13 May Medijsko sklonište Niš: Pokušaji diskreditovanja ugrožavaju bezbednost novinara

Ako se pogleda Baza podataka napada na novinare koja se nalazi na sajtu Nezavisnog udruženja novinara Srbije, prema dostupnim podacima,  od 2010. do danas zabeleženo je dvadesetak slučajeva različitih napada, pritisaka ili vređanja novinarki i novinara u Nišu.

Najveći broj prijava takvih incidenata prijavio je regionalni portal Južne vesti. U dva slučaja se radilo o fizičkom napadu dok su pored toga uglavnom prijavljivani verbalni napadi i najčešće razni vidovi pritisaka. Pored ovih podataka, pomenuta Baza sadrži i podatke o nasrtajima na imovinu, kamermana RTS, hakerskom napadu na sajt City radija, te o pretnjama upućenim novinarki Kurira, Informera i Narodnih novina,  ali i o vređanju koje su preživele novinarke N1 i Istinomera  od strane Aleksandra Vučića, prilikom njegove posete Nišu 2017. godine. U Nišu je verbalno napadnut i novinar KRIK-a od strane nekih gradskih rukovodilaca.

U 2021., svi podaci o napadima i pritiscima su vezani za portal Južne vesti. Februara je prijavljena je pojava lažnog portala www.južnevesti.info, kako se u Bazi navodi “sa istim imenom i logoom, dizajnom i bojama koje takođe podsećaju na pravu verziju Južnih vesti. Sajt je registrovala firma čiji je vlasnik osnovao i gasio brojne kompanije, a osim vesti koje su neutralnog sadržaja, ovaj portal je objavio i tekstove kojima želi da diskredituje prave Južne vesti. Sajt kopija Južnih vesti osnovan je početkom 2021. godine, registrovala ga je firma, kako saznaju Južne vesti, čiji je vlasnik osnovao i gasio brojne kompanije, a osim vesti koje su neutralnog sadržaja, ovaj portal je objavio i tekstove kojima želi da diskredituje prave Južne vesti.”

Prijava iz marta se takođe odnosi na lažne “Južne vesti” sa konkretnim obrazloženjem da su izvesno deo propagandne mašinerije koja služi za diskreditovanje novinara i neistomišljenika. Prijava je usledila posle čitavog niza tekstova o Gordani Bjeletić, glavnoj i odgovornoj urednici “Južnih” koju lažni portal optužuje da “laže i manipuliše informacijama” i “ima zadatak da sruši Srpsku naprednu stranku sa vlasti u Nišu”. Agresivna kampanja protiv Bjeletić usledila je nakon ukazivanja pravih Južnih vesti na diskriminatorsko ponašanje gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski, koja je rekla da “neće više davati nikakve izjave za medije koji dodatno komentarišu te izjave”.

I u 2020. najviše prijava je vezano za regionalni portal Južne vesti, čiji su novinari bili i verbalno vređani ali i fizički napdani. Do napada je došlo u toku trajanja prošlogodišnjih “bakljada” kada je Gordana Bjeletić bila gađana čašom sa zgrade a ekipa Južnih je napadnuta i na dan izbora, juna 2021. dok su na jednom izbornom mestu snimali ljude sa paralelnim biračkim spiskovima.

Prošle godine je prijavljen napad na ekipu RTS-a, dopisništva u Nišu, koja je snimala demonstracije. Oni su preživeli pretnje i uvrede ali reakcijom dela demonstranata do fizičkog napada na njih nije došlo.

Prijavljena su i  oštećena kola reportera N1 iz Niša, baš na dan kada je emitovan prvi deo filma “Vladalac” o Aleksandru Vučiću.

Kontekst pandemije COVID 19 učinioje dodatno zanimljivom 2020. godinu kada je reč o pritiscima na medije. Posle višemesečnog potpunog ćutanja niškog Kliničkog centra u vezi sa obolelima i pogotovo umrlima u ovoj zdravstvenoj ustanovi, nakon tekstova objavljenih na nekim medijima, KC Niš će reagovati optužbama o izazivanju panike i kaljanju ugleda Kliničkog centra. Dva takva slučaja su zabeležena.  Uprava KC Niš je optužila Večernje novosti da kaljaju čast i ugled belih mantila te da njihovo izveštavanje dovodi  do uzbunjivanja i uznemiravanja javnosti. Sličnu optužbu će uputiti tadašnji direktor KC Niš, Zoran Radovanović, novinarima CINS-a tvrdeći u izjavi Južnim vestima da je novinar CINS-a, zloupotrebio informaciju, izvukao je iz konteksta i da je doveo u zabludu javnost i zaposlene u KC Niš.

