07 Jun Predstava „Na litici“ obišla jug Srbije i pokrenula razmišljanje mladih o psihičkim problemima

Oko 200 učenika, profesora i psihologa škola iz Lebana, Bujanovca i Vranja pogledalo je predstavu „Na litici“ u proteklih nedelju dana, a sinoć je odigrana u Pozorištu „Bora Stanković“ u Vranju. Predstava koja govori o depresiji, želji sa suicidom i drugim psihičkim problemima mladih ljudi, ima za cilj da pokrene ove teme koje su još uvek tabu u našem društvu, naročito na jugu Srbije, kako bi školarci najpre pričali o onome što ih muči, što je osnova za izlazak iz takvog stanja.

Nakon predstava u svim mestima održani su i razgovori sa glumcima i psihološkinjom iz Psihološkog centra „Jezgro“, na kojima su mladi delili iskustva o događajima i osećanjima koje ih muče i zajednički predlagali načine na koje mogu da se nose sa takvim stanjima.

Đorđe Antić, učenik trećeg razreda Gimnazije Bora Stanković u Vranju kaže  da se među njegovim vršnjacima priča o psihološkim problemima, ali ne koliko bi trebalo.

„Smatram da bi u školama o ovome moralo da se priča u okviru nekih predmeta. Mi psihologiju imamo samo u drugoj godini, u nekim školama je nema uopšte, a trebalo bi ove teme ozbiljnije da se shvate i da se obrađuju još u osnovnoj školi. Tako bi to i u školi, ali i van nje postalo nešto o čemu je normalno razgovarati“, kaže Đorđe i dodaje da je upravo umetnost najbolji način za prilazak mladima i prenošenje ovakvih poruka koje su za njih naročito važne.

Vesna Pavlović, profesorka francuskog jezika u OŠ „Radoje Domanović“ na predstavu je došla sa svojim učenicima sedmog razreda. Kako kaže, u školi se teme ove predstave uopšte ne obrađuju.

„Kao prosvetni radnik koji je u poslu više od 25 godina, smatram da su nam ove teme jako bitne i svima potrebne, naročito posle perioda korone. Deci su ove teme uglavnom nedostupne, a na ovakvim susretima i na ovakvim mestima deca mogu uživo da vide i čuju stvari koje će ih pokrenuti na razmišljanje, kao i da razmene iskustva sa glumcima, psiholozima i svojim vršnjacima“.

Maja Vukašinović, psihološkinja iz Psihološkog centra „Jezgro“ kaže da je sve što se radi sa mladima u osnovnoškolskom i srednješkolskom uzrastu, rad na njihovom razvoju.

„Mi tada aktivno utičemo na to kako će se razvoj odviti. Ako na ovaj način pristupamo deci i počnemo sa njima da pričamo o jako teškim temama, mi njima tako pružamo šansu da oni verbalizuju svoje probleme, da ih detektuju u svojoj porodici i u okruženju, da pomažu jedni drugima, da su svesni sebe i da razumeju druge, ali i da pomognu sebi u jednom tako komplikovanom periodu života, gde je glavno pitanje nalaženje identiteta“.

Kako kaže, ovom predstavom se preventivno utiče na to da deca imaju razumevanja za sebe, za sve svoje transformacije i da to mogu da prepoznaju u svojim vršnjacima.

Centralna tema predstave je razmišljanje o suicidu. Kako kaže Vukašinović, suicid se dešava na kraju jednog dugog i jako teškog procesa.

„To je proces jednog dugotrajnog osećanja bespomoćnosti. Bespomoćnost se gaji u samoći. Ovakvi događaji pomažu da se izađe iz osećanja bespomoćnosti koje na kraju dovede do toga da kažemo sebi da nema rešenja za probleme, odnosno da je jedino rešenje suicid. Sve statistike govore da su se za vreme korone pojačala osećanja anksioznosti, depresivna osećanja i suicid, naročito među tinejdžerima. To je svetski trend, posledica velikog broja sati provedenih na socijalnim mrežama, koje jako loše utiču na njihov razvoj“.

Pitanjima razvoja i psihičkog zdravlja mladih treba da se bave svi slojevi društva, počev od kuće, preko škole i ostalih zajednica u kojima mladi provode dosta vremena.

„Razvoj dece vrlo često odredi sporedna ličnost‚ a ne roditelji – neki ujak, profesor, neko iz kraja… Bilo ko ko se nalazi na putu , a ko ima osećaj za burni period njegovog odrastanja, može da bude spasonosan. O ovim temama je potrebno pričati još u vrtiću, jer što ranije izložimo decu ovim temama, oni će biti senzitivniji na njih. Isto je kao sa pitanjem dece sa psihološkim problemima ili telesnim nedostacima, ako se rano sretnu sa ovim temama, deci će do tinejdžerskog doba one biti potpuno lagodne, da o njima mogu da pričaju“, preporučuje ova psihološkinja.

Predsatava „Na litici“ po komadu „Norveška danas“, švajcarskog pisca Igora Bauersime, je egzistencijalistička romantična drama o dvoje mladih koji traže smisao života, nastao po istinitoj priči. Na četu Julija objavljuje da želi da se ubije i da ne želi to da uradi sama.

“Komad govori o dvoje mladih, koji se bore sa osećanjem usamljenosti i pokušavaju da razumeju život i u njemu se pronađu. Kao tinejdžerka sam gledala predstavu po ovom komadu i za mene je bila jako značajna u tom periodu, jer se bavila temama koje me se duboko tiču“, kaže glumica Maja Šuša, koja ovaj komad igra sa kolegom Nikolom Pavlovićem.

Kako kaže, ovom predstavom su, osim pokretanja pitanja o važnim pitanjima i osećanjima, želeli da razviju omladinsko pozorište, koje nije u velikoj meri prisutno na našoj teatarskoj sceni.

Autorke scenografskog rešenja, vizuelnog identiteta i animacija su Milica Milosavljević i Bojana Ristić. Muziku potpisuju Luka Racić i Zoran Zarubica, a dizajn svetla Aljoša Dakić.

Predstava je na jugu Srbije igrana u Domu kulture „Vuk Karadžić“ u Bujanovcu, Domu kulture „Radan“ u Lebanu i Pozorištu „Bora Stanković“ u Vranju.

Autorka: Milica Branković