14 Jun Predstavljeni Izveštaj o potrebama organizacija civilnog društva i Katalog usluga Resurs centra

Beograd, 14. jun 2019. godine – Šta je potrebno civilnom društvu u Srbiji?

 

U Srbiji je uočljiv trend sužavanja prostora za delovanje organizacija civilnog društva, pre svega kroz ugrožavanje prava na slobodu udruživanja, okupljanja i izražavanja, istakla je danas programska direktorka Građanskih inicijativa Bojana Selaković.

Na skupu “Šta je potrebno civilnom društvu”, održanom u Kući ljudskih prava i demokratije, predstavljeni su glavni nalazi Izveštaja o potrebama civilnog društva u Srbiji.  Oblasti procene obuhvatile su institucionalni okvir, koji pruža određene zakonske garancije za slobodno delovanje organizacija civilnog društva, praksu, u kojoj se često obesmišljavaju ili poništavaju već stečena prava, kao i kapacitete organizacija civilnog društva.

Obrazlažući primere ugrožavanja tri slobode koje predstavljaju osnov za delovanje civilnog društva, Bojana Selaković je rekla da su sve učestaliji primeri pretnji i fizičkih napada, ne samo na borce za ljudska prava prava, već i na pojedince koji su angažovani u građanskim pokretima i drugim inicijativama koji su kritički nastrojeni prema vlastima.

Kada je reč o slobodi udruživanja, ona je navela primer Centra za pravosudna istraživanja i sudije Aleksandra Trešnjeva koji je zbog članstva u toj organizaciji degradiran i i povučen sa nekih važnih slučajeva. Kao novinu, Selaković je istakla primer humanitarnih organizacija  “Podrži život” i NURDOR koje su se, posle kritičkih opaski na račun vlasti Sergeja Trifunovića ili kritike posete predsednika države Aleksandra Vučića Institutu za majku i dete, našle na udaru vlasti i bili meta negativnih medijskih kampanja.

Programska direktorka Građanskih inicijativa je i kao primer ugrožavanja slobode okupljanja ukazala na slučaj manifestacije “Mirdita, dobar dan”.

“Pokušavajući da onemoguće održavanje ove manifestacije, pojedine ekstremne grupe su intenzivirale svoje aktivnosti, a država nije preduzimala efikasne akcije da se one u tome spreče. Na taj način se krše prava na izražavanje i okupljanje organizatora manifestacija”, rekla je ona i navela da je izostala i rekacija države u slučaju građana okupljenih oko pokreta “Odbranimo reke Stare planine” kojima se često onemogućava da slobodno izražavaju svoje stavove kroz održavanje protestnih aktivnosti.

Kao primer zloupotrebe slobode udruživanja, Selaković je navela primer novosnovane organizacije “Nacionalna avangarda” koja je održala skup u hotelu Hilton uz prisustvo najviših predstavnika vlasti i BIA. Tom prilikom je jedan deo organizacija civilnog društva optužen da, između ostalog, “podriva državni poredak”.

Sloboda izražavanja, kako je kazala Selaković, u poslednjih nekoliko godina, po svim izveštajima relevantnih domaćih i stranih organizacija, predstavlja jedno od najugroženijih ljudskih prava u Srbiji čime se umnogome sužava prostor za delovanje građana kroz organizacije civilnog društva.

Bojana Selaković je zaključila da je uočljiv trend ugrožavanja osnovnih pretpostavki za delovanje organizacija civilnog društva i da se na taj način obesmišljava i saradnja sa državom koja je nophodna za osiguranje javnog interesa.

Što se tiče kapaciteta samih organizacija, istraživanje je pokazalo da one i dalje ne prepoznaju u dovoljnoj meri značaj strateškog usmerenja i delovanja (prema Ipsos/ACT, smanjen je broj onih koji imaju strateški plan). Takođe, ne prepoznaju ni potrebu za postojanjem pisanih pravila i procedura kojim se uređuju struktura i način delovanja, kao i njihovom javnom dostupnošću. Sa druge strane, prepoznaju nivo svojih kapaciteta kada je u pitanju pisanje i podnošenje projekata za donatore.

Prema istraživanju Ipsos/ACT, 42% OCD tvrdi da uključuje građane u svoje aktivnosti, dok 6% građana kaže da je uključeno u aktivnosti OCD. Građani tvrde da najviše učestvuju u humanitarnim  aktivnostima, a OCD da građane najviše uključuju u javne događaje. 68% OCD smatra da građani imaju generalno ili ekstremno pozitivan stav o njihovom radu, dok to kaže 32% građana. 26% OCD misli da građani nemaju ni negativno ni pozitivno mišljenje o OCD, a 46% građana ima ovaj stav. Postoji i razlika u stavovima građana i OCD i u vezi sa kanalima komunikacije koje OCD koriste (OCD-direktan kontakt, građani-mediji).

Imajuću u vidu nalaze Izveštaja, Građanske inicijative i ostali partneri u Resurs centru definisali su prioritetne oblasti podrške civilnom društvu u narednom periodu. Akcenat je stavljen na fleksibilnost kako bi se što efikasnije odgovorilo na potrebe udruženja.

Prezentaciju Izveštaja o potrebama organizacija civilnog društva u Srbiji preuzmite ovde.

 

Nakon prezentacije izveštaja, Milica Antić, koordinatorka projekata za jačanje kapaciteta civilnog društva iz Građanskih inicijativa i Miroslav Tamburić iz organizacije Forca iz Požege, predstavili su Katalog usluga Resurs centra za organizacije civilnog društva u Srbiji.

Resurs centar je nastao usled postojanja potrebe da se unaprede kapaciteti OCD i neformalnih grupa u Srbiji. “Kako bi se na najbolji način odogovorilo na potrebe civilnog društva u Srbiji, Resurs centar je decentralizovan, pa pored nacionalnog, koji vode Građanske inicijative, sada postoje i tri lokalna Resurs centra u Požegi (Forca), Bečeju (BUM Bečej) i Leskovcu (Narodni parlament)” istakla je Milica Antić.

Ostali partneri na projektu koji je podržan od strane Evropske unije, su Trag Fondacija, Catalyst Balkans, Srbija u pokretu, Centar za socijalne politike.

Katalog usluga Resurs centra sadrži sveobuhvatni pregled usluga koje će Resurs centar, nacionalni i lokalni, sprovoditi u narednom periodu. Te usluge, između ostalog, obuhvataju:

  • Organizovanje obuka/Treninga
  • Osnaživanje mreža
  • Pružanje saveta
  • Mentorska podrška
  • Objavljivanje korisnih priručnika

Usluge Resurs centra namenje su svim organizacijama, fondacijama i zadužbinama, neformalnim  grupama građana i građanki, lokalnim inicijativama, državnoj upravi na lokalnom i nacionalnom nivou, donatorskoj zajednici, biznis zajednici, medijima i građanima.

Katalog usluga Resurs centra za organizacije civilnog društva u Srbiji preuzmite ovde.

 

Događaj “Šta je potrebno civilnom društvu”, završen je Otvorenim vratima, kao demonstracijom jedne od usluga koje pruža Resurs centar. Tema Otvorenih vrata bili su “Biznis modeli kao mogućnost neprojektnog finansiranja OCD”. Više o ovoj temi okupljeni su mogli da čuju od Bistre Kumbaroske, ekspertkinje iz agencije Heartbeats Innovation & Communication.