20 Feb Parnični postupak — Kad tužiš
Parnični postupak — kad tužiš
Pred sudom u parnici možeš da tražiš nadoknadu štete, koja može da se ogleda u izgubljenom novcu, ili u fizičkoj ili psihičkoj patnji. Možeš da zahtevaš i da te vrate na posao posle neopravdanog otkaza, ili zaštitu nekog drugog prava iz radnog odnosa. Ako možeš, obavezno angažuj advokata da ti sastavi tužbu i da te zastupa. Imaj u vidu da ćeš, tokom celog postupka, pored onoga što ti advokat naplati za svoje usluge, morati da platiš i sudske takse i razne druge troškove. Ukoliko dobiješ spor, sud će drugu stranu obavezati da ti nadoknadi te izdatke, međutim, ako izgubiš, pored svojih ćeš morati da platiš i njene troškove, uključujući i troškove za advokata.
Šta mogu da dobijem/izgubim?
U parnici možeš da tražiš nadoknadu materijalne i nematerijalne štete. Materijalna šteta je izgubljen novac — bilo tako što je oštećena neka tvoja stvar, ili ti je neko naneo povredu, zbog koje si morao ili morala da plaćaš troškove lečenja, i/ili odsustvovao, odnosno odsustvovala sa posla — u tom slučaju ćeš od tuženog moći da tražiš da ti nadoknadi izgubljenu zaradu. Takođe, pred sudom možeš da zahtevaš i nadoknadu nematerijalne štete. Nematerijalna šteta je pretrpljen fizički i psihički bol ili strah, recimo zbog neke uvrede ili telesne povrede, i u parnici možeš da tražiš da ti tuženi isplati određeni novčani iznos kako bi ti tu neprijatnost na neki način nadomestio.
Pored novca, u parnici možeš da zahtevaš i druge stvari. Na primer, parnični postupak možeš da pokreneš i protiv svog poslodavca, ako ti neopravdano da otkaz ili te premesti na drugo radno mesto, ili ako na poslu trpiš mobing.
Sud koji presudi u tvoju korist može tuženog da obaveže da ti isplati neki novčani iznos — koji ne može da bude veći od onog koji si zahtevao u tužbi, ali može da bude manji — ili da te vrati na posao, odnosno da preduzme mere da te zaštiti od zlostavljanja na radu, ali ne i da ga kazni, ili da odlučuje o njegovoj eventualnoj krivičnoj ili prekršajnoj odgovornosti za to što ti je skrivio. Za to moraš da se obratiš policiji ili javnom tužiocu.
Imaj u vidu da sudski postupak košta. Na tužbu, kao i na svaki drugi podnesak koji uputiš sudu, ćeš biti u obavezi da platiš sudsku taksu, čiji je iznos proporcionalan vrednosti spora. Taksa se takođe plaća i na presudu, kad je primiš, kao i na žalbu, ako odlučiš da je podneseš. Ako ti to predstavlja problem, možeš sudu da podneseš zahtev da je platiš na rate, ili da te u potpunosti oslobodi plaćanja. Uz ovakve zahteve ćeš morati da podneseš iscrpne dokaze o svom imovnom stanju — prihodima, rashodima, pa i radnoj sposobnosti. Pored ovih, u sudskom postupku mogu da se jave i drugi troškovi — veštačenje, saslušavanje svedoka i druge dokazne radnje se plaćaju unapred. Naravno, ako angažuješ advokata, i to za sobom povlači određene troškove, koji su često jako veliki.
Ako dobiješ spor, sud će tuženog obavezati da ti nadoknadi celokupne troškove postupka, uključujući i troškove advokata. Međutim, ako tvoja tužba bude odbačena ili odbijena, pored svojih troškova ćeš morati da platiš i troškove druge strane.
Rokovi za podnošenje tužbi
Da sud ne bi tvoju tužbu odbacio pre nego što je uopšte razmotri, ona mora da bude podneta u zakonskom roku. Tako, tužbu za naknadu štete imaš pravo da podneseš u roku od tri godine od dana kada saznaš da je šteta nastala, i ko je za nju odgovoran — pošto tužbu ne možeš da podneseš protiv nepoznatog lica. Međutim, postoji i drugi rok — nezavisno od toga koliko ti bude trebalo da pronađeš krivca, parnicu ne možeš da pokreneš nakon što je prošlo više od pet godina od dana nastanka same štete. U slučaju da želiš da tužiš poslodavca zbog neopravdanog otkaza, ili druge odluke kojom ti je povređeno neko pravo iz radnog odnosa, rok za pokretanje postupka je šezdeset dana od dana prijema odluke. Ukoliko se, pak, radi o mobingu, taj rok je šest meseci od poslednjeg incidenta za koji smatraš da predstavlja zlostavljanje na radu.
Da li mi treba advokat?
Da. Ako možeš sebi to da priuštiš, najbolje bi bilo da ti tužbu sastavi i da te u postupku zastupa lice koje je za to stručno — koje se razume u komplikovanu sudsku proceduru i propise, i barata pravničkom terminologijom.
Ako angažuješ advokata, bićeš u obavezi da ga platiš, i to za svaku radnju koju preduzme u sporu. Dakle, naplatiće ti sastavljanje podnesaka (tužbe, odgovora na tužbu, prigovora i slično) kao i dolazak na sud, bilo da se ročište održi ili ne. Iznos nagrade se obračunava po tarifi advokatske komore, koja se menja svake godine. Takođe, sa advokatom možeš da dogovoriš i da ti on svoj rad naplati na osnovu satnice, čiji je minimum takođe propisan advokatskom tarifom. Imaj u vidu da, pored nagrade, advokat može da ti traži i naknadu troškova koje ima u vezi sa zastupanjem — to su, na primer, putni troškovi.
