08 Jun Medijsko sklonište Čačak: “Naši” i oni koji to nisu

Pritisaka na novinare i medije u Čačku bilo je i kako izgleda biće i ubuduće, naročito kada je reč o pritiscima koji dolaze od strane nosilaca lokalne vlasti. U pitanju su razne varijante pritisaka, počev od ekonomskih do podnošenja tužbenih zahteva i upućivanja verbalnih pretnji.

Integrisana redakcija Čačanskih novina, Radio Ozona i portala Ozon Press ima bogatu istoriju pritisaka koje je trpela tokom skoro dvadesetogodišnje vlasti Velimira Ilića i njegove Nove Srbije u Čačku.

Dolaskom SNS-a na vlast u Čačku se, po pitanju pritisaka na medije i novinare, ništa nije promenilo, osim što je dobilo neke nove forme i varijante.

Kampanja urušavanja egzistencije nezavisnih i objektivnih medija ogleda se u  standardnoj rečenici: Ne možete kod njih da se oglašavate, nisu “naši”, imaćete problema ako date reklamu kod njih.

Počnimo od te podele medija na “naše” i “one koji nisu naši”.

– Izvini, odlično radite i svi vas rado čitaju, ali mi moramo da šerujemo i javno podržavamo samo ‘naše’  medije! – poruka je, koju je od članice vladajuće stranke u Čačku, dobila urednica portala Epicentar  press.

Ta podela na “naše” i “one koji nisu naši”  još je vidljivija kada je u pitanju konkursno sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa na teritoriji Grada Čačka.

Pravi OzonPress

Lažmi OzonPress

Grad Čačak je svojevremeno služio kao primer kako treba sprovoditi ovaj konkurs, a onda se dogodio dolazak SNS-a na vlast. Od tada konkurs služi kao forma za kreiranje i nagrađivanje poslušnosti i za finansijsko podržavanje novoosnovanih lokalnih pronaprednjačkih medija.

Iz godine u godinu raspisivanje konkursa se pomeralo sa početka ka kraju tekuće godine, pa je tako prošle godine konkurs okončan samo dva dana pred istek 2020. godine. Odabir članova komisija koje su odlučivale o prispelim projektima sveo se na poslušnike, spremne na dodvoravanje lokalnoj vlasti jednako kao i mediji kojima su dodeljivali novac iz budžeta grada.

Tako se iz godine u godinu novcem poreskih obveznika u Čačku finansira poslušnost i medijsko poltronstvo, a javni interes u javnom informisanju svodi na hvalospeve gradonačelnika i lokalne vlasti.

Težnja da se ekonomskom ucenom ukine pluralizam javnog informisanja, uprkos brojnim lokalnim tradicionalnim i onlajn medijima u Čačku, više je nego očigledna i ogoljena do podele na “naše” i medije “koji nisu naši”.

U klasifikaciji napada i pritisaka na madije i novinare u Čačku, lako je pronaći primere.

Informativni portal Epicentar press osnovan je u januaru 2017. godine, ali zaposleni u ovom glasilu iza sebe imaju višedecenijsko iskustvo u radu u medijima.

– Olakšavajuća okolnost, koja nam je išla na ruku kada smo se po osnivanju portala počeli pojavljivati na terenskim snimanjima,  je ta što smo mi u Čačku i šire, bili već prepoznatljivi kroz prethodni rad u nekim drugim medijima, ali pogledi koji su nam bili upućeni su jasno govorili da nismo baš dobrodošli s obzirom da smo došli iz jednog veoma kritički nastrojenog medija, koji je samo nekoliko meseci pre toga ugašen. Radi se o TV Čačku, koja je javnosti poznata iz perioda petooktobarskih demonstracija. Prva prepreka je bila “nepozivanje” na pojedine događaje i konferencije za medije, iako je svima uredno bio dostavljen kontakt naše redakcije – kaže Milena Gavrilović, glavna i odgovorna urednica portala Epicentar press.

Početkom 2019. godine, talas građanskih protesta iz Beograda i drugih gradova preselio se i u Čačak. Pritisak na građane, građanske pokrete i nezavisna udruženja kao i pojedine medije bio je sve veći s obzirom da su svi, podstaknuti događajima iz oktobra 2000, očekivali da Čačak bude taj koji će prvi krenuti. Trebalo je biti priseban, objektivan i nepristrasan, jer su samom najavom protesta počele da pristižu “sporadične” i “slučajne” poruke sa pitanjem: Da li ćete da pratite proteste?

