06 дец POZIV: Predstavljanje izveštaja „People Power Under Attack 2024“: Stanje građanskih sloboda u Evropi i Centralnoj Aziji
Pozivamo vas da nam se pridružite na predstavljanju izveštaja „People Power Under Attack 2024“ i nalaza za Evropu i Centralnu Aziju, međunarodnog saveza nevladinih organizacija CIVICUS. Predstavljanje izveštaja će biti održano 10. decembra u Prostoru „Miljenko Dereta“ (Dobračina 55), s početkom u 10 časova.
Izveštaj će predstaviti Tara Petrović, istraživačica za građanski prostor CIVICUS Monitor-a. Nakon predstavljanja, uslediće panel diskusija na kojoj će učestvovati predstavnici organizacija civilnog društva iz Slovenije, Bosne i Hercegovine, Gruzije i Srbije. Oni će uvezati konkretne izazove u svojim zemljama sa nalazima izveštaja. Događaj je na engleskom jeziku ali će biti obezbeđen simultani prevod na srpski jezik. U nastavku Vam dostavljamo ključne nalaze ovog izveštaja, sa fokusom na Evropu i Centralnu Aziju.
U regionu Evrope i Centralne Azije zabeležene su značajne promene u uslovima za građanski prostor u 2024. godini. Na osnovu podataka prikupljenih od strane preko 20 istraživačkih timova koji pokrivaju 198 zemalja i teritorija, platforma CIVICUS Monitor ocenjuje građanski prostor u svim zemljama sveta od 0-100, svrstavajući ih u jednu od pet kategorija. Najnovije procene pokazuju da je od 54 zemlje u regionu, 19 onih u kojima je građanski prostor ocenjen kao „otvoren“, u 19 kao „sužen“, u sedam kao „opstruiran“, u tri kao „pod represijom“ i u šest kao „zatvoren“.
Ključni trendovi u regionu uključuju širenje trenda opasnih zakona o “stranim agentima”, kakav je nedavno predložen u Srbiji, i “LGBT propagandi” – zakona kojima vlasti širom regiona uvode cenzuru i ugrožavaju ljudska prava pod plaštom zaštite nacionalnih interesa i tradicionalnih vrednosti. Tokom 2024. godine, ovakvi zakoni su predloženi ili usvojeni u više zemalja Evropske unije – Mađarskoj, Slovačkoj i Bugarskoj, kao i drugde u regionu, uključujući Tursku, Kirgistan i Uzbekistan. U Gruziji, usvajanje zakona o stranim agentima je izazvalo masovne demonstracije, na koje su vlasti odgovorile nasilnom represijom, zbog čega je ovoj zemlji u najnovijem izveštaju smanjena ocena građanskog prostora.
Nalazi izveštaja takođe pokazuju da je pravo na protest ugroženo širom sveta. CIVICUS Monitor je pronašao da je hapšenje demonstranata ubedljivo najčešća taktika kojom se ograničavaju prava na slobodu izražavanja, okupljanja i udruživanja. Na globalnom nivou, ali i na nivou Evrope, posebno su targetirani protesti aktivista za zaštitu životne sredine, kao i protesti u znak solidarnosti sa Palestinom.
Pored hapšenja demonstranata, u Evropi i Centralnoj Aziji najčešća zabeležena kršenja građanskih prava tokom 2024. su bila i razbijanje demonstracija, često upotrebom prekomerne sile, kao i sprečavanje protesta i hapšenje novinara.
Srbija je i ove godine u kategoriji “opstruiranih” zemalja, sa 49 od 100 poena. Međutim, zbog značajnog pada u stanju građanskih sloboda, Srbija je ove godine u izveštaju istaknuta kao “zemlja od interesa”. U izveštaju se navodi da je 2024. godine došlo do porasta građanskih nemira u vezi s obnavljanjem kontroverznog projekta eksploatacije litijuma. Projekat, koji je pauziran 2022. godine nakon masovnih protesta, oživljen je u julu 2024. kao deo strateškog partnerstva EU i Srbije sa ciljem da zadovolji do 90% evropskih potreba za litijumom za električna vozila. Ova odluka izazvala je ponovno nezadovoljstvo javnosti, što je rezultiralo masovnim protestima širom zemlje. Organizacije civilnog društva izvestile su da su desetine aktivista uhapšene u 17 gradova u avgustu, i da je veliki broj njij optužen za „pozivanje na nasilno rušenje ustavnog poretka“. Te optužbe su često bile zasnovane na njihovim aktivnostima na društvenim mrežama ili učešću u protestima. Iako je većina privođenja bila kratkog trajanja, aktivisti i organizacije za ljudska prava osudili su upotrebu hapšenja i drugih mera, poput anonimnih pretnji i produženih zadržavanja na granicama, kao alata za zastrašivanje.
Vlada je dodatno eskalirala tenzije predstavljajući otpor projektu eksploatacije litijuma kao strano podržan napor za destabilizaciju Srbije. Visoki zvaničnici i provladini mediji optužili su organizacije civilnog društva za organizovanje „obojene revolucije“ uz navodnu podršku zapadnih zemalja, uprkos tome što su iste te zemlje javno podržale projekat. Mediji poput tabloida Informer, objavljivali su osetljive informacije o organizacijama civilnog društva, navodno procurele iz državnih agencija, uključujući podatke o donatorima, finansijskim transakcijama i zaposlenima. Situacija se pogoršala nakon tragičnog kolapsa nedavno renovirane železničke stanice u Novom Sadu u novembru, u kojem je poginulo 15 ljudi, što je izazvalo nove proteste. Vlasti su reagovale povećanom represijom, uključujući prekomernu upotrebu sile i hapšenja demonstranata od strane pripadnika policije u civilu koji su odbili da se identifikuju, što je izazvalo ozbiljne zabrinutosti u vezi sa kršenjem ljudskih prava i bezbednošću demonstranata.
Slovenija je unapređena sa ocene „sužen“ na „otvoren“ građanski prostor. Trenutna vlada je poboljšala dijalog sa civilnim društvom, uvela nove mehanizme za konsultacije i reformisala javni emiter RTV Slovenije. Poljska je unapređena sa ocene „opstruiran“ na „sužen“ građanski prostor. Nakon promene vlade, pokrenuti su koraci za rešavanje problema kao što su nezavisnost pravosuđa i unapređenje odnosa sa civilnim društvom. Međutim, i dalje postoje zabrinutosti u vezi sa reformama medija i migracionim politikama. Holandija je degradirana sa „otvorenog“ na „sužen“. Vlasti su sve više ometale mirne ekološke proteste, koristeći mere poput vodenih topova i masovnih hapšenja. Gruzija je doživela pad građanskog prostora sa “suženog” na “opstruiran”, sa povećanim ograničenjima sloboda izražavanja i okupljanja.