08 Jun Potrebno nam je efikasno, ali i pristupačno pravosuđe
Beograd, 8. jun 2021. godine
Ministarstvo pravde krajem prošlog meseca stavilo je na javnu raspravu Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Po mnogo čemu ovaj predlog pravdu i pravičnost čini još nedostižnijom za građane i građanke Srbije, a rešenja koja nudi će svima otežati, a nekima od nas i trajno onemogućiti da svoja prava zaštite pred sudom.
Kako bi informisali građane i građanke o posledicama donošenja ovog Zakona, Građanske inicijative su organizovale razgovor “Šta to beše pr
avda?” u okviru kog su pravni eksperti i aktivisti i aktivistkinje organizacija civilnog društva ukazali na sva štetna rešanja koja ovaj Nacrt nudi.
Izmene su planirane u gotovo trećini zakona, što advokat Mihailo Pavlović iz Fonda za humanitarno pravo, upozorava može izazvati veliku konfuziju. Brojna rešenja novog zakona ostavljaju dosta prostora za arbitrarno tumačenje, što potencijalno može imati razne posledice.
Ana Toskić iz organizacije Partneri Srbija ukazala je da izmene Zakona
o parničnom postupku dolaze u trenutku kada se u Srbiji paralelno radi na izmenama nekoliko sistemskih propisa, uključujući i Ustav. Radi se o propisima koji direktno utiču na prava građana i o čijim promenama je nužno organizovati širu društvenu raspravu, što se, imajući u vidu kratke rokove i ograničeno učešće zainteresovane javnosti ne dešava. Iako efikasnost pravosuđa nije novi problem, ne sme se prioritizovati efikasnost na štetu pristupačnosti.
Kada su u pitanju prava najugroženijih kategorija i njhovu mogućnost pristupa pravdi, propuštena je prilika da se uzmu u obzir njihove potrebe, kao i da se prilikom izrade Nacrta 
uzmu u obzir iskustva Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, izjavio je Danilo Ćurčić iz Inicijative A11. Ono što je dodatno problematično je što i dalje nismo imali prilike da vidimo na koji način je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći unapredio pristup pravde građanima.
Lokalni aktivisti koji zbog svog rada često budu tuženi dodatno su opterećeni jer u praksi nemaju ni pristup besplatnoj pravnoj pomoći, a brojni prekrš
ajni postupci koji se protiv njih vode, što zbog javnog okupljanja, što zbog povrede ugleda i časti mogu i
h dovesti u situaciju da zbog nemogućnosti plaćanja kazni izgube kuću, ukazao je pravnik Komiteta pravnika za ljudska prava – Yucom, Milan Filipović.
Što se tiče uticaja ovog zakona na rad medija – posledice koje bi mogao imati mogle bi se izjednačiti sa ozloglašenim Zakonom o informisanju iz 1998. godine. U atmosferi u kojoj se 
mediji poslednjih meseci kontinuirano suočavaju sa takozvanim SLAPP tužbama, u kojima privatne kompanije bliske vlastima od njih potražuju višemilionske iznose zbog kritičkog izveštavanja, jedan ovakav zakon bi mogao da dovede do zatiranja lokalnih medija, odnosno do njihovog ubrzanog gašenja pod finansijskim teretom procesnih obaveza koje novi zakon nameće, izjavila je Tara Petrović iz Građanskih inicijativa.
Razgovor je zaključila programska direktorka Građanskih inicijativa, Bojana Selaković, izjavom da je do skoro 70 organizacija potpisalo apel, koji će biti upućen Ministarstvu pravde, da se hitno povuče iz procedure predloženi Nacrt zakona zbog svih ovih propusta i problematičnih rešenja koja nas udaljavaju od željenog stanja u oblasti vladavine prava. Civilno društvo će takođe pozvati na započinjanje novog, šireg, participativnog i transparentnog procesa koji bi uključio sve zainteresovane strane.
Pozivamo sve zainteresovane organizacije i medije da svojim potpisom podrže apel. Svoj potpis možete dodati OVDE.
Podsećamo da je trenutni Nacrt donet bez učešća i konsultacija sa stručnom i zainteresovanom javnošću: predstavnika/ca advokatskih komora, udruženja sudija i tužilaca i organizacija civilnog društva.
Razgovor je organizovan u okviru Resurs centra za organizacije civilnog društva u Srbiji, podržanog od strane Evropske unije.