Međutim, zakon dozvoljava i da se pred sudom zastupaš sam ili sama, i sud je dužan da ti u određenoj meri pomogne da se snađeš. Tako, sudija je dužan da te upozori šta će da se desi ako prekoračiš rok za odgovor na tužbu, predlaganje dokaza i slično, ili ako se ne pojaviš na ročištu i ne opravdaš izostanak. Takođe, dužan je da ti naglasi da imaš pravo da angažuješ advokata, i da ti pruži priliku da se izjasniš o svim zahtevima, predlozima i navodima koje tvoj protivnik iznese u postupku. Dalje, ima obavezu i da obema stranama predstavi mogućnost zaključenja sudskog poravnanja, i mirnog rešavanja spora, odnosno medijacije.
Tok postupka
Jednom kada mu je pošaljete ti ili tvoj advokat, sud će tužbu proslediti tuženom u roku od petnaest dana. Ako je vrednost spora manje od tri hiljade evra, to se smatra “sporom male vrednosti”, i procedura je dosta pojednostavljena — u tom slučaju će odmah zakazati termin za glavnu raspravu i tada će tuženom zajedno sa tužbom na kućnu adresu poslati i poziv za to ročište.
Kada je vrednost spora veća od tri hiljade evra, od tuženog će se očekivati da na tužbu pismeno odgovori, i tada je prvo ročište “pripremno”. Ono se zakazuje u roku od trideset dana od dana kada primiš odgovor na tužbu. Ovde ćeš imati priliku da prvi put pred sudom predstaviš zahteve iz tužbe, a tuženi svoju odbranu. Uz to, obe strane su dužne da na njega donesu sve isprave i predmete koje žele sudu da predstave kao dokaz, i predlože sve druge dokaze koje planiraju da istaknu u postupku. Na pripremnom ročištu se takođe predlaže i vremenski okvir za tok postupka, odnosno odlučuje se koliko ročišta je neophodno da se održi (ako, recimo, treba da se saslušaju dva svedoka — zakazaće se dva ročišta), i procenjuje koliko će celokupan postupak vremenski trajati.
Ukoliko je u pitanju spor male vrednosti, ili kad sud nađe da je spor jednostavan, odnosno da među strankama nema spornih činjenica, neće biti pripremnog ročišta. U tom slučaju će sud već na prvom ročištu koje zakaže preći na glavnu raspravu. Tada stranke na tom ročištu izlažu svoje zahteve i odbranu, i predstavljaju dokaze, o kojima se odmah i raspravlja.
Takođe, sudija će saslušati i tebe i tuženog, a možete da predložite i druge svedoke čiji bi iskaz sud trebalo da čuje. Ako se iskazi svedoka bitno razlikuju, sud može da traži njihovo suočavanje. To znači da će ih postaviti jedno naspram drugog i tražiti od njih da ponove iskaze u delovima u kojima se ne slažu, i rasprave sporne okolnosti.
Sud može u toku ročišta odmah da zakaže sledeće, i u tom slučaju ti neće slati poziv poštom. Ako si iz opravdanih razloga sprečen, ili sprečena da se pojaviš na ročištu, bilo bi dobro da sud o tome unapred obavestiš, a izostanak ćeš morati da opravdaš — recimo, lekarskom potvrdom. U suprotnom, može da se desi da propustiš neki bitan rok, kao na primer rok za podnošenje prigovora, ili čak da izgubiš spor. U slučaju da se to dogodi, u određenom roku možeš da zahtevaš povraćaj u pređašnje stanje.
Imaš pravo da sud o tvom predmetu odlučuje bez ikakvih predrasuda, i da odluku donese u razumnom roku. Ako sumnjaš u nepristrasnost sudije ili veštaka, možeš da zahtevaš njihovo isključenje ili izuzeće. Takođe, ako suđenje predugo traje, imaš pravo da podneseš prigovor predsedniku suda.
Kako da se žalim?
Na odluku suda kojom nisi zadovoljan, ili zadovoljna, možeš da uložiš žalbu u roku od petnaest dana od kada ti dostave presudu. Imaćeš pravo da se žališ najpre ako nije u potpunosti poštovana procedura sudskog postupka. Povreda procedure postoji kada ti, na primer, nisu dostavljani pozivi, kada je odlučivao nenadležan sud ili kada je presuda nerazumljiva ili protivrečna samoj sebi. Dalje, imaćeš pravo da se žališ i ako smatraš da je sud pri odlučivanju primenio pogrešan zakon, ili se vodio pravim zakonom ali je pogrešno primenio neku odluku. Međutim, pravo da presudu osporavaš zbog toga što je sud pogrešno ili nepotpuno utvrdio činjenice spora imaš samo u sporovima veće vrednosti — sporovima gde je vrednost onoga što si zahtevao, ili zahtevala u tužbi veća od tri hiljade evra.
U slučaju da ti žalba ne bude prihvaćena, postoje slučajevi u kojima pravnosnažnu presudu možeš da pobijaš pred višim sudom, kao i pred Ustavnim sudom ili Evropskim sudom za ljudska prava. Međutim, većinu ovih postupaka ne možeš da pokreneš sam, odnosno sama, već je potrebno da to u tvoje ime uradi advokat ili javni tužilac.