Gordana Bjeletić: Novi metodi napada na novinare

Čitava situacija koja se odvijala u vreme vanrednog stanja  od strane Kliničkog centra Niš zapravo bi se moglo podvesti pod onemogućavanje medija da obavljaju svoj posao i informišu javnost. Uporno ćutanje na pitanja upućivana mejlom, potpuno ignorisanje medija, otvorilo je poligon da se za svaku informaciju objavljenu može zalepiti etiketa neproverene.

Niška novinarka, Zorica Miladinović, dopisnica lista “Danas”, je u nedavnom intervjuu za “Cenzolovku” detaljno objasnila kako izgleda njena borba da čitavih godinu dana dobije od Kliničkog centra Niš podatke o preminulima.

“Danas je „godišnjica“ moje krajnje neuspele potrage za pravim podacima o broju umrlih pacijenata u kovid zoni Univerzitetskog kliničkog centra Niš, koji se, po ozbiljnim indicijama koje imam, od početka epidemije prikrivaju.

Hodala sam kroz institucije, iskoristila sam sve mehanizme koje nudi Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i bila sam „dobar (medijski) đak“, ali podatke nisam dobila. Gomila zahteva, žalbi, obaveštenja, upozorenja, rešenja i drugih dopisa završavala se ćutnjom UKC-a ili iznošenjem besmislenih razloga za njihovo nedostavljanje, među kojima je i objašnjenje da su oni nedostupni jer se „nalaze u kontaminiranoj dokumentaciji u ‘crvenoj zoni’“.

Ova značajna zdravstvena ustanova u Srbiji na kraju se nije libila ni da nadležno državno ministarstvo netačno obavesti da mi je tražene podatke „dostavila“. Začarani krug potrage za pravim informacijama o mrtvima završio se onim zbog čega je i počeo – neistinom.

Sistem ima dobre načine da vas spreči da do vas stigne ono što mu ne odgovara.” – između ostalog je napisala Miladinović u tekstu “Novinarka Danasa Zorica Miladinović: Godinu dana prikrivanja podataka o umrlima od kovida”, objavljenom na Cenzolovci, maja ove godine.

Da li se svi napadi prijavljuju?

Iz svega napred navedenog, laik bi mogao da izvede zaključak da s obzirom na broj medija i novinara u Nišu, situacija sa njihovom bezbednošću i potencijalnim pritiscima nije zabrinjavajuća. Da li je baš tako ili jednostavno novinari još uvek ne poznaju mehanizam prijave neprijatnosti koje radeći svoj posao dožive?

Istina je negde na sredini. Činjenica je da broj  registrovanih napada i prijava nije mnogo veliki. Činjenica je i da mnogi novinari jednostavno ne pridaju značaj pretnjama i uvredama koje im se upućuju, pogotovo preko društvenih mreža i u komentarima ispod objava na sajtovima.

Nedavno je City Smart radio u znak podrške Južnim vestima ali i kolegama iz JugPressa iz Leskovca i InfoVranjskih iz Vranja, u svom Medijskom skloništu organizovao tribinu upravo posvećenu problemu bezbednosti novinara i učestalim pritiscima na lokalne i regionalne medije. Zanimljivo je da je vest o tom događaju koja je objavljena na sajtu City Smart i podeljena na Fejsbuku (“Svaki napad na novinare je napad na svakog od nas”) okinula neverovatnu lavinu uvredljivih komentara, od kojih bi se neki mogli okarakterisati i kao pretnje.

Iako se, u prvi mah, činilo da su ih pisali uglavnom antivakseri, iziritirani fotografijom na kojoj se nalaze učesnici tribine sa maskama na licu,  zbunjujuće je to što takvih komentara nema ispod brojnih tekstova o COVID 19 pandemiji, vakcinaciji, merama.  Posle analize, došli smo do zaključka da ih je zapravo izazvala tema tribine, jer su uvrede upućivane direktno novinarima.  Na primer, jedan od komentara  kaže:

“Osim ako novinar ne piše ćirilicom, jer onda je fašista, a “smrt fašizmu” pre svega i takvog treba napadati”

“Mene ogradite od toga, napad na te pušikare nije napad na mene”, kaže drugi komentator i dodaje “Ha, ha, ha baš mi je drago pušikare da vas je narod ovako ispozdravljao. Kako vidim bićete jebani mesto svojih gazdi. Mislite o svemu ovome što vam je narod napisao”.

