20 Feb Prekršajni postupak – Kako se žaliti?
Prekršajni postupak — Kako se žaliti?
Ako nisi zadovoljan, ili zadovoljna, odlukom koju sud donese u tvom slučaju, postoji više načina da tražiš da se ona preispita. Ukoliko smatraš da je došlo do propusta u praćenju procedure, pogrešne primene zakona, ili da je kazna previsoka, imaš pravo da uložiš žalbu u roku od osam dana. I posle proteka roka za žalbu, u slučaju da se otkriju novi dokazi, donesu relevantne odluke Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, ili se dokaže da je presuda doneta na osnovu lažnog iskaza nekog od svedoka, ili krivičnog dela sudije ili nekog drugog službenog lica, možeš da zahtevaš da se postupak ponovi. Takođe, ukoliko je presudom povređen Ustav ili zakon, možeš Republičkom javnom tužiocu da uputiš inicijativu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Ne moraš da brineš da će ti se podnošenje žalbe ili zahteva “obiti o glavu” — kada odlučuje po tvojoj žalbi, sud nema pravo da promeni odluku tako da bude nepovoljnija po tebe. Ako se ispostavi da su te neopravdano kaznili ili zadržali, Ministarstvu pravde možeš da uputiš zahtev za naknadu štete.
Žalba
Pravo žalbe na presudu koju sud donese u tvom slučaju, pored tebe, imaju javni tužilac i oštećeni, ako postoji. Ako sud odlučuje samo po tvojoj žalbi, svoju odluku može da promeni samo tako što će kaznu koju ti je izrekao umanjiti ili zameniti blažom, a ne i obrnuto. Rok za podnošenje žalbe je osam dana od dana kada je tebi, ili tvom braniocu, dostavljen prepis presude. Žalbu na presudu u slučaju u kome si ti okrivljeni, pored tebe i tvog branioca, u tvoje ime može da podnese i neko drugi tebi blizak. U tom smislu zakon ovo pravo daje i tvom (van)bračnom partneru, deci, roditeljima, braći i sestrama, hranitelju, usvojitelju i usvojeniku. Žalbu šalješ ili lično predaješ sudu koji je doneo prvostepenu odluku, a o njoj odlučuje Prekršajni apelacioni sud.
Žalbu možeš da izjaviš najpre ako su bitno prekršena pravila procedure prekršajnog postupka. Ovo znači da ti, na primer, nije dostavljen poziv za pretres, da te sud nije saslušao pre nego što je doneo svoju odluku, ili ti nije dozvolio da izneseš dokaze u svoju odbranu. Dalje, možeš da se žališ i ako je odlukom suda prekršen neki drugi zakon — ako delo za koje te terete ne predstavlja prekršaj, ili je prošlo dovoljno vremena da je slučaj po zakonu zastareo. Takođe, presudu možeš da osporiš i ako sud u postupku nije pravilno i potpuno utvrdio sve činjenice od značaja, ili ako su se u međuvremenu pojavili novi dokazi koji ti idu u prilog. Pored ovoga, možeš da se žališ i na visinu ili vrstu kazne koja ti je izrečena, na visinu naknade štete koja je dosuđena okrivljenom, i na troškove postupka.
Zahtev za ponavljanje postupka
Nezavisno od toga da li si prethodno podneo, ili podnela žalbu, ako se otkrije da su prilikom suđenja napravljene posebno grube greške, ili se pojave neke značajne nove informacije, zakon ti u nekim slučajevima daje pravo da zahtevaš da se suđenje ponovi, delimično ili u celosti.
Imaćeš pravo da zahtevaš ponavljanje postupka ako se dokaže da je sud presudu doneo na osnovu lažnog iskaza svedoka ili falsifikovanog dokumenta, ili ako se ispostavi da je na odluku uticalo krivično delo sudije ili drugog službenog lica koje je učestvovalo u postupku — ako se, recimo, u krivičnom postupku dokaže da je sudija ili javni tužilac koji je postupao u tvom slučaju primao mito. Pored ovoga, još jedan razlog za ponavljanje postupka je saznanje za nove činjenice ili dokaze koji bi doveli do drugačije odluke da su bili poznati u prvobitnom postupku. Takođe, moći ćeš da tražiš novo suđenje i ako u međuvremenu bude doneta odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava koja bi mogla da se primeni na tvoj slučaj, ili ako se utvrdi da si za istu radnju već kažnjavan ili kažnjavana, bilo to u prekršajnom ili krivičnom postupku.
Zahtev za ponavljanje postupka moraš da podneseš u roku od šezdeset dana od kada saznaš za neki od ovih razloga, a najviše dve godine od dana kada je prvobitna presuda postala “pravnosnažna” — odnosno, od dana kada je istekao rok za podnošenje žalbe, ili od dana kada je apelacioni sud odlučio po njoj, ako je podneta. O zahtevu odlučuje isti sud koji je i doneo prvobitnu odluku, i, ako ga usvoji, on će i sprovesti ponovljeni postupak.
Zahtev za zaštitu zakonitosti
Ako je odluka koju je sud doneo na tvoju štetu takva da se njome krši zakon ili Ustav, možeš da se obratiš Republičkom javnom tužiocu inicijativom za pokretanje postupka za zaštitu zakonitosti.
Kada tužilac bude razmotrio tvoj predlog, ako nađe da je presudom povređen zakon ili drugi propis o prekršaju, ili da je na tebe primenjen zakon za koji je Ustavni sud našao da nije u skladu sa Ustavom, pravilima međunarodnog prava ili međunarodnim ugovorima, može pred Vrhovnim kasacionim sudom da pokrene postupak za zaštitu zakonitostiu roku od tri meseca od dana dostavljanja presude.
Ukoliko je u pitanju povreda zakona, a ne nesaglasnost sa Ustavom ili međunarodnim propisima, Vrhovni kasacioni sud će slučaj uzeti u razmatranje samo ako proceni da je od značaja za tumačenje nekog propisa ili ujednačenu primenu prava.