08 May Nadzor restriktivnih mera koje utiču na prostor za delovanje civilnog društva
Beograd, 8. maj 2020. godine
U petak 8.maja održan je vebinar Emergency End Game: Oversight of Covid 19 Measures that impact civic space in the Western Balkans, Croatia and Romania u organizaciji Balkanske mreže za razvoj civilnog društva (BCSDN) i Evropskog centra za neprofitno pravo (ECNL).
Vebinar je održan sa ciljem da pruži pregled trenutnih praksi i da da moguće odgovore, na koji način civilno društvo u zemljama Zapadnog Balkana, Hrvatske i Rumunije može efikasno da nadzire ukidanje ograničenja koja su uvedena u cilju suzbijanja pandemije izazvane korona virusom.
U svim zemljama, čiji su predstavnici učestvovali na vebinaru, preduzete su restriktivne mere za usporavanje širenja pandemije, u nekim zemljama su vlade proglasile vanredno stanje dok su osnovna prava i slobode ograničene u svim zemljama. Jednom kada se zdravstvena situacija smiri i kada se situacija poboljša, većina mera će morati da bude ukinuta, ali ostaje opasnost da će neki negativni efekti ostati. Politički akteri mogli bi iskoristiti strah ljudi za zdravlje kako bi pokušali da neka ograničenja zadrže trajno. Već smo imali priliku da vidimo da su u većini zemalja glavnu ulogu preuzele izvršne vlasti dok je uloga Parlamenta bila oslabljena. Na taj način je u potpunosti izostala kontrola izvršne vlasti od strane zakonodavne. Imajući u vidu sve navedeno, kao i marginalizovanu ulogu opozicije u većini zemalja, uloga civilnog društva postala je još više presudna.
Situaciju u Srbiji predstavili su Luka Mihajlović iz Beogradskog centra za ljudska prava i Bojana Selaković, programska direktorka Građanskih inicijativa. Selaković je navela da je fokus Građanskih u vanrednom stanju bio na civilnom društvu i da se pokazalo da postoji potreba za solidarnošću i za pametnijem pristupom. Ona je dodala da su se organizacije organizovale i radile na monitoringu ljudskih prava, da je situacija naročito teška u lokalnim zajednicama, gde je organizacijama otežan pristup informacijama, a ujedno ne postoji koordinacija sa jedinicama lokalne samouprave.
Građanske incijative izradile su i mapu aktivnosti i potreba organizacija u vanrednom stanju, koja je pokazala da se veliki broj organizacija bavi pružanjem humanitarne pomoći, dok se naročito važnim pokazao rad organizacija koje se bave pružanjem usluga socijalne zaštite, koje su popunile rupe u sistemu socijalne zaštite, koje država sa slabim i sporim reakcijama nije uspela uspešno da adresira.
Selaković se osvrnula i na državno finansiranje OCD, navevši da su konkursi stali, da se ne zna hoće li ih biti, ali da je važno što su odredbama Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima obuhvaćene i organizacije. Kada je reč o evropskim integracijama, primetan je jak uticaj Kine, dok je pozicija EU na neki način oslabljena.
Selaković je istakla da je Srbija odmah nakon ukidanja vanrednog stanja ušla pravo u predizbornu kampanju i da još uvek ne znamo šta možemo da očekujemo po pitanju zdravstvenih mera i rizika. “Poverenje javnosti u institucije je na niskom nivou, zbog kontradiktornih nastupa u javnosti, a ono što najviše zabrinjava je što je sva moć koncentrisana oko izvršne vlasti i predsednika”, istakla je Selaković.