U ostalim komentarima, do jednog svim negativnim, novinari se optužuju da su upropastili zemlju i građansku Srbiju i neretko nazivaju “brnjičarima”.

“A, brnjice vam sluše da promovišete strah koji šire satanisti” – dodaje jedna komentatorka.

Slične komentare smo mogli da vidimo ispod Live-ova snimanim u toku protesta. Jedan se posebno izdvaja jer ispod fotografije na kojoj je jedan od transparenata, neko piše:

“Trebalo bi vas njim klepiti po glavi”

Ovakvih primera ima i na sajtovima i društvenim mrežama nekih drugih medija i z Niša ii z drugih gradova. Šta raditi u takvim slučajevima? I koliko je realno da se neka od pretnji ili uvreda realizuje i u stvarnom životu?

Podsetićemo na pretnje koje su osvanule ispod tekstova Južnih vesti o migrantima, gde se novinarkama i novinarima pretilo silovanjem njih i njihovih porodica.

Zorica Miladinović: Kako do istinitih podataka

U razgovoru sa nekoliko koleginica i kolega iz drugih medija saznajemo da su mišljenja podeljena. Od onih koji smatraju da takve poruke mržnje treba ignorisati jer su “botovske”, preko drugih koji kažu da im se čini besmislenim da prijavljuju svaki takav napad da ne bi bili tretirani kao u onoj bajci o dečaku koji je upozoravao selo na dolazak vukova. Prema njihovom mišljenju, treba prijavljivati samo eksplicitne pretnje. Ima i  onih novinarki i novinara koji se ne odlučuju za prijavljivanje uvreda, jer bi mogli da ispadnu “kukavice” i plašljivi u očima javnosti.

“Novi metodi zahtevaju nove načine da se mediji brane”, kaže Gordana Bjeletić, glavna i odgovorna urednica Južnih vesti, uticajnog portala sa juga Srbije

Ipak, ona ističe da u ovom slučaju je bitno da postoji velika podrška od strane javnosti. Smatra da je neophodna veća podrška kolega. Naglašava da tužbama i pritiscima vlast teži da skloni medije kako se ne bi bavili svojim poslom i bitnim temama. Kao cilj svega ovoga Bjeletićeva vidi zastrašivanje novinara. Ipak, meta nisu samo novinari jer se strah prenosi na celo društvo.

Ipak, opšti je utisak da brojni novinari uopšte i ne znaju mehanizam za prijavljivanje bilo koje vrste ugroženosti. Mnogima od njih nije poznato da postoji Baza podataka o napadima na novinare a tek retki znaju da je formirana Radna grupa za bezbednost novinara pri Ministarstvu kulture i informisanja. Logično je i da samim tim ne znaju za probleme koji tu Radnu grupu prate od osnivanja pa do danas.

Uvidom u izveštaj Republičkog javnog tužilaštva Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara objavljenom na sajtu www.bezbedninovinari.rs, vidimo da je u prva dva meseca 2021., što se novinara iz Niša tiče pokrenut slučaj podveden pod Ugrožavanje sigurnosti pred Posebnim tužilaštvom za visokotehnološki kriminal  a vezan za Gordanu Bjeletić iz Južnih vesti. Iz RJT tu izvestili da su u tom slučaju uputili poziv oštećenoj i zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja  te da je predmet u evidenciji nepoznatih učinilaca a da je status predmeta “u toku”.

U izveštaju RTJ za 2020. ponovo pronalazimo Južne vesti. Ovog puta postupak po članu 138 Krivičnog zakona se odnosi na novinare Matiju Gačića, Nikolu Mitića i Bobana Stankovića, koji su napadnuti na izborni dan juna 2020. Iako je prvobitno Osnovno javno tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu novinara, posle žalbe Višem javnom tužilaštvu  i usvajanja iste, nastavljeno je sa sprovođenjem prikupljanja dokaza.

Ekonomski pritisci

Iako će neko neupućen u problematiku kad čuje reč napad i pritisak, prevashodno pomisliti na fizičko ugrožavanje bezbednosti novinara ili nekog medija, zapravo je činjenica da vlast u Srbiji, pa i u lokalnim jedinicama samouprave mnogo suptilnije vrši pritisak na one medije koji žele da izveštavaju nezavisno i kritički. Kroz apsolutnu zloupotrebu Zakona o javnom informisanju i njim predviđenog projektnog sufinansiranja medijskih proizvoda u javnom interesu, i kroz upumpavanje abnormalnih iznosa novca u džepove vlasnika poslušnih, režimu bliskih medija, praktično se ionako mršavo medijsko tržište potpuno ubija. Na taj način, se zapravo vrši pritisak na male lokalne medije i novinare u njima zapošljene, kojima ostaju dve mogućnosti – da se priklone režimu i zaćute ili da se lagano, ali sigurno gase.

