19 May Medijsko sklonište Čačak: Vlast svim silama protiv činjenica

Najčešće pitanje sa kojim se u Čačku predstavnici novinarskog esnafa susreću, a koja su upućena od strane javnih funkcionera,a su „Za koga radite?“. Takođe, stiče se utisak da su pritisci na objektivne medije u lokalnim sredinama najveći. Medijske slobode u našoj zemlji ugrožava i favorizovanje provladinih medija, tabloida, portala, kao i pojedinaca koji plasiraju neistinite informacije.

Opšte je poznata činjenica da upravo oni koji pišu hvalospeve na račun aktuelnog režima dobijaju više od 70 odsto sredstva opredeljenih za informisanje, kako na lokalnom tako i na republičkom nivou. Time se može zaključiti, direktno ugrožavaju opstanak onih koji rade u interesu celokupne javnosti. Naravno, ne treba izostaviti podatak da proteklih godina nije bilo ubistava novinara, ali je nepobitna činjenica da su verbalni napadi skoro svakodnevni, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou. Evidentni su ataci na imovinu objektivnih pojedinaca novinarske profesije, ali i pokušaj ubistva Milana Jovanovića kome je zapaljena kuća, a samim tim ugrožen njegov i život njegove porodice decembra 2018. godine.

Nenad Nešović: Nezavisni i profesionalni mediji ne mogu da opstanu

Da novinar portala Žig info nije usamljen slučaj svedoči i priča glavnog i odgovornog urednika N2 portala Nenada Nešovića iz Čačka, kome je redakcija obijena 4. februara tekuće godine, što predstavlja direktan napad na imovinu, a samim tim i gušenja objektivnog izveštavanja građana.

Nešović kaže da su predstavnici novinarske profesije koji pošteno obavljaju svoj posao diskriminisani i direktno ugroženi.

„Ekonomski status novinara je jedan od najbitnijih segmenta za bitisanje slobodnih i profesionalnih medija. Trebalo bi da budemo rasterećeni od svih vrsta pritisaka, posebno kada je to u pitanju budući da od toga zavisi naša egzistencija“, rekao je Nešović.

Po njegovoj oceni Srbijom vlada medijski mrak, naročito imajući u vidu činjenicu da skoro ni jedan medij sa nacionalnom frekvencijom u svojim programskim sadržajima nema drugu stranu, bez obzira na oblast kojom se bavi.

„Smatram da predstavnici vlasti kako kod nas, tako i u celom regionu, zarad svoje sigurnosti održavaju takvo stanje zbog čega nezavisni i profesionalni mediji ne mogu da opstanu“, ocenio je urednik portala N2.

Prema njegovim rečima i sam je konkurisao kod grada Čačka za sufinansiranje medijskog projekta, ali novac nije dobio jer ga, najčešće, povezuju sa televizijom i portalom N1. Kako kaže, već dva puta je poslao zahtev čačanskoj policiji da mu dostavljaju saopštenja koje pokriva Policijska uprava Čačak, ali ni od toga ništa.

„Portparol te službe mi je prvo postavio pitanje da li je moje preduzeće ćerka firma N1. To je bezobrazno i nije mi jasno šta imaju protiv te televizije, Nove S i portala Nova.rs“, rekao je Nešović. On ističe da od čačanske Gradske uprave nije dobio odobrenje ni za emitovanje vaskršnje čestitke, pa se više sredstvima za neke nove medijske projekte i ne nada.

„Nedavno je bio slučaj u Čačku, kada je jedna gospođa primila prvo ’Sinofarm’, pa ’Fajzer’ vakcinu. U skladu sa novinarskom etikom, uprkos tome što smo imali materijalne dokaze o slučaju, pozvali smo direktora Doma zdravlja za komentar. On se samo jednom javio na telefon, a potom nam rekao da pitanja dostavimo imejlom, na koja nikada nismo dobili odgovor“, kaže Nešović dodajući da se na režimskim medijima njegova izjava o propustima medicinskih radnika odmah pojavila.

rpt

Prema oceni novinarke portala Nova.rs i glavnog i odgovornog urednika sajta info-lider.com Ljubice Sokić, stanje u medijima nikada nije bilo gore. Ona navodi da se novinarstvom bavi više od dve decenije, ali da nikada nije nailazila na prepreke obavljajući svoju profesiju kao sada.

„Poslednjih devet godina situacija u medijima je katastrofalna. Radila sam u elektronskim, štampanim i pisanim glasilima, međutim u poslednje vreme je veoma teško obavljati časno i pošteno ovaj posao. Kada pozovemo na primer Vatrogasnu službu u Čačku, oni se ponašaju kao da im tražimo grumen zlata, a ne najobičniju informaciju o požaru, kako bismo izvestili javnost. Veoma žalim za vremenom kada je načelnk bio Dragiša Broćić, a na republičkom nivou počivši Predrag Marić, koje smo mogli i smeli da pozovemo u bilo koje doba dana ili noći i dobijali tačne i precizne informacije“, navela je ona.

Kako kaže novinarsku profesiju su okaljali oni koji služe aktuelnom režimu i svakodnevno „prosipaju“ bajke sa svojih medija. Smatra da je „zlatno doba“ u kome navodno živimo, samo dobra propaganda za narod koji nema priliku da se informiše posredstvom interneta, društvenih mreža i televizija, kako bi čuli drugu stranu. Prema njenim rečima naročito se sa televizija sa nacionalnim frekvencijama žiteljima naše zemlje najviše plasiraju priče o blagostanju, visokom BPD, čime se stvara maska da se u Srbiji živi nikad bolje.

„Lično nisam doživela nikada fizičku pretnju, smatram da i među članovima SNS ima časnih i poštenih ljudi, ali jedan čovek kroji sudbinu svih nas. Nailazila sam na situacije u kojima sagovornici ne da nisu hteli da mi odgovore na pitanje, već su postavljali ’Za koga radite?’. To sam doživela od rukovodioca Radnog tima za praćenje epidemije u Čačku, dr Mihaila Lukovića. Oni pokušavaju time da nas unize, ali nećemo dozvoliti“, kazala je Sokić.

Govoreći o ekonomskom statusu novinara ocenjuje da se sredstva iz lokalnih budžeta uglavnom raspodeljuju podobnim medijskim kućama, dok za one koji objektivno izveštavaju javnost i misle svojom a ne tuđom glavom, uglavnom nema ništa.

„Samim tim pokušavaju na sve načine da nas nateraju da prestamo da se bavimo svojim poslom, što im nećemo dozvoliti, i dalje ću postavljati pitanja, a ne samo u ruci držati mikrofon ili diktafon, kako bi funkcioneri od sebe pravili marketing. Njihova moć jeste najbolji afrodizijak, međutim, nikada neću pristati na kompromise“, zaključila je Sokić.

Ukoliko se nastavi sa gušenjem medija, bežanjem funkcionera od pitanja, netransparentnošću, diskutabilno je i to malo „svetlo na kraju tunela“ o kome je već bilo govora.

U našoj zemlji je sloboda govora i izražavanja veoma diskutabilna, a predstavnici ove profesije su svakodnevno izloženi pritiscima. Takođe, tabloidizacija medija dovela je do toga da se krše etički kodeksi, ali i zakoni koji bi trebalo da se poštuju. Da se zaključiti da je Srbija zemlja koja ima institucije koje ne obavljaju svoj posao kako treba, dok lažne vesti šire senzacionalistički mediji podržani od vlasti.