Iva Marković: “Nećemo da biramo između pluća i srca, nećemo da biramo između grada i sela

Reke nisu na prodaju, voda nije roba a priroda mora ostati zajedničko dobro.

 

Iva Marković iz organizacije POLEKOL kaže da aktivisti sami sebe često kažnjavaju ako nisu završili sve što su zamislili. Dodaje da je to zbog toga što “verovatno nismo mogli, nismo imali snage i motivacije, možda je dobro da to nismo uradili, ako smo uradili nešto drugo što je korisno. Ali to jeste upravo uputstvo kako da izbegnete jednim delom sagorevanje da shvatite da vaši postupci možda ove godine neće uraditi plodom.”

Ne možemo da se kloniramo i da budemo na pet blokada u Srbiji, a znamo da se sada, dok vodimo ovaj razgovor, negde neka blokada i neka nova inicijativa rodila i neki ljudi su ustali za neki ekološki problem.

Iva govori o važnosti udruživanja i značaju međusobne podrške. “Nama treba višeslojna pomoć, da se psihološki podržavamo i treba nam psihološka stabilnost, neko ohrabrenje i da više cenimo ono što smo postigli.

Iva govori i o strahu ne samo od fizičkog nasilja nad aktivistima, već i o novčanim kaznama i o tome odakle će se sve to platiti.

Osetila se više puta nesigurno jer je njena bezbednost bila ugrožena, ali kaže da izbegava svako nasilje dokle god je to moguće, ali ne isključuje mogućnost da će to “možda sačekati iza ćoška svakog od nas, to uopšte nije isključeno”.

Mnogo je lakše imati tim. Tim je sve.

Iva kaže i da su spoljne okolnosti jako važan faktor, ali da ništa nije važno koliko je imati dobar tim.

Iva pronalazi svoju motivaciju u promeni načina razmišljanja ljudi. Kaže da “ima ljudi koji razumeju borbu. Ima ljudi koji će te podržati. Njih je uvek nekako više od onih koji će pokušati da osujete tvoj trud”.

Ivinu priču u celosti pogledajte u video prilogu OVDE.