16 сеп OTVORENO PISMO: Obezbeđivanje dinamičnog građanskog prostora u Evropskoj uniji – očekivanja civilnog društva za narednih pet godina
Upućeno:
Donaldu Tusku, predstojećem poljskom predsedavanju Savetom Evropske unije
Mete Frederiksen, predstojećem danskom predsedavanju Savetom Evropske unije
Nikosu Hristodulidisu, predstojećem kiparskom predsedavanju Savetom Evropske unije
Roberti Mecoli, predsednici Evropskog parlamenta
Ursuli fon der Lajen, mandatarki za predsednicu Evropske komisije
Poštovani predsednici i premijeri,
U perspektivi predstojećeg petogodišnjeg mandata, zajedno sa 415 organizacija civilnog društva — iz 26 država članica i 4 zemlje kandidatkinje — duboko posvećenih promociji demokratije, ljudskih prava i građanskog angažmana širom Evrope, pozivamo vas da prioritizujete akcije koje podstiču dinamičan građanski prostor, očuvanje demokratije i zaštitu osnovnih prava.
Civilno društvo igra ključnu ulogu u unapređenju građanskih, političkih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i ekoloških prava. Ono osnažuje marginalizovane glasove, promoviše aktivno učešće u upravljanju i drži vlasti odgovornim.
I pored neprocenjivog doprinosa civilnog društva, svedoci smo opadanja poštovanja građanskih sloboda, vladavine prava i demokratije u Evropskoj uniji, što je potvrđeno istraživanjima na terenu i nalazima izveštaja Evropske komisije o vladavini prava. Izazovi sa kojima se suočava civilno društvo, uključujući restriktivne zakone, ograničenja u finansiranju, pravne pritiske i fizičke napade, ugrožavaju samu osnovu demokratije.
Iako je Evropska unija preduzela ključne korake u poslednjih pet godina kako bi se suočila sa “urušavanjem” demokratije i kako bi promovisala građanski prostor, postoje značajni nedostaci i izazovi koji moraju biti rešeni. U predstojećem mandatu, EU mora nastaviti da radi bazirajući se na nasleđu od prethodnih pet godina — posebno na izveštaju Evropske komisije iz 2022. godine o primeni Povelje EU o osnovnim pravima i naknadnim konsultacijama, kao i zaključcima Saveta iz 2023. godine o građanskom prostoru — kako bi se izgradio koherentniji i strateški okvir saradnje i podrške, kako je zatraženo u Manifestu evropskog civilnog društva koji je podržalo više od 240 organizacija civilnog društva širom Evrope.
Pored toga, svi evropski zakoni i politike morali bi olakšati rad civilnog društva bez negativnih sporednih efekata. To podrazumeva sprovođenje ex-ante procena uticaja na osnovna prava svih politika EU, uključujući intersekcionalne podatke iz različitih organizacija civilnog društva kako bi se osiguralo da politike podržavaju ostvarivanje osnovnih prava.
Pozivamo da se u narednih pet godina postave sledeći prioriteti:
- Evropska strategija za civilno društvo, kao deo šire Evropske agende za demokratiju. Ova strategija treba da prizna neophodnu ulogu civilnog društva u celoj njegovoj raznovrsnosti u podsticanju demokratskog angažmana i zaštiti ljudskih prava. Strategija treba da obezbedi čvrst i koherentan okvir politike koji omogućava, podržava i štiti civilno društvo.
- Snažan mandat za potpredsednika Komisije odgovornog za demokratiju, građanski prostor i dijalog sa civilnim društvom. Uloga bi morala da uključuje odgovarajuća sredstva za iniciranje, vođenje i nadgledanje sprovođenja strategije, kao i osiguranje koherentnosti između unutrašnjih i spoljašnjih pristupa civilnom društvu. Mandat bi takođe morao da uključuje proaktivnu podršku za građanske aktere pod pritiskom i pravovremeno reagovanje na žalbe civilnog društva na napade. Ovo bi trebalo da uključuje podršku za razvoj inicijativa usmerenih na zaštitu civilnog društva i branilaca ljudskih prava – uključujući one u egzilu – od uznemiravanja, pretnji i napada, kao što je uspostavljanje ranih upozoravajućih mehanizama vođenih od strane civilnog društva i mehanizama zaštite koji nude brzu hitnu podršku.
- Jačanje posredničkih tela i usvajanje Sporazuma o društvenom dijalogu. Posrednički organi imaju ključnu ulogu u organizovanju i usmeravanju potreba i aspiracija ljudi. Društveni dijalog treba da se shvata kao stalna, strukturirana i značajna interakcija između institucija i organizovanog civilnog društva koja dovodi do zajedničkog stvaranja pravednih, inkluzivnih i održivih politika. Sporazum o društvenom dijalogu sa institucijama EU treba jasno da definiše obim, mesta, instrumente i rezultate.
- Politike finansiranja koje osnažuju. Programi finansiranja za civilno društvo treba razvijati kroz inkluzivne i procese kokreacije, obezbeđujući da odgovaraju potrebama organizacija civilnog društva i zajednica kojima služe, i smanjujući administrativne terete. Budući Višegodišnji finansijski okvir treba da odražava potrebu za daljom podrškom civilnom društvu u različitim oblastima politike kroz operativne grantove i projekte, uključujući povećanje budžeta Programa za građane, jednakost, prava i vrednosti (CERV).
- Evropski demokratski semestar. Oslanjajući se na evropski ciklus vladavine prava, EU treba da uspostavi Evropski demokratski semestar, otvoren za zemlje kandidatkinje za pristupanje, fokusirajući se na međusobnu povezanost između ekonomskih i socijalnih politika i demokratije. Godišnji pregled mora uključivati samostalno poglavlje o građanskom prostoru i treba da bude jasnije i transparentnije povezano sa mehanizmima sprovođenja i reforme.
- Snažnija uloga Agencije za osnovna prava (FRA) kao evropske institucije za ljudska prava. To uključuje omogućavanje FRA da izdaje sopstvena mišljenja o politikama EU i sistematsko uključivanje agencije u procenu uticaja.
Kako bi podrška civilnom društvu bila efikasna, institucije EU treba da usvoje koherentan pristup demokratiji unutar i izvan EU, kao i da ojačaju demokratsku legitimnost evropskih politika koje moraju stvarati inkluzivna društva za sve.
Ove preporuke, koje se oslanjaju na rad aktera civilnog društva na nacionalnom i evropskom nivou, treba da vode akcijama Evropske unije u narednih pet godina.
Spremni smo da sarađujemo sa svim institucijama EU i političkim snagama posvećenim unapređenju ovih predloga. Zajedno možemo izgraditi Evropu u kojoj civilno društvo uspeva, demokratija cveta, a osnovna prava su zaštićena.
Ovaj dokument je pripremljen u okviru Foruma civilnog društva organizovanog u Varšavi 26. juna 2024. godine. Oslanjajući se na rad civilnog društva tokom godina na nacionalnom i evropskom nivou, on izlaže imperativne akcije koje institucije EU treba da preduzmu u predstojećem petogodišnjem mandatu kako bi obezbedile dinamičan građanski prostor.
Pozivamo druge organizacije civilnog društva da nastave sa korišćenjem i nadgradnjom ovih predloga. Posvećeni smo saradnji sa institucijama i političkim snagama koje su voljne da ovu agendu pretvore u stvarnost.
Iskreno vaša,
Gabriela Siviko, predsednica Civilnog društva Evropa
zajedno sa 415 organizacija civilnog društva