30 Sep [PODRŽIMO SE] Udruženje Herc: Crpimo snagu jedni iz drugih


30. septembar, 2022.

“Mi, osnivači udruženja smo i korisnici, osobe koje spadaju u onu kategoriju od preko 25% ljudi koji se bore sa depresijom, anksioznošću, napadima panike…”

Autorka: Larisa Despotović, voditeljka grupa samopomoći i predsednica udruženja Herc

 

Sve je počelo 2009. kada je nas nekoliko ljudi sa problemima mentalnog zdravlja, posle višemesečnog dopisivanja na jednom forumu, rešilo da se upozna i osnuje Udruženje za podršku ljudima sa neurozom „Herc“. Mi, osnivači udruženja smo i korisnici, osobe koje spadaju u onu kategoriju od preko 25% ljudi koji se bore sa depresijom, anksioznošću, napadima panike… Trudimo se da obezbedimo dostupne vidove podrške i koliko je u našoj mogućnosti pomognemo što većem broju ljudi. Istovremeno, i mi smo ti kojima je potrebna podrška.

Posebno smo ponosni na to što grupe samopomoći održavamo u kontinuitetu već 12 godina. Grupe se održavaju pre svega zahvaljujući ljudima koji su i sami prošli kroz iskustvo nekog od problema sa mentalnim zdravljem i koji, posle završene obuke, postaju voditelji grupa.

Sećam se svog prvog iskustva sa grupom samopomoći, kada su nam divne edukatorke iz Autonomnog ženskog centra prenele svoje ogromno znanje i iskustvo, a obuku smo završilli jednim grupnim deljenjem i suzama koje su bile tako lekovite.

Kasnije, kroz brojne grupe koje sam vodila, nebrojano puta sam osetila taj osećaj povezanosti, prihvatanja i podrške. Smenjivali su se ljudi, različiti u mnogo čemu, ali bliski u teskobi, osećanjima koja ih pritiskaju, problemima o kojima su najčešće do tad ćutali… Mnogima je bilo dovoljno samo to – da podele to što osećaju, bez osude ili saveta od kojih im je bilo samo gore. Neki su ohrabreni, po prvi put potražili stručnu pomoć. Neki su uspeli da se dovoljno osnaže tokom trajanja grupe, neki se i dalje vraćaju. Neki nakon završetka grupe, završe obuku i postanu voditelji grupa.

Iako na grupama nema gotovih rešenja, deljenja saveta, nekog čarobnog recepta kako da nam bude bolje, i dalje osećam tu ogromnu snagu grupe, kako kroz međusobnu razmenu i male korake idemo ka tome da se osećamo bolje. Tu smo da podržimo jedni druge, imamo uspone i padove, crpimo snagu jedni iz drugih.

Zajedno smo, osluškujući potrebe članova, kreirali program podrške koji uključuje psihološke radionice, psihodramske grupe, antistres program, kreativne radionice. Na inicijativu jedne članice uspeli smo da pokrenemo naš Šnajderaj, opremimo radionicu i zajedno krojimo i šijemo. Izrađujemo ortopedska pomagala i pomažemo osobama sa invaliditetom koje često ne mogu da ih priušte. Nekom ko je u potrebi olakšavamo život, a istovremeno pomažemo i sebi, osećamo se korisno.

Na ovaj način, mi nismo tamo neki ljudi sa dijagnozom koji su samo pasivni korisnici psihijatrijskih usluga, već preuzimamo aktivnu ulogu, borimo se da nam bude bolje, da budemo ravnopravni članovi društva, da svojim životima damo smisao. Dajemo i primamo, to je izvor iz kojeg crpimo snagu i motivaciju.

——

Foto: arhiva Udruženje “Herc”

——

Ovaj tekst prenosimo u sklopu kampanje “Podržimo se”, inicijative koju smo pokrenuli kako bismo u saradnji sa organizacijama koje se bave mentalnim zdravljem osvetleli upravo to – temu o kojoj se u javnosti nedovoljno govori, zbog čega se ljudi sa problemima mentalnog zdravlja dodatno stigmatizuju i guraju u izolaciju umesto da im se pruži podrška za oporavak. U narednom periodu objavljivaćemo “priče iz prakse” organizacija koje se bave mentalnim zdravljem, jer je važno da ih podržimo i osnažimo kako bi i oni mogli da nastave da osnažuju ljude kojima je podrška preko potrebna.

Ovaj projekat je dobio podršku projekta  Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.