09 Oct [PODRŽIMO SE] Dragica Bu: “Osnovali smo Dugu radi unapređenja kvaliteta života osoba s mentalnim poteškoćama”

8. oktobar, 2022.

“Danas, posle osamnaest godina rada ‘Duge’, mogu reći da sam svoju misiju ispunila i da se zbog toga osećam zadovoljno, jer da to nisam uradila – verovatno bih osećala neki ‘dug’ prema psihijatrijskim bolesnicima.”

 

Autorka: Dragica Bu, dipl. socijalna radnica, predsednica i osnivačica Humanitarnog centra “Duga” iz Zrenjanina

 

Preko trideset godina radila sam na psihijatrijskom odeljenju, kao socijalna radnica. Svakodnevno sam se susretala s psihijatrijskim pacijentima. Dolazili su na odeljenje, uglavnom u lošem psihičkom stanju, često pod prinudom. Odmah bi dobili terapiju i bili, uglavnom, vezani za krevet. Čim im je bilo “bolje”, otpuštani su s odeljenja i odlazili svojim kućama. No,taj period je uglavnom trajao kratko, da bi se opet u pogoršanom zdravstvenom stanju vraćali u bolnicu… i tako u krug.

Za vreme svog radnog veka, nisam ih nikad videla u dobroj remisiji. Često sam se pitala da li je to moguće da nemaju remisiju, i da u njihovom lečenju ipak nešto nedostaje.

Osetila sam želju, a i dužnost da nešto učinim, kako bi im pomoglo u održavanju dobre remisije. Verovala sam da je to moguće.

Tako smo nas nekoliko stručnjakinja raznih profila pre osamnaest godina osnovali udruženje s misijom unapređenja kvaliteta života osoba s mentalnim poteškoćama. Smatrale smo da za dobru i kvalitetnu remisiju, između lečenja u bolnici, lečenja u kući, treba da postoji još jedan vid terapije, gde će se raditi na jačanju njihove ličnosti, pružanju podrške i oslonca, razvijanju raznih potencijala, kao i rad sa članovima porodice.

Oformili smo grupu i počeli s radom. Održavali smo radionice za psiho-socijalnu podršku, sportsko-rekreativnu radionicu, kreativnu radionicu i pružili im prilike da ispolje svoje potencijale. Mi smo zamislili da svako odabere po neku radionicu koja mu najviše odgovara, ali smo se suočili sa situacijom da su svi dolazili na sve radionice. Naravno, to smo podržali, jer smo uvideli da im grupa mnogo znači.

U početku je to išlo teško, slaba motivacija, loša koncentracija, nepoverenje, ali ubrzo je išlo sve bolje. Neki su počeli da slikaju, neki su radili ručne radove, neki pisali pesme, a neki se isticali u sportsko-rekreativnim aktivnostima.

Danas, posle osamnaest godina rada “Duge”, mogu reći da sam svoju misiju ispunila i da se zbog toga osećam zadovoljno, jer da to nisam uradila – verovatno bih osećala neki „dug“ prema psihijatrijskim bolesnicima.

Naši članovi su u dugoj i kvalitetnoj remisiji. Aktivni su, odgovorni prema sebi i svom zdravlju, rade na sebi, pomažu drugima i to ih čini zadovoljnim. Moj san je ostvaren.

——

Foto: arhiva HC “Duga”

——

Ovaj tekst prenosimo u sklopu kampanje “Podržimo se”, inicijative koju smo pokrenuli kako bismo u saradnji sa organizacijama koje se bave mentalnim zdravljem osvetleli upravo to – temu o kojoj se u javnosti nedovoljno govori, zbog čega se ljudi sa problemima mentalnog zdravlja dodatno stigmatizuju i guraju u izolaciju umesto da im se pruži podrška za oporavak. U narednom periodu objavljivaćemo “priče iz prakse” organizacija koje se bave mentalnim zdravljem, jer je važno da ih podržimo i osnažimo kako bi i oni mogli da nastave da osnažuju ljude kojima je podrška preko potrebna.

Ovaj projekat je dobio podršku projekta  Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.