17 дец PRaćka 2025: Kada komunikacija postane čin građanske hrabrosti
U trenutku u kojem se javni prostor u Srbiji sve više sužava, komunikacija više nije samo veština – postaje čin građanske hrabrosti. Upravo iz tog uverenja održana je PRaćka 2025, dvodnevna konferencija posvećena trendovima u komunikacijama u civilnom sektoru, koja se tradicionalno održava svake godine, ovogodišnja – sedma po redu. Na konferenciji su otvorena ključna pitanja glasa, poverenja i odgovornosti, ali su i dodeljena PRaćka priznanja za Kreativnu komunikaciju organizacijama i inicijativama koje su u prethodnoj godini pokazale kako komunikacija može biti alat stvarne društvene promene – SHARE fondaciji i Feminističkom digitalnom hubu „Ujednačene“.
Kroz panele, radionice i masterclass sesije, PRaćka 2025 otvorila je pitanja glasa, poverenja, odgovornosti i vidljivosti u društvu u kojem se borba za javni interes sve češće vodi pod pritiskom. Konferenciju je moderirao novinar Željko Veljković, a uvodnu reč dala je tim liderka ACT projekta Gorana Radovanović (Helvetas Srbija). Ona je tom prilikom izjavila da smo radeći sa organizacijama naučili koliko je komunikacija važna i da omogućava da izgradimo poverenje, uključimo i motivišemo građane, „da u vremenu kada imamo veštačku inteligenciju i bezbroj kanala komunikacije naša uloga nikada nije bila važnija“. „Baš kao u priči o Davidu i Golijatu koja je bila inspiracija za PRaćku, verujemo da ukoliko imamo pravo oružje i znamo da pogađamo pravo u centar, možemo pobediti i najvećeg Golijata“, rekla je Radovanović i poželela učesnicima da tokom konferencije od komunikacijskih stručnjaka dobiju “prave praćke”, komunikacijske ideje i alate i da se vrate u svoje organizacije inspirisani i spremni da upotrebe ono što su naučili. Prisutnima se obratila i Dragoslava Barzut iz Građanskih inicijativa koja je poželela uspešan i produktivan rad jer je „transparentna komunikacija veoma važna u radu civilnog sektora u sadašnjem trenutku“.
Dan 1.
Prvi dan konferencije otvorio je „keynote“ govor Pavla Pekića, pozorišnog i filmskog glumca i predsednika Udruženja dramskih umetnika Srbije, koji je govorio o tome kako danas pronaći i sačuvati glas u društvu punom izazova, ali i o odgovornosti onih koji taj glas imaju.
Na panelu „Kreativnost i stvarnost“, koji je moderirala Minja Bogavac, razgovaralo se o tome kako kreativnost postaje jezik društvenih promena, ali i o granicama tog jezika u javnom prostoru. Teodora Perić (Urbana gerila), Ilir Gaši (kreativni producent), Nemanja Marinović (Zoomer) i Ana Mirkailo (Ujednačene) govorili su o umetnosti i artivizmu kao alatima otpora, ali i o rizicima, pogrešnim tumačenjima i osporavanjima sa kojima se takve prakse suočavaju.
Kroz radionicu „Transmedijalna komunikacija – kako se gradi poverenje“, Andreja Koršič bavila se pitanjem kako poruke mogu prerasti u iskustva koja povezuju zajednice, koristeći resurse koje organizacije već imaju. Paralelno, Sofija Nikić je na radionici „Google Ads Grant for Nonprofits“ predstavila kako digitalni alati mogu doprineti većoj vidljivosti i prikupljanju podrške, čak i za male organizacije sa ograničenim kapacitetima.
Dan je završen predstavljanjem platforme PETLJA (www.petlja.online), nove digitalne mreže namenjene povezivanju organizacija, inicijativa i eksperata iz oblasti civilnog društva. Platformu je predstavila Ema Štefanac iz Građanskih inicijativa, ističući njen potencijal kao prostora za razmenu znanja, saradnju i vidljivost aktera koji deluju u javnom interesu. Ovim predstavljanjem PRaćka je dodatno otvorila prostor za razgovor o digitalnim infrastrukturnim rešenjima koja odgovaraju potrebama savremenog civilnog društva.
