Nacrt Zakona o okupljanju građana još uvek nije po meri demokratskog društva

29 Oct Nacrt Zakona o okupljanju građana još uvek nije po meri demokratskog društva

LogoBeograd, 29.oktobar, 2015.godine – Povodom donošenja Nacrta Zakona o okupljanju građana koji će biti upućen u Skupštinsku proceduru, Građanske inicijative podsećaju da je pravo na mirno okupljanje osnovno ljudsko pravo koje uživaju svi pojedinci, formalne ili neformalne grupe kao i pravna lica. Ovo pravo u svim demokratskim društvima služi iskazivanju stavova i mišljenja, bilo da te stavove većina prihvata ili ne prihvata.

Građanske inicijative ukazuju na sporna rešenja u Nacrtu Zakona o okupljanju građana koja se odnose na mesto okupljanja, osiguravanja bezbednosti skupa, postupak prijave i podatke potrebne za prijavu.

U pogledu mesta okupljanja, Nacrt predviđa da okupljanja nisu dozvoljena na „opasnim mestima“ dok preciznije definisanje tih mesta prepušta lokalnim samoupravama. Ističemo da ovakvo rešenje nije u skladu sa standardima zaštite ljudskih prava koji zahtevaju da ograničenja budu jasno i unapred definisana. Kako je tokom važenja prethodnog zakona, koji je takođe davao nadležnost lokalnim samoupravama u pogledu utvrđivanja podobnih lokacija za okupljanje građana, bilo nedosledne primene u ovoj oblasti, potrebno je dodatno unaprediti ovaj segment.

Formulacija koja se koristi, a koja kaže da se pod opasnim mestom podrazumeva i lokacija podobna za kršenje ljudskih i manjinskih prava, nejasna je i ostavlja prostor za potencijalnu zloupotrebu u budućoj primeni. Ljudska i manjinska prava se mogu kršiti bilo gde, te to ne može biti izgovor za ograničavanje slobode mirnog okupljanja.

Nacrtom zakona, definisana je obaveza organizatora da osigura bezbedno održavanje javnog skupa čime zakonodavac deo odgovornosti javne vlasti neosnovano prenosi na organizatora. U uporednoj evropskoj praksi, odgovornost organizatora može postojati samo ukoliko nije preduzeo razumne mere za sprečavanje nasilja ili nereda tokom javnog skupa, dok na strani države stoji odgovornost da takve skupove prekine, odnosno spreči.

Nacrtom se, takođe, uvodi sistem kažnjavanja za kršenje određenih odredbi koji, načinom na  koji je postavljen, može biti nemotivišući za organizovanje javnih okupljanja. Nacrt ne prepoznaje ni spontana okupljanja, koja su takođe standard u oblasti ostvarivanje slobode mirnog okupljanja.

Članom 2. Nacrta predviđeno je da „Svako ima pravo da organizuje javno okupljanje” što Građanske inicijative pozdravljaju kao odredbu u skladu sa najvišim standardima ljudskih prava. Ipak, ovaj standard faktički je ograničen članom 11. Nacrta koji predviđa da je za prijavu skupa, između ostalih osnovnih podataka, potreban i JMBG organizatora i vođe skupa što u praksi znači da lica koja nemaju državljanstvo Republike Srbije, ili su pravno nevidljiva iz bilo kog razloga ne mogu biti organizatori javnih okupljanja.

Imajući u vidu sve napred navedeno, pozivamo Ministarstvo unutrašnjih poslova da unapredi postojeći tekst Nacrta zakona u skladu sa najvišim standardima zaštite ljudskih prava u ovoj oblasti.