– Video materijal sa profesionalnom postprodukcijom koji je izašao iz naše medijske kuće eksplodirao je bukvalno u javnosti, a samim tim “oštrice” i “varnice” kao bumerang vratile su se ka našoj redakciji – kaže Milena Gavrilović.

Prvi ozbiljnjiji napad o kome su izvestili gotovo svi lokalni ali i nacionalni mediji,  bio je na prostestu “1 od 5 miliona” u Čačku, 15. februara 2019. godine, kada je nepoznati muškarac prišao i od novinarke Informativnog portala Epicentar press zatražio fotografije na pregled, uz konstataciju da ukoliko se on nađe na njima fotografije će “morati da budu izbrisane”.

OzonPress: Nepoznat čovek tražio od novinarke da pregleda snimke sa protesta

Link: https://www.ozonpress.net/drustvo/nepoznat-covek-trazio-od novinarke-da-pregleda-snimke-sa-protesta/

 

Međutim, suprotstavljene političke strane su posle rečenice u kojoj “osuđuju napad na novinare na protestnom okupljanju u Čačku” ceo događaj iskoristile za lične obračune.

Upravo zbog toga, redakcija je morala da izda saopštenje.

Naredni pritisci, verbalni napad i “poručivanje” preko posrednika da se “smirimo” postali su svakodnevnica obe redakcije.

Istine radi, lokalne medije koje naprednjaci nisu svrstavali u “naše”, opozicija je prisvajala, pa je odijum u javnosti sve vreme da se mediji dele na opozicione i one koji su uz vlast.

– Tako smo kao mediji dobijali “packe” i od strane pojedinih opozicionih političkih stranaka i to upravo kada bi na našim portalima bio objavljen tekst koji na objektivan i istinit način izvesti ili ne daj Bože kao hvale vrednu okvalifikuje neku aktivnost lokalne vlasti – kažu naši sagovornici iz redakcija ova dva portala.

Tada bi osvanuli komentari: “Kada ste to postali oglasna tabla gradonačelnikovog kabineta?”, “Potonuli ste, niste više kao nekad…” i sl.

Foto: Epicentar press

Još jedan od napada dogodio se nekoliko meseci kasnije i to upravo posle nekoliko sličnih tekstova.

Na zaleđenom bočnom staklu automobila novinarke Epicentar press kasno uveče ostavljen je natpis: “Barbara” (aludirajući na novinarku Studija B, za koju se u novinarskim krugovima zna da pravi isključivo afirmativne priloge koji veličaju aktuelnu vlast).

Dva dana nakon toga, na istom mestu, po mraku i mećavi, na parkingu u centru grada koji su pokriveni kamerama, na istom automobilu iščupani su brisači.

– Onda je usledio “dobronameran” savet da “to jednostavno  zaboravim” – kaže Milena Gavrilović.

Ozbiljan pritisak na medije je i uskraćivanje ili selektivno pružanje informacija od javnog značaja od strane nosilaca lokalne vlasti ili javnih službi. Već duže vreme manir lokalne vlasti u Čačku je da na određene događaje, bilo da su u pitanju radni sastanci u gradskoj upravi ili radovi na komunalnoj infrastrukturi medijske ekipe imaju priliku samo da snime foto i video materijal, bez mogućnosti postavljanja novinarskih pitanja.

Tako na jednoj strani imamo situaciju da snimatelji i fotoreporteri imaju posla,  a novinari praktično ne treba ni da dolaze, osim da izigravaju držače za mikrofone dok neka “važna” ličnost daje izjavu.

Neretko se na događaje selektivno pozivaju mediji pri čemu lokalne TV stanice imaju primat.

– Na pitanje jednom lokalnom funkcioneru zašto nisu pozvane i ostale redakcije na završetak radova na asfaltiranju puta koji je veoma dugo oštećen i na koji se dugo čekalo… Odgovorio je: Nemam vaše kontakte, zvao sam samo tri televizije, one su mi bitne – kaže glavna urednica portala Epicentar press.

Uskraćivanje informacija standardna je pojava kada je u pitanju komunikacija redakcije portala Ozon Press sa Zavodom za javno zdravlje u Čačku i Opštom bolnicom u Čačku.