Dan 2.
Drugi dan PRaćke bio je posvećen komunikaciji zasnovanoj na podacima, strateškom delovanju i zaštiti slobode izražavanja u sve zahtevnijem okruženju.
Masterclass „Komunikacija bazirana na podacima“, koji je vodio Miloš Janković iz Catalyst Balkans, fokusirao se na to kako podaci mogu postati argumenti, a ne puka statistika, i kako se koriste za jačanje kredibiliteta, poverenja i uticaja u javnom prostoru.
U okviru radionice „Sloboda izražavanja pod pritiskom: kako prepoznati i izbeći SLAPP“, Uroš Jovanović govorio je o rizicima sa kojima se suočavaju aktivisti i organizacije koje se bave temama od javnog interesa, poput korupcije i zloupotreba. Kroz praktične primere i osnovne pravne smernice, učesnici su učili kako da prepoznaju elemente potencijalnih SLAPP tužbi, kako da formulišu javne izjave i objave koje ostaju u okvirima zaštite slobode izražavanja, ali i kako da izbegnu najčešće pravne zamke.
Radionica „Nepristojna ponuda: veštine pregovaranja i lobiranja“, koju je vodio Nenad Stojanović, bila je posvećena komunikaciji u pregovorima sa različitim akterima — od partnera i donatora, do medija i zajednice. Kroz dinamičan spoj teorije i prakse, učesnici su radili na prepoznavanju pravog trenutka za pregovore, razumevanju sagovornika i jasnom predstavljanju ideja i projekata, uz poseban fokus na veštine lobiranja i strateškog nastupa.
PRaćka priznanja za Kreativnu komunikaciju 2025
U okviru konferencije dodeljena su i PRaćka priznanja za Kreativnu komunikaciju 2025, organizacijama i kolektivima koji su u prethodnoj godini pokazali kako komunikacija može biti alat solidarnosti, odgovornosti i društvene promene.
Priznanje je dodeljeno Ujednačenima – Feminističkom digitalnom hubu, za izgradnju snažne digitalne infrastrukture koja povezuje aktivizam, umetnost i tehnologiju. U protekloj godini Hub je postao jedno od ključnih mesta feminističkog organizovanja u Srbiji i regionu, pružajući brze, precizne i hrabre odgovore na mizoginiju, nasilje i institucionalne propuste, ali i prostor za međugeneracijsku razmenu i kolektivni otpor.
Drugo priznanje pripalo je SHARE fondaciji, za projekat zvuk.labs.rs, zbog izuzetno brzog, odgovornog i transparentnog prikupljanja i obrade podataka o upotrebi, kako se osnovano sumnja, akustičnog oružja za razbijanje demonstracija na mirnom protestu 15. marta u Beogradu. Kroz hiljade prikupljenih svedočenja, preciznu analizu i jasnu vizuelizaciju podataka, SHARE fondacija je omogućila da građani dobiju glas, a javnost i mediji pouzdane informacije i alat za razumevanje i odgovornost.
PRaćka je još jednom je pokazala da komunikacija u civilnom društvu nije pitanje forme, već pitanje odgovornosti i promišljanja. Kroz razmenu iskustava, konkretne alate i prepoznavanje primera dobre prakse, konferencija je potvrdila svoju ulogu prostora u kojem se znanje deli, savezništva grade, a javni interes brani čak i onda kada je to najteže.
U vremenu pritisaka, neizvesnosti i pokušaja utišavanja, poruka ovogodišnje PRaćke bila je jasna: kada se prostor sužava, zajedništvo mora da govori glasnije i pametnije.
Ovogodišnja PRaćka je realizovana uz podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje iskazano na konferenciji ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.