20 Feb Policija: Lišenje slobode

Lišenje slobode

Kada te sumnjiče za izvršenje nekog krivičnog dela, a postoji opasnost da ćeš pobeći, uticati na svedoke ili na drugi način ometati istragu, možeš da budeš lišen, ili lišena slobode — tako što će te neko vreme zadržati u stanici ili u pritvoru. Da te liši slobode može policija, na osnovu sopstvene odluke, ili na osnovu odluke suda i tužioca, ali to mogu i drugi građani, u slučaju građanskog hapšenja. Lišenje slobode je opšti pojam koji obuhvata dosta različitih situacija — hapšenje, zadržavanje, pritvor, zabranu napuštanja stana i lišenje slobode u prekršajnom postupku. Ako se ispostavi da su te lišili slobode greškom, zbog nezakonitog postupanja policije ili suda, ili ako te drže duže nego što je propisano, imaš pravo na naknadu štete.

Tvoja prava u slučaju lišenja slobode

Iako su situacije lišenja slobode jako raznovrsne, postoje neka pravila koja uvek važe. Pre svega, imaš pravo na branioca. U nekim slučajevima je njegovo prisustvo obavezno, i država je dužna da ti obezbedi branioca po službenoj dužnosti ako ti nisi u mogućnosti da ga sebi obezbediš. Takođe, imaš pravo da ti bude objašnjeno zbog čega te lišavaju slobode, kao i da o tome obavestiš advokata i sebi bliska lica. 

Prilikom saslušanja, ali i pre i posle, policijski službenici ne smeju da se koriste bilo kakvom vrstom prinude, pretnje i ucene. Ne samo to, već imaju obavezu da se prema tebi sve vreme odnose sa poštovanjem. 

Obavezni su i da ti obezbede lekarsku pomoć ako je zatražiš, ili ako je očigledno da ti je neophodna. Moraju da ti obezbede vodu i pristup toaletu, a ako lišenje traje duže od par sati, onda i hranu, odmor i šetnju, odnosno rekreaciju.

Hapšenje

Policija može da te uhapsi ako te sumnjiči za krivično delo, a to delo je posebno teško, ili ima izgleda da ćeš pobeći, uništiti dokaze ili dovršiti započeto. Nakon što te uhapse, dužni su da te bez odlaganja sprovedu kod tužioca, koji će te saslušati, i to najduže u roku od osam sati. U slučaju da procene da im je potrebno vremena da sakupe dokaze, mogu da donesu rešenje o zadržavanju, na osnovu koga mogu da te zadrže ukupno četrdeset osam sati. Pored službenika policije, svako ko te zatekne u vršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti ima pravo da te zadrži na licu mesta, sve dok oni ne dođu — to se zove građansko hapšenje.

Prilikom hapšenja, policija ne donosi nikakvo rešenje, već samo sastavlja izveštaj koji predaje javnom tužiocu. Kako se o hapšenju ne donosi formalna odluka, nema ni mogućnosti za žalbu, ali povodom svakog grubog ili nezakonitog ponašanja policijskih službenika uvek možeš da podneseš pritužbu MUP-u, ili nezavisnim institucijama kao što su Zaštitnik građana i Poverenica za ravnopravnost.

Zadržavanje

Posle hapšenja, ili tokom informativnog razgovora, policija može da donese odluku da te zadrži, ako te sumnjiče za neko krivično delo, a procene da im je potrebno vreme da prikupe dokaze za dalje vođenje postupka.

To može da bude u policijskoj stanici — u posebnoj prostoriji koja je za to namenjena — ili u istražnom zatvoru, i može da traje najviše četrdeset osam sati. Moći da te zadrže ako postoji opasnost da ćeš pobeći, sakriti dokaze, zastrašiti svedoke, ili ponoviti krivično delo. Uz to, imaće osnova da te zadrže ako si već osuđivan, ili osuđivana, a sada te sumnjiče za naročito teško krivično delo, odnosno ako to delo ima elemente nasilja, ili su okolnosti pod kojima je izvršeno naročito teške.

U svakom slučaju moraju da donesu rešenje o zadržavanju, koje moraju da ti uruče, i na koje ti i tvoj branilac imate pravo žalbe. Žalba se odmah dostavlja istražnom sudiji, koji je dužan da o njoj odluči u roku od četiri sata od njenog prijema, i ne zadržava izvršenje rešenja.

Lišenje slobode u prekršajnom postupku

Kada te policajac zatekne u vršenju prekršaja, može da te privede u stanicu. Ako nema mogućnosti da te odmah odvede u sud, može da donese odluku da te zadrži do dvadeset četiri sata. Na rešenje o zadržavanju ti i branilac imate pravo žalbe u roku od četiri sata od dostavljanja rešenja. O žalbi se odlučuje u roku od dodatnih četiri sata.

