20 Feb Policija: Prekoračenje ovlašćenja

Prekoračenje ovlašćenja, procedura žalbe, drugi mehanizmi

 

U slučaju da policajac prema tebi neosnovano primeni silu, u slučaju da te vređa ili ti preti, odbije da ti pokaže značku ili se ne odazove na tvoj poziv — imaš pravo da povodom toga MUP-u podneseš pritužbu. Bilo da odlučiš da podneseš pritužbu ili ne, zadržavaš pravo da pokreneš krivični ili prekršajni postupak protiv tog policajca, ili da protiv Ministarstva podneseš tužbu za naknadu štete. Pored toga, možeš da se obratiš i nezavisnim institucijama – Zaštitniku građana, Poverenici za zaštitu ravnopravnosti i Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Pritužbe na rad policije

Pritužbu, zajedno sa svim dokazima, podnosiš bilo kojoj organizacionoj jedinici MUP-a u roku od trideset dana od kada se desio događaj na koji se žališ. Možeš da je predaš u bilo kojoj policijskoj stanici ili upravi, ili možeš da je adresiraš samom Ministarstvu, i oni su dužni da je proslede jedinici gde je zaposlen službenik na koga se pritužuješ.. 

Ako tvoja pritužba bude usvojena, nadređeni policajca o kome se radi je dužan da prema njemu “preduzme određene mere”, o kojima će te obavestiti. Iako sam postupak pritužbe ne može da rezultuje krivičnom sankcijom za službenika ili naknadom štete za tebe, odluka MUP-a u kojoj se ustanovljava njegova odgovornost za kršenje tvojih prava može da ti posluži kao dokaz u krivičnom ili parničnom postupku.

Da bi pritužba bila osnovana, nije neophodno da je učinjeno ikakvo krivično delo ili prekršaj — dovoljno je da su na bilo koji način povređena tvoja prava ili dostojanstvo.

Pokretanje krivičnog ili prekršajnog postupka

U slučaju da prekoračenje ovlašćenja predstavlja krivično delo ili prekršaj — na primer primanje mita, zlostavljanje i mučenje, zloupotreba službenog položaja — protiv službenika pored pritužbe možeš da pokreneš i krivični ili prekršajni postupak. 

Krivična prijava se podnosi javnom tužiocu, ali i ako je podneseš policiji, sudu ili bilo kom drugom državnom organu, oni su dužni da je proslede na pravu adresu. Kada su u pitanju krivična dela za koja se goni po privatnoj tužbi, rok za podnošenje prijave je tri meseca. Kod krivičnih dela za koja se goni po službenoj dužnosti, rokovi se mere u godinama. Prijavu možeš da podneseš pismeno, elektronskom poštom, ili usmeno na zapisnik.

Prekršajni postupak se započinje podnošenjem zahteva za pokretanje postupka Prekršajnom sudu. Pravo da podnese ovaj zahtev ima svako ko je direktno oštećen prekršajem.

Ako u postupku bude doneta osuđujuća presuda, možeš da očekuješ da okrivljenom bude izrečena novčana kazna ili kazna zatvora. Pored toga, i u prekršajnom i krivičnom postupku možeš da istakneš zahtev za naknadu štete. 

Tužba za naknadu štete

Ako ti je policijski službenik svojim ponašanjem naneo štetu, možeš da je nadoknadiš preko suda, u parničnom postupku. Ta šteta može da bude materijalna, kao na primer troškovi lečenja i izgubljena zarada — recimo, ako zbog povreda koje ti je naneo neko vreme ne možeš da radiš, ili nematerijalna — pretrpljeni fizički ili duševni bol, ili strah. Imaj u vidu da ćeš svaku štetu morati da dokažeš kako bi ti bila dosuđena nadoknada. Dakle, i za pretrpljeni duševni bol i strah moraš da imaš konkretan dokaz, kao na primer izveštaj psihijatra. 

Parnični postupak započinješ podnošenjem tužbe sudu. Za razliku od krivične prijave, za formu tužbe postoje strogi zahtevi, tako da je najbolje da ti je sastavi advokat, ako si u mogućnosti.

Zaštitnik građana

Zaštitnik građana je nezavisna institucija koja kontroliše rad državne uprave, i samim tim i policije. Iako ovaj organ nema ovlašćenja da izriče kazne, već samo da izdaje preporuke, u praksi se obraćanje Zaštitniku građana često pokazalo kao efikasno sredstvo u slučajevima policijske torture, pogotovo kada su u pitanju lica lišena slobode. 

Zaštitniku građana se obraćaš pritužbom, koju možeš da podneseš pismeno, elektronskom poštom ili usmeno, u njegovoj kancelariji.

Da bi građanin stekao pravo da se obrati Zaštitniku, obično se traži da je prethodno istrošio sva regularna pravna sredstva, ali se u slučajevima policijskog maltretiranja i torture nad osobama lišenim slobode uglavnom prave izuzeci. Rok za podnošenje pritužbe je godinu dana od kada su ti povređena prava.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti

Ako smatraš da je ponašanje policajca prema tebi bilo motivisano nekim tvojim ličnim svojstvom, kao što su na primer pol, nacionalna pripadnost ili seksualna orijentacija, možeš da podneseš pritužbu Poverenici za zaštitu ravnopravnosti. Isto kao Zaštitnik građana, ni Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ne može da kazni policajca koji te je maltretirao, niti da ga obaveže da ti nadoknadi štetu koju ti je naneo. Može samo da izda preporuku i da javno osudi postupanje policije. Pritužbu Poverenici možeš da podneseš pismeno, usmeno na zapisnik, ili elektronskom poštom. 

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

U slučaju da policija, ili bilo koji drugi državni organ, poseduje neke informacije koje su ti potrebne za ostvarivanje prava u nekom drugom postupku, a ne želi da ti ih da, možeš da ih tražiš putem Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja — poznatog i kao FOIA zahtev. Ako ti organ ne odgovori u roku, ili te odbije, žališ se Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Pored toga, ako saznaš da su tvoji lični podaci nezakonito objavljeni ili na drugi način zloupotrebljen, možeš da podneseš pritužibu Povereniku.