27 Apr Kako je potrošeno više od 15 milijardi dinara kroz javne konkurse za tri godine
Beograd, 27. april 2022.
Kako je tokom prethodne tri godine potrošeno više od 15 milijardi dinara kroz više od 1700 javnih konkursa u sektorima javnog informisanja i medija, civilnog društva, kulture i omladine, bila je tema današnje konferencije za medije Građanskih inicijativa i Balkanske istraživačke mreže (BIRN).
Na konferenciji je prestavljena nova otvorena baza podataka o javnim konkursima, koji su sprovedeni u 4 sektora u prethodne tri godine, a govorili su Tara Petrović, viša istraživačica Građanskih inicijativa, Aleksandar Đorđević i Tanja Maksić iz BIRN, i Tijana Blagojev iz organizacije “R-ladies”.
Analiza predstavljenih podataka govori u prilog tome da je državni novac jedan od najvažnijih finansijskih instrumenata pomoći ovim sektorima. Istovremeno, podaci pružaju dokaze o brojnim nedostacima, koji su postali deo ustaljene prakse, nenamenski potrošenom novcu i zloupotrebama.
U prethodne tri godine uočeni su sledeći trendovi:
- Od ukupno 15,5 milijardi dinara, čak 11 milijardi (gotovo 75%) potrošeno je na sektore civilnog društva i medija, dok ostala dva sektora, kultura i omladina, dele ostatak, s tim što je omladinski sektor finansiran sa najmanje novca;
- Broj organizacija koje se ponavljaju svake godine je čak 3.291;
- Razlika između najskupljih i najjeftinijh projekata je drastična. Deset najskupljih projekata koji zajedno vrede nešto preko jednu milijardu dinara, stoje nasuprot gotovo 13.000 projekata koji su pojedinačno finansirani sa manje od 100.000 dinara;
- Neki od uočenih nedostataka pokazuju da, na primer, 4.210 projekata nema naziv, njih preko 300 ima u nazivu “redovan rad”, dok je 46 projekata usmereno isključivo na građevinske radove, što nije u skladu sa pravilima konkursa;
- Minimum 158 organizacija koje su nosioci projekata na konkursima ministarstava nema ni veb sajt niti profile na društvenim mrežama, što otvara pitanja javnosti njihovog rada. Za bar šest organizacija finansiranih novcem ministarstava pronađene su veze sa političkim strankama na vlasti;
- U sektoru medija, praksa finansiranja tabloida pokazuje trend smanjenja (ali ne i prestanka), ali veliki problem ostaje finansiranje provladinih medija, čije izveštavanje ne doprinosi javnom interesu.
Više o ovoj bazi podataka, pogledajte ovde: Javno o javnim konkursima.
💰 Kada je reč o projektima u oblasti civilnog društva, među dobitnicima najvećih iznosa su:
🔴 EXIT festival,
🔴 Eparhija timočka – i to za projekte koji se bave građevinskim radovima.Detaljnije na @BIRNSrbija 👉🏻 https://t.co/xSLmpvoFH1 https://t.co/cN2M9COlUt pic.twitter.com/HQrCZGAHPc
— građanskeinicijative (@gradjanske) April 27, 2022
Projekt koordinatorka BIRN Tanja Maksić istakla je da to što je čak 75 odsto od više od 15 milijardi dinara potrošeno na sektore civilnog društva i medija, a ostatak na kulturu i omladinu, „rečito govori šta su zapravo prioriteti naših javnih politika“.
Dodala je da je osnovna karakteristika javnih konkursa da je veoma mnogo projekata podržano sa veoma malo novca i navela da od 34.830 analiziranih projekata oko 13.000 projekata vredi svega 100.000 dinara ili manje.
Maksić je navela da na konkursima velike sume novca dobijaju Fondacija Egzit, Radio-televizija Novi Pazar i Eparhija timočka. Za Eparhiju timočku, navela je, novac je dat “za građevinske radove”.
Ona je upozorila da konkursna dokumentacija nije dostupna u mašinski čitljivom formatu, što dodatno otežava proceduru, i istakla da ne postoji standardizacija ni procedura ni dokumentacije, i da su jedini izuzetak medijski konkursi.
Ona je rekla da su od posmatranih organizacija Agenciji za privredne registre najveće prihode prijavili mediji, ali da se pokazalo da je udeo u konkursnim donacijama u medijima više od 60 odsto, za razliku od ostalih sektora u kojima je taj udeo oko 30 odsto. Upozorila je da to govori da su mediji, pre svega lokalni, veoma zavisni od novca koji dobijaju na konkursima.
U sektoru civilnog društva je karakteristično da je podržan veliki broj „jeftinih projekata“, navela je Maksić i ukazala da od 18.000 projekata u tom sektoru 12.000 vredi manje od 100.000 dinara.
Istakla je da crkve i sa njom povezane organizacije „imaju velike zahvate novca“ i navela da je evidentirano više od 250 projekata ukupno vrednih više od 135 miliona dinara, od čega je 63 potrošeno na građevinske radove.
Tara Petrović, viša istraživačica Građanskih inicijativa, podsetila je da Koalicija Otvoreno o konkursima (OKO), koju čini 15 organizacija civilnog društva, redovno prati javne konkurse i reaguje na uočene nepravilnosti u raspodeli javnog novca. Kako je navela, svaki put kada posumnja u regularnost nekog javnog konkursa, ova Koalicija alarmira javnost, apeluje na institucije, obaveštava medije, u cilju “vršenja pritiska na institucije koje dele novac”.
Sa novom, danas predstavljenom otvorenom bazom podataka o javnim konkursima, ovaj posao će za Koaliciju OKO biti znatno olakšan.
“Moći ćemo lakše da pratimo one ‘višestruke konkursne povratnike’ – organizacije koje redovno dobijaju sredstva na različitim projektima, lakše ćemo pratiti tokove novca i nastavićemo da beležimo i izveštavamo o tome, bez obzira da li tužilaštvo reaguje ili ne”, rekla je Tara Petrović.