04 Mar Inicijativa za pozitivne promene u svetu uvek je u rukama mladih
Aktivizmom bi trebalo da se bavi svaki čovek, jer to znači da je zainteresovan za ono što se dešava oko njega, smatra Uroš Ilić, osnivač udruženja građana „Aktivisti iz komšiluka“. I upravo je tako i on, sa nekoliko svojih prijatelja i komšija počeo da se interesuje za poboljšanje uslova života u svom selu, a samo nekoliko godina kasnije postali su jedno od najperspektivnijih udruženja na jugu Srbije. Počeli su od uređenja parkića, a prošle godine su bili deo grupe koja je radila na donošenju Lokalnog akcionog plana za mlade u Vranju. Iako trenunto živi i radi u Nišu, ovaj mladi aktivista ne propušta priliku da uradi nešto dobro za svoj rodni grad i svoje komšije u Neradovcu, selu nadomak Vranja.
Kako kaže, svako dešavanje u komšiluku je bitno, bilo da se radi o popravci rupa na ulici, bilo da je u pitanju donošenje važnih odluka i dokumenata, a kada je čovek informisan, on može da deluje – da poboljša nešto, ili da se nečemu suprotstavi, ukoliko se dešava nešto što je pogrešno.
Kaže da ne može tačno da odredi početak svog društvenog delovanja, da je sve krenulo spontano, u društvu ljudi sa kojima je inače provodio vreme i koji su jasno videli probleme koji ih muče.
„Pomislili smo ’Hajde da uradimo nešto, hajde da nešto rešimo’. Najpre smo zaključili da nam fali prostor za okupljanje nakon sportskih aktivnosti i onda smo rešili da prvo uredimo park. Prvo smo se obratili Savetu mesne zajednice, koji bi trebalo da je nadležan i oni, naravno, nisu reagovali. Mi smo parkić uredili preko konkursa ’Šta nam teško’, nakon čega su se otvarale druge ideje, konkursi i aktivnosti organizacije“, priča Uroš i sumira rezultate prema kojima su, za sada, Aktivisti iz komšiluka realizovali nekoliko velikih projekata – uredili su parkić, sredili mobilijar na sportskom terenu, oslikali mural na zidu, bili deo izrade Strategije i Akcionog plana za mlade grada Vranja, u okviru koga su radili veliko istraživanje o potrebama mladih u ovom gradu, kao i organizovanje velikog takmičenja u malom fudbalu na obnovljenom sportskom terenu i akcije „Moj prvi trening“ za 20 mališana u tom mestu, uredili su fasadu i krov Doma kulture, u kome su organizovali izložbu slika mladih umetnika. Na ovaj način su na mestu od velikog kulturnog značaja za selo organizovali neposredan dijalog meštana i rukovodstva grada o sudbini te zgrade.
Oni su najpre počeli kao neformalna grupa, što Uroš i preporučuje svim mladim ljudima koji žele da se bave aktivizmom, kako bi se bolje upoznali i bolje postavili temelje. Formalnoj organizaciji je, kako kaže, potrebno iskustvo, hrabrost i spremnost da se snađe nosi sa svim obavezama koje takav vid organizovanja podrazumeva. Jedan od najznačajnijih procesa u kome je udruženje prošle godine učestvovalo smatra izradu i usvajanje Strategije i Akcionog plana za mlade Grada Vranja, u kome je prethodni dokument istekao 2015. godine.
Kroz projekte ovog mladog udruženja do sada je prošlo više od 60 volontera, jer, kako kaže Uroš, u maloj zajednici se vrlo lako vidi šta se radi i sa kojim ciljem, pa se tako i ljudi lakše odlučuju da li žele toj priči da se priključe.
„Na primer, kada smo radili parkić, meštani su čuli da nam nedostaju neka sredstva i sami su dolazili da nude fizičku pomoć, novac ili neki materijal. Došli smo do toga da je izradu tribina na neki način pomoglo 60 ljudi. I to sve zbog toga što su svi prepoznali da je to potreba zajednice“.
