

Dodatnu zabunu unosi i to što će neki fakulteti pored državne mature za upis uvesti i “test sklonosti”.

“Takođe, ako ti kao gimnazijalac uzmeš predmet sa liste fakulteta, ali hoćeš da upišeš još neki fakultet, dva-tri, pa uzmeš još dva-tri predmeta sa liste, i padneš neki od tih, jesi ti onda pao maturu? Šta ti polažeš sad? Hoćeš dobiti diplomu srednje škole? Ili, na primer, nekad je bilo ako si ispod crte uzmeš svoja dokumenta i odeš na neki drugi faks da se prijaviš, e sad ti možeš da uzmeš svoja dokumenta ali ne možeš da se prijaviš za drugi fakultet jer nisi polagao predmet sa njegove liste. Vreme je kratko – imamo samo godinu dana a ne znamo gotovo ništa”, rekla je Hristić.

Dušan Spasojević sa FPN je kazao da državna matura jeste velika i fundamentalna promena, a da ključni akteri u ovom procesu nisu dovoljno informisani. To, naveo je on, mora da bude pripremljeno i da se o tome zna ne godinu dana unapred, već bar tri-četiri godine unapred i da se onda svi delovi sistema spremaju za to.

“U pitanju je jako komplikovana reforma i jako teško bi je sprovelo i najsposobnije ministarstvo u smislu kapaciteta, resursa, trajanja mandata, odlučnosti… I čini mi se da je i Univerzitet očekivao da se to neće desiti, da će doći do odlaganja. Logično bi bilo da napravimo proces donošenja odluka koji bi podrazumevao aktivno učešće Univerziteta kroz tela, ali i učešće pojedinačnih fakulteta. To se nije desilo i došli smo u situaciju da postoje desetine jako važnih pitanja na koje ne znamo odgovor. Na primer, oko trećeg predmeta, jako je važno da znamo šta bi bili ti predmeti… I čini mi se da Ministartsvo sad pokušava da reaguje na neke stvari i da se iz dana u dan menjaju objašnjenja i interpretacije, ali plašim se da je prekasno, da iako vidimo koji su problemi da nema vremena da se reaguje ili bi reakcije bile polurešenja”, rekao je Spasojević.

Gordana Plemić iz Udruženja “Roditelj” kazala je da na ovakav korak nisu spremni ni škole, ni deca, ni roditelji. Od učestalih najava “biće, biće”, pa odlaganja, pa do ponovnih najava, nikad nije došlo do prave i pravovremene informisanosti, te da sama državna matura nije postavljena kao tema, već je “nekako prolazila uz vetar uz sve probleme koje imamo u obrazovanju”.

“Došli smo u situaciju da smo skroz neinformisani i da ne znamo šta je to što treba da radimo i kako da budemo podrška svojoj deci”, zaključila je Plemić.

Snimak cele tribine možete pogledati u video prilogu: