20 Dec Konsultativni sastanak o mogućnostima uvođenja Sistema za osiguranja kvaliteta u civilnom sektoru u Novom Sadu
Novi Sad, 16. decembar 2016. – Danas je održan konsultativni sastanak posvećen mogućnostima uvođenja Sistema za osiguranja kvaliteta u civilnom sektoru (SOK).
Sistem za osiguranja kvaliteta u civilnom sektoru je zamišljen kao samoregulatorni mehanizam rada OCD i kao sredstvo za podsticanje razvoja, odgovornosti i transparentnosti OCD. Cilj ovog sastanka bio je da se prikupe predlozi koji bi bili elementi modela SOK-a kao zajedničkog odgovora sektora na izazove sa kojima se susreće.
Bojana Selaković, v.d. izvršne direktorke Građanskih inicijativa, predstavila je prisutnima koncept sistema za osiguranje kvaliteta (SOK) u civilnom sektoru, njegove elemente i koristi za OCD. Ona je istakla da su ključni ciljevi SOK-a, kao globalnog koncepta podizanja organizacionih kapaciteta OCD, umanjenje uticaja različitih eksternih faktora na uspeh i razvoj OCD i zadovoljavanje potreba različitih zainteresovanih struktura (strana). Primena SOK-a u OCD sektoru treba da doprinese njegovom boljem kredibilitetu i javnom imidžu, povećanju poverenja različitih interesnih strana (korisnika, donatora, donosilaca odluka) i motivacije donatora, ali i olakša suočavanje sa slabostima i izazovima sa kojima se suočava. Iako je inicijalno kreiran za poslovni sektor, različiti modeli SOK-a primenjuju se i u javnom i neprofitnom sektoru. Namera TACSO RC Građanskih inicijativa i organizacija koje su prepoznale i podržale ovu inicjativu, je da, kroz široki konsultativni proces i učešće što većeg broja OCD iz cele Srbije, kreira model SOK-a koji realno odražava potrebe i težnje civilnog sektora.
Proces akreditacije organizacija koje se bave omladinskim radom i model stan
darda koji se pritom poštuju i ocenjuju, predstavila je Jelena Stojanović, izvršna direktorka Nacionalne asocijacje praktičara i praktičarki omladiskog rada (NAPOR).
NAPOR je, kao mreža koja trentno okuplja 65 OCD iz cele Srbije, rešio da definiše minimalne standarde čije bi ispunjavanje garantovalo kvalitet usluga namenjenih mladima. Nakon širkog konsultativnog procesa kreiran je model koji obuhvata 8 standarda i 44 podstandarda grupisanih u 4 oblasti. Nakon toga, osmišljen je sistem akreditacije OCD kao sistem koji osigurava primenu ovog modela. Jedna od ključnih karakterista ovog sistema je veoma izražena edukativna komponenta, koja je doprinela da, kroz proces akreditacije, OCD osnaže i svoje unutrašnje kapacitete. Cilj kome NAPOR sada teži odnosi se priznavanje NAPOR-ovih akreditacija od strane države, tj. kao javnih licenci.
Proces uvođenja SOK-a u sektor civilnog društva u Srbiji oslanjao bi se na praksu susednih zemalja koje su imale slična iskustva u razvoju sektora i koje su već uvele SOK ili ovaj proces je u toku (Slovenija, Crna Gora, Hrvatska), kao i na postojeće alate u sektoru (Etički kodeks OCD) i druge slične procese u Srbiji. S obzirom na to da u ovom trenutku ne postoji razvijen sistem koji bi mogao odrediti da li te organizacije deluju u skladu sa principima navedenim u Etičkom kodeksu, postoji potreba za daljim promovisanjem Etičkog kodeksa i SOK, kao sistema standarda koji mogu da osiguraju primenu dogovorenih principa u svakodnevnom radu OCD.