U slučaju da prilikom privođenja primete da se nalaziš pod uticajem droge ili alkohola, mogu da te zadrže dok se ne otrezniš, a najviše dvanaest sati.

Takođe, ako je protiv tebe već pokrenut prekršajni postupak, sud može da donese odluku da te liši slobode, i to ako ne mogu da utvrde tvoj identitet ili prebivalište, odnosno boravište, a postoji osnovana sumnja da ćeš pobeći; ako je za prekršaj propisana kazna a zatvora, a imaš mogućnost da pobegneš u inostranstvo i izbegneš odgovornost, ili ako je to potrebno da bi se sprečilo dalje vršenje prekršaja. I u tom slučaju zadržavanje može da traje najviše dvadeset četiri sata. 

Pritvor

Pritvor nije kazna, i ne znači da si kriv, ili kriva, za krivično delo koje ti stavljaju na teret. To je samo način da se obezbedi tvoje prisustvo u krivičnom postupku. Može da se odredi ako postoji opasnost da ćeš pobeći, uticati na dokaze, ili ponoviti krivično delo, i mora da se ukine čim prestanu razlozi zbog kojih je određen. 

Odluku o pritvoru može da donese samo sud, na predlog javnog tužioca, i na nju imaš pravo da podneseš žalbu, o kojoj sud odlučuje u roku od 48 sati. Međutim, žalba ne odlaže tvoje odvođenje u pritvor. 

Trajanje pritvora zavisi od faze postupka u kojoj je određen pritvor. Pritvor u istrazi može da traje najduže šest meseci, a posle podizanja optužnice može da traje do samog kraja krivičnog postupka. U skraćenom postupku, kakav se vodi za krivična dela za koja je zaprećena kazna do 8 godina, pritvor u istrazi može da traje najviše dva meseca. Sud je dužan da na svakih mesec dana ili dva meseca proverava da li razlozi za pritvor i dalje postoje, i da ga ukine ako su prestali.

Pored pritvora, kao najstrože mere za obezbeđenje tvog prisustva u postupku, predviđena je i zabrana napuštanja stana. Ovu meru takođe određuje sud, na predlog javnog tužioca, i neopodno je da postoje iste okolnosti kao i za određivanje pritvora. Sastoji se u tome što ti sud zabrani da napuštaš stan u kome boraviš, a može i da ti ograniči korišćenje telefona i interneta, ili primanje drugih lica u stan. 

Neosnovano lišenje slobode

Ako si lišen, ili lišena slobode, a krivični postupak nije pokrenut ili je u njemu doneta oslobađajuća presuda, ili ako su te držali duže nego što je to zakonom dopušteno, imaš pravo na novčanu naknadu od države. Imaš rok od tri godine od odluke kojom je ustanovljeno da je lišenje bilo neosnovano da Ministarstvu pravde podneseš zahtev za naknadu štete, a ako ne dobiješ odgovor ili on ne bude zadovoljavajuć, možeš da tužiš državu u parničnom postupku.

Neosnovanim lišenjem slobode se smatra situacija kada si proveo, ili provela, vreme u pritvoru ili zatvoru, a krivični postupak je obustavljen ili nije uopšte pokrenut. Takođe, ako je optužba odbijena, ili ako je doneta oslobađajuća presuda, a postupak je dugo trajao. Imaš pravo na naknadu štete i ako ti je u postupku po vanrednim pravnim lekovima izrečena kraća ili drugačija kazna, a ti si  već izdržao, ili izdržala kaznu zatvora. Pravo na naknadu ima i svako ko je lišen slobode usled greške ili nezakonitog postupanja policije, suda ili tužioca, ili kome je lišenje slobode zbog toga trajalo duže nego što je bilo neophodno. 

Pre nego što stekneš pravo da tužiš državu za naknadu štete, imaš obavezu da podneseš zahtev Ministarstvu pravde, na šta imaš pravo u roku od tri godine od odluke kojom je ustanovljeno da je lišenje slobode bilo neosnovano (npr. oslobađajuće presude). Ne radi se o sudskom postupku, tako da se za podnošenje zahteva ne naplaćuju nikakve takse. O tvom zahtevu će odlučiti Komisija u okviru Ministarstva pravde, u roku od tri meseca od podnošenja.

Ako u roku od tri meseca ne dobiješ odgovor, ili ako ti odbiju zahtev, imaš pravo da podneseš tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije. Ako ti prihvate samo deo zahteva (recimo, ako ti isplate samo deo zahtevanog iznosa), za ostatak svejedno možeš da podigneš tužbu.