20 Feb Postupak pred prekršajnim sudom

 

Postupak pred prekršajnim sudom

 

Kada za prekršaj kaznu treba da ti odmeri sud, ili kada osporiš prekršajni nalog, pokrenuće se postupak pred prekršajnim sudijom u kome će se odlučiti da li si skrivio/skrivila prekršaj, i da li, i kako, će te sud za to kazniti. O pokrenutom postupku će te sud obavestiti putem pismenog poziva. Pretres može, ali ne mora, da se održi — sudija će te u pozivu obavestiti da li smatra da je potrebno da te lično sasluša. Ako se ne odazoveš na poziv, ili ga očigledno izbegavaš, mogu da te prinudno dovedu ili da za tobom raspišu poternicu. Na pretresu će saslušati tebe, kao i svedoke koje pozovete ti ili druga strana, i raspraviti sve druge dokaze koje predložite. Na kraju pretresa, sud donosi presudu — koja može da bude osuđujuća ili oslobađajuća — ili obustavlja postupak. Na presudu možeš da se žališ u roku od osam dana.

Kako da znam da li je protiv mene pokrenut prekršajni postupak?

Ako ti je izdat prekršajni nalog, a ti smatraš da prekršaja nije bilo, imaš pravo da zahtevaš da se o tome raspravi pred sudom. Pokretanje prekršajnog postupka protiv tebe može da zahteva i javni tužilac, odnosno neki drugi organ — na primer, komunalni inspektor — i svako ko je na neki način oštećen prekršajem koji si skrivio ili skrivila. 

Kada ti zahtevaš da sud pokrene postupak, to možeš da uradiš lično i poštom. Ukoliko lično odneseš zahtev u pisarnicu suda, sud će ti izdati potvrdu o prijemu, i odmah proveriti da li je zahtev potpisan i predat na vreme. Ako se uveri da jeste, doneće rešenje o pokretanju postupka, a tebe odmah saslušati ili ti zakazati pretres. 

U slučaju da sudu zahtev dostavljaš poštom, ili postupak pokreće neko drugi, za početak postupka i datum pretresa ćeš saznati tako što će ti sud dostaviti poziv na kućnu adresu. Jednom kada saznaš broj svog predmeta, dalji tok postupka možeš da pratiš na posebnom sajtu koji u tu svrhu vodi Ministarstvo pravde. 

Pozivanje

Tokom celog postupka, sud će sa tobom komunicirati putem poziva. Ako odluči da je neophodno da te sasluša, pozvaće te da dođeš na pretres, i upozoriti da će te, ako se ne pojaviš, prinudno dovesti uz pomoć policije. Kada smatra da ima dovoljno dokaza — ukoliko je tvoj prekršaj, recimo, snimila saobraćajna kamera — obavestiće te da pretresa neće biti, i pozvati te da sastaviš pismenu odbranu i dostaviš je u određenom roku. Čak i ako sud proceni da to nije potrebno, imaš pravo da zahtevaš da budeš saslušan ili saslušana, ako to želiš. 

Postoji tačno određena procedura koju sud mora da prati prilikom pozivanja, i jako je važno da se ona u potpunosti poštuje, jer ćeš u suprotnom imati pravo da pobijaš presudu. 

Kada se već nalaziš u sudu, sudija poziv za sledeće ročište ili saslušanje svedoka može da ti saopšti usmeno, na zapisnik. Ovo je izuzetak — poziv će ti obično u zatvorenoj koverti predati poštar, koji će te tražiti na kućnoj adresi, ili na radnom mestu. U slučaju da te tamo ne zatekne, a zatekne nekog tvog kolegu ili punoletnog ukućanina, oni su dužni da u tvoje ime prihvate poziv i da ti ga proslede. Ako odbiju to da urade, poštar će ga ostaviti na nekom vidnom mestu u stanu, odnosno kancelariji, ili pribiti na vrata. 

Ukoliko, pak, na adresi ne zatekne nikoga, ili mu niko ne otvori, u poštanskom sandučetu ili na vratima će ti ostaviti obaveštenje. U obaveštenju će te uputiti da u roku od petnaest dana dođeš u pisarnicu nadležnog suda da pokupiš pismo. Po isteku tog roka, pismo će okačiti na oglasnu tablu, kao i na internet stranicu suda (ako je ima), gde će stajati narednih osam dana. Kad prođe tih osam dana, smatraće se da si poziv primio, ili primila, i od tebe će se očekivati da se pojaviš u sudu u vreme koje u njemu piše. 

