31 Jan Predstavljeno istraživanje o efektima nastave građanskog vaspitanja

Preuzmite prezentaciju – Stavovi prema Građanskom vaspitanju

Preuzmite analizu literature građanskog vaspitanja na teritoriji Republike Srbije

 

Beograd, 31. januar 2019. godine – U okviru projekta ”Odbrana ljudskih prava u učionicama” koji su Građanske inicijative sprovodile uz podršku organizacije Civil Rights Defenders, sprovedeno je sveobuhvatno istraživanje o efektima nastave Građanskog vaspitanja u  srednjim školama Srbiji.

Istraživanje je obuhvatilo desk analizu tokom koje su analizirani nastavni plan i program, priručnici za nastavnike i dosadašnja istraživanja i evaluacije, istraživanje stavova opšte populacije o predmetu Građansko vaspitanje, kao i istraživanje stavova učenika trećih i četvrtih razreda iz 20 srednjih škola, nastavnika i direktora.

Rezultati istraživanja bieć predstavljeni na 2 odvojena događaja. 31. Januara u Beogradu predstavljeni su nalazi desk i istraživanja javnog mnjenja, a odvojeni izveštaj baziran na podacima prikupljenim iz 20 srednjih škola biće predstavljen tokom februara 2019. godine.

Sažetak istraživanja

Građansko vaspitanje uvedeno je, odlukom tadašnjeg Ministarstva prosvete, na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, 2001/2002. godine, u prve razrede osnovnih i srednjih škola, kao fakultativan predmet, što je značilo da su učenici mogli da izaberu građansko vaspitanje, veronauku (koja je isto uvedena tada), oba ili nijedan od tih predmeta. Zatim je, 2006/2007 godine, doneta odluka da se ovi predmeti uvedu u sve razrede osnovnih i srednjih škola, kao obavezni izborni predmeti. To je značilo da učenici moraju da se odluče za jedan od ova dva predmeta. Predviđeno je da na početku svake školske godine učenici mogu da promene izbor. Građansko vaspitanje ocenjuje se opisno i za njega je predviđen jedan čas nedeljno. Uticaj nevladinog sektora bio je značajan u procesu uvođenja ovog predmeta, a prvi nastavni program napisan je na osnovu projekata i programa nevladinih organizacija. Nastavu građanskog vaspitanja mogu držati nastavnici koji su prošli treninge za držanje časova GV. Pored toga, Pravilnikom o stalnom stručnom usavršavanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika predviđeno je stalno usavršavanje nastavnika, u skladu sa potrebama obrazovanja i vaspitanja. Nastavnici su u obavezi da pohađaju seminare, stručne skupove, predavanja itd, kako bi unapredili svoje kompetencije. Međutim, nije utvrđen minimalni stepen obuka i znanja neophodnih za nastavnike i ne postoje zvanični udžbenici. Sve ovo, zajedno sa činjenicama da je predmet izborni i da se opisno ocenjuje, uz samo jedan čas nedeljno doprinosi da se GV ne shvata ozbiljno od strane učenika.

Desk analiza podrazumevala je analizu postojećih kurikuluma i pratećih priručnika, dosadašnjih evaluacija i kratku uporednu studiju sa 4 zemlje regiona i Evropske unije.

Glavni zaključci ove analize potvrđuju, da iako su tokom prethodnih 16 godina u nekoliko navrata rađene evaluatorne studije čije preporuke bi pomogle unapređenju statusa ovog predmeta, one do sada nisu imale efekta. Posebno treba istaći analize koje su 2009. godine radile Građanske inicijative, odnosno 2013. godine Zavod za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja. Obe imaju takoreći identične zaključke i preporuke:

  • promovisanje predmeta GV u javnosti (ne predstavljati ga kao konkurenciju verskoj nastavi)
  • ukidanje izbornog statusa predmeta
  • povećanje obima interaktivnih metoda rada
  • obezbeđivanje dodatnog usavršavanja za nastavnike
  • izmena nastavnog programa obogaćivanjem savremenim temama i društvenim pojavama redefinisanje skale za opisno ocenjivanje

Kada je u pitanju uporedna praksa, među zemljama čije prakse su analizirane, kao najpozitivniji primer, može se izdvojiti Švedska. Na osnovu kratkog pregleda švedskih kurikuluma može se zaključiti da postoji veliki naglasak na sposobnostima i veštinama koje učenici treba da steknu u cilju aktivnog učešća u savremenom demokratskom društvu. Teme koje se obrađuju su u skladu sa uzrastom učenika, zanimljive su i povezuju se sa aktuelnim društvenim pojavama u Švedskoj i svetu. Građansko obrazovanje u Švedskoj prevazišlo je školske okvire stvarajući osećaj odgovornosti, tolerancije i solidarnosti kod mladih ljudi. Prema istraživanju Univerziteta u Amsterdamu, iz 2013. godine, o građanskom obrazovanju u Engleskoj, Holandiji i Švedskoj, najbolje rezultate ostvarila je Švedska, sa visokim ocenama stepena znanja koje poseduju učenici, demokratskih vrednosti, poverenja u institucije, poštovanja jednakosti i participacije u školi. Teme kurikuluma građanskog obrazovanja za srednje škole slične su temama koje se obrađuju u osnovnim školama, s tim što se dublje obrađuju i od učenika se očekuje da može da istražuje, analizira, povezuje i interpretira različite izvore. Trebalo bi da mogu da diskutuju o potencijalnim dešavanjima vezano za međunarodne odnose, da budu dobro informisani, pozivajući se na relevantne izvore, da imaju argumentovana mišljenja o aktuelnim međunarodnim konfliktima i problemima itd. U Evropi, građansko obrazovanje u Švedskoj predstavlja dobar primer zemljama koje žele da unaprede nastavu i rezultate ovog predmeta.

