07 Jun Najnoviji izveštaj Freedom House-a o slobodi medija poredi Srbiju sa Mađarskom

Beograd, 7. jun 2019. godine – U svom godišnjem izveštaju o stanju u slobodi medija širom sveta, američka organizacija „ Freedom House“ istakla je da je sloboda medija, globalno, dostigla najnižu tačku u poslednjoj deceniji. U delu  izveštaja koji se odnosi na Evropu, fokus je stavljen na Srbiju i Mađarsku. Obe zemlje su pogoršale svoj rejting i prešle iz grupe „slobodnih“ u „delimično slobodne“, uspevajući da razviju nove taktike pritiska na medije.

 

U nastavku možete pronaći delove izveštaja koji se odnose na Srbiju, a ceo izveštaj možete pročitati ovde.

„Orban i Vučić su pokušali da uklone sistem institucionalne provere i ravnoteže i centralizuju vlast u svojim rukama; takođe su imali korist od evropske podrške i neefikasne domaće opozicije.  Njihova dominacija u medijima im je zagarantovala uspeh.”

„Tokom proteklih nekoliko godina pojavio se novi set alata koji neliberalni lideri u krhkim demokratijama koriste kako bi kontrolisali i kooptirali štampu, sa ciljem da osguraju svoj opstanak na vlasti. Ovaj set alata izostavlja taktike kao što su cenzura, sila ili potpuno zastrašivanje novinara.”

„I dok Vučić i njegovi saveznici tek treba da konsoliduju kontrolu nad srpskim medijima, u potpunosti prate Orbanove korake. Obe zemlje su u najnovijem izveštaju Freedom House-a „Freedom in the world“ prešle iz rejtinga „slobodne“ u „delimično slobodne“.”

„Stepen konsolidacije vlasništva nad medijima koji postoji u Mađarskoj, tek treba da se dostigne u Srbiji. Međutim nedavna privatizacija dovela je nekoliko medija u vlasništvo pojedinaca koji su bliski vlasti i vladajućoj, Srpskoj naprednoj stranci. Krajem 2018. godine, brat vrhovnog zvaničnika Srpske napredne stranke kupio je dve televizije sa nacionalnom frekvencijom ( već poseduje tri on-line portala, radio stanicu i devet kablovskih kanala.)”

„Još više zabrinjava finansijski pritisak na medije u Srbiji, koji se ogleda u uznemiravanju medija od strane poreskih vlasti. U 2017. godini, nedeljnik „Vranjske“ trpeo je ogromne pritiske poreske vlasti, u vreme kada je objavio intervju sa bivšim načelnikom Poreske uprave.  Nedeljnik je na kraju prestao sa radom jer nije mogao da izdrži pritiske. Tokom 2018. godine, online portal „ Južne vesti“ poznat po kritičkom izveštavanju sa juga Srbije, podvrgnut je čestim kontrolama od strane poreske inspekcije.”

„Srbija je urušila slobodu medija politizovanom manipulacijom zakona. Kleveta je dekriminalizovana, a političari su nastavili da podnose skupe tužbe za klevetu tražeći odštetu protiv istraživačkih novinara. Početkom 2018. godine, ministar bez portfelja Nenad Popović tužio je istražni portal „KRIK“ u četiri odvojene tužbe u periodu od mesec dana, tražeći za svaku odštetu od milion dinara.”

„I dok medijski regulatori ne pokazuju otvoreno neprijateljstvo prema nezavisnim medijima, kao u Mađarskoj, u Srbiji im nedostaju kapaciteti za implementaciju, inače dobro formulisanih, medijskih zakona. Savet Regulatornog tela za elektronske medije radi u krnjem sastavu i operativno je nefunkcionalan, obzirom da nije imao nikakve reakcije na dominaciju vladajuće stranke u medijima tokom predizborne kampanje. U februaru 2019. godine propustila je da reaguje kada su dve telezivijske stanice emitovale video spot koji je ismevao opozicione lidere i koji se prvi put pojavio na YouTube kanalu vladajuće Srpske napredne partije, iako zakoni Srbije zabranjuju političko oglašavanje van kampanje.”

„Okruženje u kom rade novinari u Srbiji  je mnogo teža nego u Mađarskoj. Verbalno nasilje od strane političara i online portala su sveprisutni, a napadi tabloida koji su naklonjeni vlasti su svakodnevna pojava. Medijski radnici se često nazivaju „izdajnicima“ i „stranim plaćenicima“. Početkom 2018. godine ulazna vrata Nezavisnog udruženja novinara Srbije bila su prepuna letaka na kojima je pisalo „Jadno udruženje neprijatelja Srbije“; neki novinari tvrde i da su pod nadzorom državne bezbednosti. Krajem 2018. godine zapaljena je kuća 70-godišnjeg istraživačkog novinara. Povodom ovog slučaja zvaničnik vladajuće stranke je pritvoren i smenjen sa funkcije jer je navodno organizovao napad. Ovaj težak napad naglasio je rasprostranjenu percepciju u Srbiji da istraživački novinari rade na sopstveni rizik.”

„Državno oglašavanje ima važnu ulogu u podršci provladinim medijima u Srbiji, a postoje i dodatne inovativne metode koje Vlada koristi kako bi novac usmerila ka prijateljskim medijima. Sufinasiranje medijskih projekata koji služe javnom interesu, zloupotrebljavano je za alokaciju novca ka pro-vladinim medijima. Ova zloupotreba istaknuta je u izveštaju Evropske Komisije o napretku Srbije za 2018. godinu, u kom je takođe kritikovana netransparentna priroda procesa sufinansiranja.”

„Novinske agencije koje su u državnom vlasništvu ili su pod kontrolom države, onemogućavaju rad svojim privatnim konkurentima i u Srbiji i u Mađarskoj. U Srbiji, novinska agencija Tanjug, formalno je ugašena tokom procesa privatizacije, ali ona i dalje nastavlja svoj rad kroz finansiranje iz državnog budžeta.”

„I dok su televizije sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji i Mađarskoj, oduvek podržavale vlast, ton i priroda te podrške su se dramatično promenili poslednjih nekoliko godina.”

“Pored identifikacije „neprijateljskih medija“ i postavljanja agende, neliberalni set alata takođe sadrži elemente „pozitivne saradnje“. Predsednik Srbije, Vučić, neumoran je kada je u pitanju razgovor sa prijateljskim medijima. Uoči lokalnih izbora 2018. godine, izveštavanje o predsedniku, Srpskoj naprednoj stranci i Vladi, bilo je 4 puta veće ostalih 23 izborne liste zajedno.”

„Građani i opzicija, mesecima unazad protestvuju zbog zloupotrebe medija, posebno onih sa nacionalnom frekvencijom. U martu 2019. godine, demonstrati su upali u gradu Javnog medijskog servisa Srbije, nakon što nije izveštavao o protestima i onemogućio opoziciji gostovanje.”