27 Mar Održana konferencija “Javno o javnim konkursima”: Kako do transparentnije i odgovornije raspodele javnih sredstava?

Posted at 17:08h in Otvoreno o konkursima, Vesti, Vesti iz sektora by

 

 

 

Beograd, 27. mart 2024.

 

Na godišnjoj konferenciji Građanskih inicijativa i BIRN-a „Javno o javnim konkursima: Kako do transparentnije i odgovornije raspodele javnih sredstava?“, održane 27. marta u Prostoru „Miljenko Dereta“, predstavljeni su podaci o potrošnji javnih sredstava korišćenjem mehanizma javnih konkursa namenjenih udruženjima  koja deluju u sektorima javnog informisanja i medija, civilnog društva, kulture i omladine. Ukazano je i na preliminarne nalaze dubinskih analiza nekoliko konkursa iz 2023. godine, a razgovaralo se i o do sada korišćenim i potencijalnim sredstvima u borbi protiv zloupotrebe mehanizma konkursnog finansiranja.

Konferenciju je otvorila Dejana Stevkovski, koja je, ispred Građanskih inicijativa i BIRN-a pozdravila okupljene i ukazala na značaj i rezultate višegodišnjeg rada tima Građanskih inicijativa, BIRN-a i grupe od 16 istraživača/čica i organizacija okupljenih unutar koalicije OKO koji već pet godina prate potrošnju državnog novca kroz mehanizam javnih konkursa.

Na prvom panelu govorili su: Žarko Stepanović, ispred Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Tanja Maksić i Aleksandar Đorđević (BIRN Srbija) i Kristina Todorović (Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM).

Istraživanje je pokazalo da je tokom 2023. godine više od 6,5 milijardi dinara podeljeno na javnim konkursima, a državne institucije i lokalne samouprave nastavile su da značajan deo tog novca dodeljuju tzv. fantomskim organizacijama i udruženjima i firmama bliskim vlastima. Finansiranje „nepostojećih“ projekata i „prijateljskih“ organizacija ugrožava finansijsku održivost organizacija koje su aktivne u svojim lokalnim zajednicama ili pružaju stvarne usluge korisnicima, a to su, vrlo često, najugroženije ili najranjivije grupe u našem društvu.

Na uzorku od 396 organizacija koje su dobile milion i više dinara od republičkih ministarstava, utvrđeno je da trećina njih spada u fantomske organizacije, odnosno da ni o njima ni o njihovim projektima nije moguće pronaći gotovo nikakve informacije. Ove organizacije nisu prisutne ni na društvenim mrežama, te realizacija i rezultati ovih projekata nisu vidljivi i poznati javnosti.

„Mi ne vidimo skoro nikad izveštaje, ni ministarstava, ni lokalnih samouprava, o tome kako su pare potrošene i da li su potrošene namenski“, rekla je Tanja Maksić, programska koordinatorka BIRN-a Srbije. Tanja je dodala da „smo ove godine sakupili vrlo ozbiljne dokaze o tome da su javni konkursi sredstvo neprimerenog uticaja i sredstvo jako velikih zloupotreba i mahinacija“.

 

„Najveću potrebu u ovom društvu imaju ugroženi, socijalne kategorije, ekološke organizacije, i to je najveći problem, zato što te ciljne ili glavne grupe najviše ispaštaju“, istakao je Aleksandar Đorđević iz BIRN-a.

Na panelu se govorilo i o krivičnoj prijavi koja je 2023. podneta Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv više lica, uključujući i nekadašnjeg Ministra za brigu o porodici Radomira Dmitrovića, zbog konkursa tog ministarstva iz 2021. godine. Postupak je u fazi istrage, međutim utisak sa sastanka, koji su YUCOM i Građanske inicijative inicirali, je da Tužilaštvo nije bilo dovoljno efikasno do sada, smatra Kristina Todorović.

U cilju lakšeg praćenja svih konkursa koja ministarstva raspisuju, Žarko Stepanović najavio je izradu portala koji će sadržati plan javnih konkursa, gde će na jednom mestu biti grupisani svi podaci, što bi omogućilo lakšu pretragu konkursa, ali i rezultata konkursa (koji su projekti odobreni i ko su te organizacije civilnog društva koje su dobile novac).

Na drugom panelu, rezultate istraživanja konkursa namenjenih mladima i ženama predstavile su Milica Borjanić (Krovna organizacija mladih Srbije), Gordana Adamov (Bečejsko udruženje mladih) i Biljana Janjić (Udruženje građanki FemPlatz).

Borjanić je ukazala na mala sredstva koja se izdvajaju za finansiranje organizacija koje se bave omladinskom politikom. Analiza konkursa za ostvarenje ciljeva Strategije za mlade za 2023. godinu, Ministarstva turizma i omladine pokazala je da jedno udruženje osnovano neposredno pred konkurs, a čak 7 organizacija je osnovano 2022. godine. Primetno je da je na ovom konkursu sredstva za projekte dobilo 5 organizacija koje su u prethondim godinama podnele izveštaj o neaktivnosti. „O kakvim kapacitetima tih organizacija da realizuju višemilionske projekte u oblasti omladinske politike govorimo?“, upitala je Milica Borjanić. Na konkursu za zapošljavanje, samozapošljavanje i preduzetništvo mladih, projekte na konkursu dobila je i jedna organizacija koja nije podnela finansijski izveštaj za prethodnu godinu, i to je Centar za edukaciju i razvoj omladine Beograda (CEROB), organizacija za koju se u medijima pisalo da posreduje u isplati dnevnica onima koji su radili u kol centru Srpske napredne stranke pred izbore održane prošle godine.

Gordana Adamov predstavila je trendove podrške mladima na lokalu. U 13 jedinica lokalnih samouprava na konkursima za omladinsku politiku, novac u iznosu od skoro 30.000.000 dinara dobilo je ukupno 136 organizacija. „U velikom procentu ta udruženja su radila sa decom osnovnoškolskog i predškolskog uzrasta, i taj novac skoro da nije došao do mladih i njihovih potreba“, rekla je Gordana Adamov, podsetivši da su mladi prema Zakonu o mladima oni između 15 i 30 godina. Analiza je pokazala da čak 50% udruženja u svom statutu nije definisalo da radi sa mladima ili na omladinskoj politici, navela je Adamov.

Biljana Janjić iz organizacije „FemPlatz” rekla je da tokom 2023. na republičkom nivou nije bilo ni jednog konkursa koje u svojim ciljevima ili nazivima ima rodnu ravnopravnost ili sprečavanje rodno zasnovanog nasilja prema ženama. „To pokazuje odnos države prema ovim temama i ovim pitanjima“, rekla je Janjić. Analizom 15 projekata koji u svom nazivu imaju ili žene ili sprečavanje nasilja, a koji su odobreni na konkursima Ministarstva za brigu o porodici u 2023. godini, utvrđeno je da je izdvojeno nešto više od 45.000.000 dinara, a najveći projekat u iznosu od skoro 7.000.000 dinara odobren je Fondaciji fudbalskog kluba Crvena zvezda. „Za nas je neprihvatljivo da u trenutku dok ženske organizacije koje pružaju specijalizovane usluge ženama u situaciji nasilja u potpunosti zavise od sredstava međunarodnih donatora, da se sa druge strane ova sredstva odvajaju za fondaciju koja u svom statutu i cilju ima održanje kulture, tradicije i sećanja na Fudbalski klub Crvena Zvezda“, rekla je Janjić.