29 Apr Mladi svet moraju da prilagođavaju sebi, a ne da žive u svetu svojih roditelja – Marko Dejković
Svaka mlada osoba treba da proba bilo koji vid društvenog aktivizma, jer druženje i pomoć drugima bude u čoveku nešto što nije standardni osećaj koji svakodnevno doživaljavamo – jedna je od poruka Marka Dejkovića iz Bujanovca, učenika četvrtog razreda Gimnazije „Bora Stanković“ u Vranju i predsednika Đačkog parlamenta ove škole. Bliže smo ga upoznali na humantiarnoj akciji „Fotkanje za Vukana“, jednu u nizu akcija koje smo organizovali sa parlamentom ove škole. Na ovoj akciji bio je u ulozi fotografa, što je jedan od hobija kojim se ozbiljno bavi.
Čudesan svet omladinskog aktivizma Marko je upoznao još u osnovnoj školi, kao volonter Crvenog krsta, a bio je i u „Grupi 484“ i učestvovao u skoro svim radionicama koje su imali u Bujanovcu, ali i van grada. U Gimnaziji je samo nastavio sa svojim aktivističkim angažovanjem kroz Đački parlament, sa kojim su uglavnom radili humanitarne akcije. Zatim se pojavila organizacija „Naš svet, naša pravila“, čiji je takođe član, a od nedavno je i deo organizacije „Viridi“, gde je trenutno najaktivniji.
Od aktivnosti koje je Đački parlament organizovao izdvaja petodnevni turnir u malom fudbalu za Vukana, na kome su prikupili 65.000 dinara, sakupljanje odeće i paketića za decu iz socijalno ugroženih porodica, što rede već godinama unazad. Prikupljali su i pomoć za drugaricu iz škole kroz organizvanje turnira u stonom tenisu, odbojci i slično. Za njega je društveni aktivizam nešto što menja društvo nabolje.
„U našim krajevima uglavnom žive ljudi čija shvatanja ne sežu toliko daleko da mogu da razumeju potrebe svih svojih sugrađana, a društveni aktivizam teži tome da proširi vidike ljudi vezane za teme koje su za njih gotovo neshvatljive“, smatra on. Marka na aktivizam pokreće pozitivna energija koju dobija uvek kada se organizuje bilo kakva akcija, i ona je adekvatna nagrada za sav umor i trud koji se uloži. Još jedan od benefita svakako je i iskustvo koje obogaćuje svakog ko se bavi društveno-korisnim radom.
„Ukoliko bismo napravili paralelu sa religijom, mogli bismo da definišemo ovako – ako pomažemo drugim ljudima, dobro će nam se i vratiti. Doduše, mi ne treba da očekujemo da nam se išta vrati, ali svakako – što više pomažemo drugim ljudima, sve više i sami vredimo“, kaže Marko i dodaje da mu je aktivizam pomogao oko javnog nastupa i uopšte izgrađivanju sopstvene ličnosti kao najbolje verzije sebe.
Prema njegovom mišljenju, život u malim sredinama, kakve su Bujanovac i Vranje, sa sobom nosi dosta prednosti, ali i dosta ograničenja za mlade ljude:
„Mladima koji su šireg shvatanja uglavnom nedostaju ljudi sličnih interesovanja, odnosno generalno ljudi sa kojima mogu da napreduju i razgovaraju. Vranje je dosta konzervativno po nekim pitanjima, kao na primer problemi LGBT populacije, jer ljudi sve stavljaju pod isti koš. Razumevanje i pomoć u takvim situacijama je definitvno ’deficitarno zanimanje’. Kao odgovor na manjak razumevanja dobijamo veliki broj mladih koji odlazi iz grada, što na studije, što u potrazi za boljim životom i dobra većina nikada ni ne poželi da se vrati“, kaže naš sagovornik.
Baviti se aktivizmom u neku ruku je lakše u većem gradu, smatra Marko, jer je mnogo jednostavnije naći veći broj ljudi koji će se priključiti nekoj priči, a sa druge strane, u manjim sredinama se ljudi lakše povežu, naročito kada se radi o humanitarnim akcijama.
„Kada se ne bavimo konzervativnim temama, ja zaista mogu da pohvalim naše male zajednice kao što su Bujanovac, Vranje i okolne opštine. Kada su u pitanju nesvakidašnje teme, situacija je skroz drugačija, tu se nailazi na otpor. Pored već pomenutih pitanja LGBT populacije, moralo bi da se priča o rodnoj jednakosti, jer ljudi ovde uopšte ne žele da pričaju o tome, većina misli da je ženama mesto u kuhinji, a mnoge od njih imaju ogromne kapacitete za velike uspehe. Ja mogu da razumem ljude kojima je feminizam i LGBT pokret stran, odbojan, jer ih naše kapitalističko društvo često koristi samo za sopstvenu dobit, i time predstavlja u najgorem mogućem svetlu. To naravno otežava proces edukacije našeg, ako mogu da kažem, iscrpljenog naroda. Za svaku dobru promenu je potrebno vreme, a to nije nešto čime se vode kapitalisti. Mislim da moramo okrenuti reflektor na realniju stranu priče i dati joj vremena, kako bi se pokazala u najboljem svetlu“, smatra Marko.
Kako kaže, on planira da nastavi da menja stvari u svom okruženju, možda i na nekom višem nivou, ali još uvek nije siguran na koji način. Pored toga, fotografija je svakako nešto čime će se svakako ubuduće baviti u životu. On želi da iskoristi svoje sposobnosti na najbolji mogući način i da daje primer u društvu da je lako uraditi nešto dobro za nekog drugog.
„Mladi su jedini koji mogu da menjaju svet. Samo mi znamo u kakvom svetu želimo da živimo i treba da ga menjamo i prilagođavamo sebi, a ne da živimo u svetu u kome su živeli naši roditelji. Mi pravimo svet za nas, kao što i rastemo i sazrevamo sami za sebe. Tako će i naša deca menjati svet i prilagođavati ga sebi“, poručuje Marko.
Autorka: Milica Branković
Foto: GI i lična arhiva Marka Dejkovića
Ova aktivnost sprovodi se u okviru projekta Amplifying Local Voices for Equitable Development (ALVED) koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovode Peaceful Change initiative i People in Need u partnerstvu sa Građanskim Inicijativama, PEN – Peer Educators Network i NVO Aktiv.