U Crnoj Gori, teme obuhvaćene ovim nastavnim programom slične su temama programa građanskog vaspitanja u Srbiji za prva dva razreda, dok su teme za 3 i 4 razred gimnazija u Crnoj Gori dosta opširnije, što je logično s obzirom na to da su predviđena dva časa nedeljno, za razliku od škola u Srbiji, gde se fond časova ne povećava, već se izvodi jedan čas nedeljno tokom sve četiri godine. Neke od teme s kojima se učenici u Crnoj Gori upoznavaju, a kojih nema u nastavi građanskog vaspitanja u Srbiji su siromaštvo, psihički i fizički razvoj, održivi razvoj itd. Program je obuhvatio važne teme poput polne zrelosti, alkoholizma, narkomanije i kockanja, koje se takođe ne pominju u nastavnom programu građanskog vaspitanja u Srbiji. Tome da je ovaj program bogatiji i savremeniji od onog u srpskim srednjim školama doprinosi činjenica da je on napisan i izdat kasnije, 2009. godine, dok su nastavni programi u Srbiji pisani 2002-2005. godine. Razlika u odnosu na obrazovni sistem u Srbiji je i taj što je ocenjivanje brojčano a ne opisno. Takav sistem je poželjniji jer doprinosi da učenici predmet shvate ozbiljnije, što bi ih i više motivisalo u radu. Cilj i za Srbiju i Crnu Goru bi trebalo da bude uvođenje građanskog vaspitanja kao obaveznog predmeta. Crna Gora je u pogledu fonda časova i brojčanog ocenjivanja predmet građanskog obrazovanja podigla na viši nivo u odnosu na građansko vaspitanje u Srbiji.

U Hrvatskoj je gradivo slično onome u Srbiji, s tim da se priručnici za nastavnike u Srbiji opširnije bave određenim društvenim pojavama i problemima, dok su te teme u analiziranom priručniku za nastavnike u Hrvatskoj sažetije obrađene, a veći proctor se daje praktičnim veštinama i znanjima. Način na koji je nastava građanskog vaspitanja koncipirana u Hrvatskoj predstavlja bolje rešenje od onog u Srbiji, jer se učenici u svim razredima upoznaju sa građanskim obrazovanjem, u okviru zasebnog predmeta građanski odgoj i obrazovanje, i kroz druge nastavne predmete koji sadrže teme iz tog područja. Srbija bi na ovaj model mogla da se ugleda, ili ukoliko je komplikovano da se program drugih predmeta izmeni ubacivanjem novih sadržaja i tema građanskog obrazovanja, onda bi trebalo već postojeći predmet GV u školama u Srbiji učiniti obaveznim za sve učenike.

Za razliku od nastavnog programa u Srbiji, nastavni plan i program u Bosni i Hercegovini ne sadrži uputstva i primere nastavnicima koji se tiču metoda rada i pristupa, iako bi bilo poželjno da se nastava ne izvodi klasičnim predavanjem, već da učenici budu što uključeniji, uz diskusije, rad u grupi itd. Okvirni kurikulum  sadrži predloge za unapređenje nastave kao što su uključivanje učenika u projekte, korišćenje simulacija glasanja, suđenja, razvijanje novih udžbenika, priručnika itd. Nameće se zaključak da se vlast, nadležna ministarstva, i ostale relevantne institucije nisu dovoiljno i ozbiljno bavile nastavom ovog predmeta, ali nastavnici imaju mogućnost da koriste priručnike, brošure i druge materijale koje postoje u BiH, i koji su rezultat rada nevladinih organizacija, univerzitetskih profesora, drugih stručnjaka, Evropske unije i ostalih domaćih i stranih organizacija koje se bave unapređenjem obrazovanja. Pozitivno je to što je građansko vaspitanje u Bosni i Hercegovini obavezan predmet i što nije u konkurenciji sa drugim predmetima, kao što je slučaj veronauke i građanskog obrazovanja u Srbiji, ali neophodno je revidirati i unaprediti nastavni plan i program i obogatiti sadržaj.