– Postavili smo im vrlo jednostavna pitanja vezana za redovan rad Zavoda, za status vd direktora koji je trajao preko zakonom određenog maksimuma, za tumačenje funkcionisanja Nadzornog odbora ustanove kome je mandat istekao pre više od dve godine … Tražili su da usmeno postavljena pitanja pošaljemo mejlom, a pogađate, odgovor na mejl koji smo poslali nismo dobili nikad – kaže Nebojša Jovanović, glavni urednik portala  Ozon Press.

Redakcija Epicentar press poslala je u proleće 2020. godine, zvaničan zahtev za dostavu informacije o broju osoba koje su prijavile nasilje u porodici na nivou Moravičkog okruga.

– Rečeno nam je da će stići za par dana. Nacionalni mediji su uveliko pisali i govorili o tome, a evo nas na početku juna 2021. godine mi tražene podatke još nismo dobili – kaže Milena Gavrilović.

Omalovažavanje je samo jedan od odnosa nosilaca vlasti, bilo lokalnih bilo republičkih, prema lokalnim medijima.

Evo plastičnih primera iz iskustva Ozon i Epicentar press-a.

Prilikom svakog dolaska nekog od najviših državnih funkcionera u radnu posetu Čačku, sa njim kao pratnja dolaze i ekipe prestoničkih medija.

– Prilikom davanja izjava, ako je uopšte dozvoljeno postavljanje pitanje, šta mislite na čija pitanja funkcioneri prvo i najčešće jedino odgovaraju. I kad podignete ruku ignorišu vas. A pitanja na koja odgovaraju najčešće nemaju veze sa razlogom njihovog dolaska u Čačak, pa se prosto pitamo zašto su i dolazili – kaže Nebojša Jovanović, urednik portala Ozon Press.

– Omalovažavanje je i kada po pozivu ekipe čačanskih medija dođu da zabeleže neki događaj, a onda na vrućini od 35 stepeni čekamo da najpre ekipa televizije sa nacionalnom frekvencijom uzme izjave, pa tek onda da mi snimamo – kaže Milena Gavrilović.

Protekle zime tesktovi o važnosti zdrave životne sredine i čistog vazduha za građane, uglavnom su objavljivani na stranicama Ozon Pressa i Epicentar pressa. U sklopu njih i podaci o stepenu zagađenosti vazduha u Čačku, sa svim parametrima. Botovski napadi na takve tesktove su bili svakodnevni i sinhronizovani, kao i izjave gradonačelnika i nadležne doktolrke iz Zavoda za javno zdravlje sa tvrdnjama da je vazduh u Čačku čist i zdrav, sve dok veliki nacionalni mediji nisu objavili da je “Čačak jedan od gradova sa najzagađenijim vazduhom u Srbiji i Evropi”. Tada je sve, odjednom prestalo da se komenatriše…

Prošle godine zabeležili smo, do tada neuobičajen, napad na jedan medij.

– U pitanju je krađa identiteta, dizajna portala, jednom rečju krađa intelektualne svojine. Ljudi vrlo bliski SNS-u napravili su lažni Ozon Press i pokušali to kukavičje jaje da podmetnu građanima. Koliko bezobrazno, toliko naivno i smešno. Čak su i reklamne banere naših oglašivača objavili na svom surogatu – kaže Nebojša Jovanović, glavni urednik Ozon Press-a.

Lažni Ozon Press

Pravi Ozon Press

O tome zašto je fer, objektivno i profesionalno novinarstvo neophodno za svako društvo odgovor daje Muzej novinarstva – Newseum. Priče o novinarima koji su izgubili život na zadatku, autentični dokumenti stari i do 500 godina, ali i najnovije tehnološke inovacije za komuniciranje, pokazuju razvoj medija kroz istoriju i načine na koje su informacije prezentovane javnosti.

Nakon što im je ubijen kolega, četrdesetsedmogodišnji novinar lista The Arizona Republic  Don Bols (Don Bolles),  čak 38 novinara iz različitih redakcija u SAD nastavilo je njegovo istraživanje o korupciji, čiji su rezultati objavljeni u martu 1977. godine, u 23 nastavka,  pod nazivom  Arizona  projekat.

Dok je solidarnosti među novinarima, nijedan pojedinac niti grupacija ne može sakriti istinu i borbu za čistu i pravu reč i vest.

Koliko god mali bili, kad tad će istina izaći na videlo. Neka ovi redovi budu bar kao svedočanstvo jednog vremena i onoga što nikom do sada nismo ispričali… A dešava se, dok mirno spavate… #udahnite čist ozon i budite u epicentru

 Stojan Marković (Ozon Press)

Slobodan Vukajlović (Epicentar press)