Koliko je taj vid pritisaka jak, jasno govori činjenica da na gotovo nijedan događaj vezan za slobodu medija koji svih ovih godinama organizujemo sami ili sa kolegama iz Južnih vesti,  Media i reform centra, ne dolaze mnoge naše kolege, da ne bi bili viđeni a samim tim stavljeni na crnu listu neposlušnih medija kojima se ne dodeljuju ni mrve ogromnog kolača koji u slast pojedu Vitko Radomirović, Vladan Gašić, sin Bate Gašića, i ostali vlasnici medija u Nišu bliski SNS-u.

Novinarke i novinari u tim medijima nalaze se u stanju prekarijata, i u razgovoru nezvaničnom sa nekima od njih, saznajemo da uprkos silnim milionima građanskih para koje sa budžeta ulaze u medije u kojima rade, u nekima od njih, minimalne zarade kasne mesecima. Tako, na jednoj od tih televizija, radnici nisu primili ni februarske zarade. Ipak, niko od njih nije voljan da o tome javno progovori a koliko je ta sposobnost ćutanja, pognute glave, snažna mogli smo jasno da vidimo oktobra 2016., kada je sada već bivši novinar Narodnih novina, Jovica Vasić stupio u štrajk glađu i žeđu. o čemu su izvestili u to vreme brojni mediji. Za najplaćenije medije sa budžetu u gradu, uključujući njegovu tadašnju medijsku kuću, 14 dana dug štrajk kolege na ulici, nije bila vest.

Jovaica Vasić; Borba za prava novinara

Kao direktno odgovorne za početak njegovog štrajka glađu Joca je označio  gradske vlasti i policijsku upravu, zbog, kako kaže nečinjenja, uprkos brojnim prijavama i dokazima, koje je, kaže, slao u roku od deset godina, od trenutka kada su Narodne novine privatizovane od strane porodice Radomirović. Prijave su se, kako  kaže, odnosile na razne prekršaje, od „rada na crno“ mnogobrojnih zaposlenih, pa nadalje.

Prijave, koje je Vasić slao najpre poštom anonimno a potom i sa zvaničnog mejla Narodnih novina na adrese raznih inspekcija i kriminalističke policije, govorio je tada, nikada nisu izazvale ni najmanje interesovanje nadležnih, niti je iko došao da ih proveri. Zato je odlučio da izađe na ulicu i otpočne štrajk glađu.

Iako je u dva navrata štrajkovao, Jovicu Vasića, kolege iz redakcije, čak i one koji su ga krišom zvali zabrinuti za njegovo zdravlje, javno nisu želele da podrže, niti je iko od njih ni tada, a ni sada, želeo da govori  o tome, a ni o uslovima u kojima rade.

Posebnu vrstu pritisaka na neposlušne, a zapravo nezavisne lokalne medije, vlasti u Nišu su demonstrirale nalogom za besmislenu dugogodišnju poresku proveru Južnih vesti. Kako su iz Južnih objašnjavali, pored gledanja poslovne dokumentacije Južnih, izdat je bio nalog i za vanredne poreske i finansijske provere njihovih klijenata, što je u više slučajeva rezultiralo, otkazivanjem ugovora o reklamiranju i drugim uslugama.

Slučaj osnivanja lažnih portala sa ciljem diskreditacije respektabilnih medija i kaljanja urednika i novinara,  “slapp” tužbe  sa kojima se suočavaju mnogi lokalni mediji ovih dana, ukazuju na to da vlast postaje sve maštovitija u načinima pritisaka na novinare i medije. Izgleda da je procenjeno da se na te zaobilazne, soft načine postiže bolji efekat ućutkivanja, zastrašivanja i iscrpljivanja onih koji još uvek odolevaju kontroli.

Iako u poređenju sa spaljivanjem kuće novinaru, fizičkim napadom ili daleko bilo likvidacije novinara, čime su se odlikovala neka prethodna vremena, ove mekane metode deluju naivno, zapravo su veoma opasne – jer bez potencijalno negativnog imidža u jednom delu javnosti, ostvaruju svoj cilj. A cilj je totalno gušenje svih glasova koji se razlikuju od glasa većinskog vlasnika i vladara našeg javnog prostora.

Ivana Petrović