Istraživanje stavova opšte populacije

U okviru istraživanja javnog mnjenja koje je za potrebe Građanskih inicijativa sprovela agencija Ipsos Strategic Marketing, ispitivani su stavovi 1076 građana i građanki Srbije, koji čine reprezentativni uzorak na osnovu polne, starosne, obrazovne i geografske strukture.

Više od ¾ ispitanika (77%) upoznato je sa postojanjem predmeta Građansko vapsitanje.  Od tog broja očekivano je najviši procenat unutar populacije starosti 18-29 godina. Čak 74% anketiranih koji nemaju decu ni u osnovnoj ni srednjoj školi zna da ovaj predmet postoji u obrazovnom sistemu Srbije.

Za više od pola ispitanika postojanje ovakvog predmeta je važno ili veoma važno (58%). Pozitivan odnos prema postojanju Građanskog vaspitanja imaju i roditelji dece koja pohađaju nastavu Građanskog vaspitanja (68%), kao i oni čija deca  idu na časove verske nastave (52%).

Istovremeno, 61% ispitanika smatra da je važno ili veoma važno da u okviru obrazovnog sistema postoji i veronauka, dok je oko 20% neopredeljeno po ovom pitanju.

Dok po pitanju odnosa prema postojanju građanskog vaspitanja prema obrazovnoj strukturi ispitanika, nema značajnijih odstupanja, pozitivan osnos prema postojanju veronauke u najvećem procentu imaju ispitanici sa završenom osnovnom školom (70%).

Kada je u pitanju rangiranje važnosti tema koje se izučavaju u okviru predmeta Građansko vaspitanje, najveći broj ispitanika je kao tri najvažnije teme označio: Nenasilno rešavanje sukoba, Zašto je važno poštovati zakon i Šta su to ljudska prava.

Za prethodne stavove nisu uočena odstupanja u odnosu na polnu, geografsku, starosno, socio-ekonomsku strukturu, kao ni u odnosu na to da li deca ispitanika pohađaju građansko vaspitanje ili veronauku, pa se može reći da u Srbiji postoji visok stepen saglasnosti oko potreba postojanja navedenih tema u okviru obrazovnog sistema.

59% ispitanika se slaže da bi vrednosti i sadržaji koje promoviše građansko vaspitanje trebalo da budu ugrađeni i u ostale predmete koje deca pohađaju tokom školovanja. Među njima najveći je procenat visoko obrazovanih (67%) i nešto veći broj žena (65%) nego muškaraca (53%), dok je broj onih čija deca pohađaju Građansko vaspitanje, odnosno veronauku vrlo približan.

55,5 % anketiranih smatra da bi bilo najbolje kada bi deca pohađala i veronauku i građansko vaspitanje.  Među njima, ovaj stav deli više ispitanika iz ruralnih područja (64%), dok je otprilike isti broj roditelja dece koja pohađaju Građansko vaspitanje i onih čija deca imaju versku nastavu.

Da je obučavanje za demokratiju, poput onog u nastavi građanskog vaspitanja, nužno  za društva poput Srbije  smatra  54,3% ispitanika. Nešto je veći procenat roditelja čija deca imaju Građansko vapsitanje (64%) u donosu na one čija deca idu na veronauku (52%).

 Više od polovine ispitanih (54%) smatra da nastavnici građanskog vaspitanja rade važan posao za društvo u celini, dok 36,6% njih smatra da je Građansko vaspitanje u školama u Srbiji, sveukupno gledano do sada, imalo pozitivan uticaj na razvoj društva. Među njima je najmanji procenat visoko obrazovanih (30%)

Da deca koja uče građansko vaspitanje postaju građani svesni svojih prava u građanskom društvu misli 51,9 anketiranih.

27,2 % onih koji su učestvovali u istraživanju smatra da je za decu važnije da pohađaju veronauku, nego građansko vaspitanje. Među njima je najviše onih sa završenom osnovnom školom  (35%), a najmanje sa visokim obrazovanjem (15%, više onih čija deca već imaju Veronauku (41%) u odnosu na one čija deca imaju Građansko vaspitanje (16%).  U odnosu na radni status, ovaj stav je najzastupljeniji među penzionerima (33%) i domaćicama (34%), a najmanje među učenicima i studentima (16%).

Takođe, 27,2 % ispitanika  misli da je Građansko vaspitanje još jedan u nizu zapadnjačkih izuma koji za cilj ima promovisanje zapadnih vrednosti, a među njima je ponovo najveći broj onih koji imaju završenu samo osnovnu školu (34%).

Da građansko vaspitanje treba da bude obavezan predmet koji bi svako dete trebalo da pohađa smatra 49,4% ispitanika. Očekivano, među njima je više roditelja deca koja pohađaju nastavu Građanskog vaspitanja (48%) u odnosu na one čija deca idu na časove veronauke (32%). 44,8% svih ispitanika misli da odluka o tome da li će pohađati ili ne Građansko vaspitanje, treba da bude prepuštena isključivo učenicima.

Ovom konferencijom projekat “Odbrana ljudskih prava u učionicama” formalno je završen.

Prezentaciju istraživanja možete preuzeti OVDE