U planu je da se delovanje udruženja sve više širi ka gradu i da pokreće pozitivne promene, da se bave položajem mladih i poboljšanjem mehanizama omladinske politike. Pored toga, žele da pomognu mladima koji nam se obrate da pokrenu neku svoju priču ili pokrenu neku inicijativu.
„Što se tiče delovanja u selu, mi želimo u narednom periodu da potpuno sredimo stadion, da ga ogradimo i da bude bezbedan za rekreativce. Postoji želja i da se uredi ruinirani Dom kulture i da postane nešto, još uvek nismo sigurni šta, ali da zadovolji potrebe stanovništva. Na makro nivou želimo da se stvari iz Lokalnog akcionog plana za mlade u što većoj meri ralizuje“
Za aktivizam mladih neophodna je podrška društva
Prema mišljenju ovog mladog aktiviste, problemi mladih su isti i u gradu, i u ruralnim područjima. Kako kaže, to su isti mladi ljudi koji imaju identične probleme, kao što su nedostatak prostora u kome bi provodili slobodno vreme ili dodatni sportski, kulturni sadržaj ili mogućnost za novih znanja i veština.
„Mi smo počeli aktivistički da delujemo kada smo osetili potrebu za tim u mestu u kome živimo. U ruralnim mestima ljudi su više okrenuti jedni prema drugima i više se stvari dešava u ograničenoj zajednici, pa su ljudi prisniji nego u gradu. Mi u selu možda jasnije poznajemo zajednicu i tačno znamo ko šta može i treba da uradi, nego neko ko je u gradu, gde je mnogo nepoznatih stvari“, smatra Uroš i daodaje da mladi danas jesu pasivniji, ali da je za to odgovorno društvo, koje se promenilo: „Sve je manje svesti o društvenim problemima, a mladi su društvena bića koja moraju da deluju zajedno, kako bi nešto ostvarili. Sa druge strane, nema dovoljno podsticanja od strane donosioca odluka da se mladi uključe u društvo. Oni bi trebalo više da integrišu mlade u proces, da im se na neki način ostave otvorena vrata“.
Za opstanak aktivističkog duha kod mladih u malim gradovima iz kojih oni u velikoj meri odlaze, najodgovorniji su donosioci odluke, smatra Uroš.
„Onaj ko radi sa mladima mora da bude svestan na koji način mladi funkcionišu. Mene je strašno začudio podatak da desetak godina nije bilo nikakvog istraživanja o položaju i potrebama mladih. Mlade moramo da čujemo ukoliko želimo nešto da uradimo za njih. Veliki broj mladih odlazi iz Vranja zbog školovanja i nije tu u periodu od 19. do 25. godine. Trebalo bi se fokusirati na više stvari, da se radi sa srednjoškolcima dok su u gradu, da im se pruži maksimum za razvijanje svojih kapaciteata, ali da se radi i sa studentima van grada, kako bi poželeli da se vrate. To bi mogao da bude podsticaj za zapošljavanje ili preduzetništvo. Različite grupe mladih imaju različite potrebe i to se mora precizno mapirati i to je sledeći naš korak – izrada dubinskog istraživanja o potrebama mladih“, najavljuje Ilić.
Mladima koji žele da se društveno aktiviraju poručuje da je neverovatno dobar osećaj kada nekoliko bliskih ljudi uradi nešto bitno za zajednicu, a da je još bolje kada vam ljudi koje i ne poznajete prilaze i pomažu, jer imate isti cilj. To je neverovatna energija koju svako treba iskusti.
„Mladi apsolutno mogu da menjaju svet. A ko će ako ne mladi? Samo oni imaju dovoljno znanja i hrabrosti, ambiciozni su da tako nešto urade. Ne kažem da druge starosne grupe ne mogu, ali je incijativa u rukama mladih“.
Autorka: Milica Branković
Foto: iz Uroševe lične arhive
Ova aktivnost sprovodi se u okviru projekta Amplifying Local Voices for Equitable Development (ALVED) koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovode Peaceful Change initiative i People in Need u partnerstvu sa Građanskim Inicijativama, PEN – Peer Educators Network i NVO Aktiv.