U slučaju da poštar, koji sa pozivom dođe na tvoju adresu ili kod tvog poslodavca, tamo dobije informaciju da si na putu, odnosno da si se preselio, ili preselila, na drugu adresu, poziv će vratiti nazad pošiljaocu, koji je u obavezi da ga ponovo pošalje.

Obezbeđivanje prisustva okrivljenog

Kada je tvoje prisustvo na pretresu obavezno, postoji više mera koje sud može da preduzme da se osigura da ćeš se pojaviti. Tako, sud može da ti zatraži da položiš jemstvo, da naredi policiji da te prinudno dovede i/ili zadrži, ili da za tobom raspiše poternicu.

Ako si u obavezi da prisustvuješ sudskom ročištu, i to ne uradiš, a upozorili su te da će te u slučaju izostanka prinudno dovesti — sud će MUP-u izdati naredbu za dovođenje. Ovo znači da će službenici policije doći po tebe da te sprovedu do mesta gde treba da budeš, ako treba i uz upotrebu sile. Pre nego što zatraže da pođeš sa njima, moraju da te obaveste o razlozima dovođenja, da imaš pravo na branioca, kao i pravo da osoba po tvom izboru bude obaveštena o tome gde si i šta se dogodilo. 

Ukoliko ne budu mogli da te pronađu, to će javiti sudu, koji zatim može (ali ne mora) da izda opštu naredbu za dovođenje svim policijskim upravama u državi — u običnom govoru poznatiju kao poternicu. To znači da svaki policajac koji te zaustavi, bilo gde na teritoriji Srbije, ili na granici, može sa lica mesta da te privede u sud pred kojim se vodi prekršajni postupak, o tvom trošku. Ako si se oglušio, odnosno oglušila, na uredno poslat sudski poziv, bićeš u obavezi da platiš troškove dovođenja, čak i ako te sud oslobodi odgovornosti za prekršaj.

Ako ne bude bilo mogućnosti da te sudija odmah primi, policija može neko vreme da te zadrži u stanici ili zatvoru, ali ne duže od dvadeset četiri sata. I kada za tobom nije raspisana poternica, sud može da naredi da te zadrže ako postoji osnovana sumnja da ćeš pobeći, ili da ćeš odlaskom u inostranstvo izbeći odgovornost za prekršaj za koji je zaprećena kazna zatvora. Dalje, sud će doneti naredbu o zadržavanju i kada proceni da je to potrebno da bi se sprečilo dalje vršenje prekršaja. Na ovu odluku nemaš pravo žalbe, ali moraju da ti omoguće da u najkraćem roku obavestiš branioca ili lice po svom izboru. Ni u ovom slučaju ne mogu da te zadrže duže od dvadeset četiri sata. 

U slučaju da nemaš stalno prebivalište u Srbiji, ili si na privremenom boravku u inostranstvu, kao i u drugim slučajevima kada postoji opasnost da bekstvom izbegneš odgovornost za prekršaj, sud može da ti predloži da položiš jemstvo. Jemstvo se određuje do iznosa najviše novčane kazne propisane za prekršaj za koji se vodi postupak, uvećanog za očekivane troškove postupka, i ne može da ti bude određeno pre saslušanja, ni bez tvog pristanka.

Postupak pred sudom

Kada, s obzirom na težinu tvog prestupa i činjenice kojima barata, sud smatra da nije potrebno da te saslušava o okolnostima prekršaja (na primer, saobraćajna kamera te je snimila kako prolaziš na crveno, a na snimku se jasno vidite i ti i tvoje tablice), obavestiće te da pretresa neće biti, i pozvati te da sastaviš pismenu odbranu i dostaviš je u određenom roku. U tom slučaju možeš svoju odbranu da daš pismeno, ili da se lično javiš sudu i zahtevaš da te ipak saslušaju. 

Međutim, ako sud odluči da je neophodno da te sasluša, zakazaće pretres, i upozoriti da će te, ako se ne pojaviš, prinudno dovesti uz pomoć policije. Na pretresu će sud čuti tvoj iskaz, kao i iskaze svedoka koje pozovete ti i druga strana, i postavljati vam pitanja gde nađe za shodno. Takođe će se izneti i raspraviti dokazi koje predložite. Sudija vodi postupak i održava disciplinu u sudnici. Ako budeš ometao ili ometala red,  sudija će te opomenuti, a ako nastaviš sa ometanjem reda može i da te udalji.

Imaš pravo da usmenom saslušanju prisustvuje tvoj branilac. U slučaju da te na to pravo ne upozore pre saslušanja, sud neće moći da zasniva svoju odluku na tvom iskazu. Međutim, ako su te upozorili, a ne obezbediš branioca, ili se on ne pojavi, a uredno je obavešten, saslušanje će se sprovesti i bez njega.

Kada te prvi put budu saslušavali, najpre će te pitati za lične podatke — ime, prezime, nadimak, ime roditelja, zanimanje, i slično. Nakon toga, obavestiće te za šta te optužuju i pozvaće te da izneseš svoju odbranu. Prilikom saslušanja, omogućiće ti se da se u neometanom izlaganju izjasniš o svim okolnostima prekršaja, i da izneseš sve činjenice koje imaš u svoju odbranu. 

Ako bude bilo potrebno da se popune praznine ili otklone protivrečnosti u tvom izlaganju, sud će ti zatim postavljati pitanja. Imaš pravo da se braniš, a ne i obavezu — možeš da odbiješ da izneseš odbranu, ili da uskratiš odgovore na sva ili poneka pitanja. Sudiji, tužiocu i svima drugima koji učestvuju u postupku je apsolutno zabranjeno da na bilo koji način — bilo to pretnjom, obećanjem ili obmanom — utiču na tebe da priznaš ili uradiš nešto što bi se protiv tebe moglo upotrebiti kao dokaz. 

Ako postoji svedok, ili saokrivljeni, čiji se iskaz ne slaže sa tvojim u pogledu važnih činjenica, sud može da naredi suočenje. To znači da će vas postaviti jedno naspram drugom i od vas tražiti da ponovite iskaze u delovima u kojima se ne slažu, i raspravite sporne okolnosti.

Kada bude smatrao da su sve relevantne činjenice iznete i raspravljene, sudija će zaključiti pretres i doneti presudu. Presuda može da bude osuđujuća ili oslobađajuća. Ako donese osuđujuću presudu, u njoj će ti odrediti kaznu, iznos koji treba da isplatiš osuđenom na ime naknade štete ako je za to podneo zahtev, i sudske troškove koje treba da pokriješ. Ukoliko tokom pretresa sud ustanovi da postoje objektivne prepreke da se postupak vodi — na primer, da je prekršaj zastareo, da su te za isto delo već kaznili, ili da je podnosilac zahteva odustao od gonjenja — neće doneti presudu, već rešenje kojim se postupak obustavlja.

Sporazum o priznanju prekršaja

Sve do trenutka kada sud donese presudu, postoji mogućnost da sa drugom stranom zaključiš sporazum o priznanju prekršaja. Na ovo imaš pravo samo kada se radi o prekršajima kod kojih sud određuje vrstu i visinu kazne — dakle ne i kada osporavaš prekršajni nalog koji ti je izdao policajac. Potpisivanjem sporazuma priznaješ krivicu za prekršaj, i odričeš se prava na žalbu, a zauzvrat dobijaš blažu kaznu — koja ipak ne može da bude manja od opšteg minimuma koji zakon propisuje za kazne u prekršajnom postupku.

Jednom kada se sa drugom stranom dogovoriš o uslovima sporazuma, sudija će ga ispitati, i odlučiti da li ga prihvata ili ne. Proveriće da li sadrži sve neophodne elemente, i da li je u tvom najboljem interesu da ga prihvatiš. Ako iz bilo kog razloga odbije da usvoji sporazum, na tu odluku imaš pravo žalbe u roku od osam dana. Ukoliko, pak, pronađe da je sve u redu, doneće presudu kojom prihvata sporazum, i izreći će ti kaznu koja je u njemu dogovorena. Na ovu odluku nemaš pravo da se žališ.

Kako da se žalim?

U slučaju da nisi zadovoljan, ili zadovoljna, odlukom koju sud donese u tvom slučaju, postoji više načina da tražiš da se ona preispita. Ukoliko smatraš da je došlo do propusta u praćenju procedure, pogrešne primene zakona, ili da je kazna previsoka, imaš pravo da uložiš žalbu u roku od osam dana. I posle proteka roka za žalbu, pod određenim okolnostima možeš da zahtevaš da se postupak ponovi, ili da se obratiš Republičkom javnom tužiocu, i da tražiš da se pred Vrhovnom kasacionim sudom preispita zakonitost presude. Ne moraš da brineš da će ti se neki od ovih zahteva “obiti o glavu” — kada odlučuje po tvojoj žalbi, sud nema pravo da promeni odluku tako da bude nepovoljnija po tebe.