16 Nov PRomena – PRaćka 2019. prvi dan

Beograd, 14 novembar 2019. godine – 

Četvrta konferencija „Praćka – trendovi u komunikacijama za aktivne građane“ okupila je u Beogradu aktiviste civilnog društva, novinare, stručnjake i predstavnike IT sektora. Ovogodišnja PRaćka imala je za cilj da kroz razgovor uočimo kako da PRomenimo naš ustaljeni način razmišljanja, pronađemo nove ideje i pristupe i PRimenimo nove metode u prevazilaženju prepreka.

PRomena

Kako nas vide i koliko smo mi krivi za to?

Govoreći o tome kako javnost vidi civilno društvo, novinarka Antonela Riha je rekla da se slika o organizacijama civilnog društva nije bitno promenila u odnosu na devedesete.

„U poslednje tri godine nevladine organizacije se tretiraju kao izdajnici, strani plaćenici bez obzira na to što su upravo one iznedrile značajan broj eksperata za pojedine oblasti, uvažavanih u medijima i stručnim krugovima“, naglasila je Riha.

Govoreći o medijskoj slici organizacija civilnog društva ona je primetila da se u eri digitalnih tehnologija većina nevladinog sektora komunicira na tradicionalan način.

„Potreban je proaktivan pristup ka medijima, svakodnevno obasipanje medija sadržajima i jasnim porukama“, naglasila je Antonela Riha dodajući da je kritika potrebna  ali da su građani prezasićeni negativnim pričama i zbog toga se moraju nuditi i rešenja.

Aktivista Vladan Đukanović je prepoznao tri ključna perioda u  razvoju organizacija civilnog društva: period nastanak tokom devedesetih, zatim etapa posle 2.000. godine kada se sa vlašću razgovara ali se ujedno i ovaj sektor formalizuje, a u isto vreme se gubi aktivizam. Treći period kreće od 2010. kada civilni sektor otkriva društvene mreže iako one već uveliko postoje.

„Samo prenošenje saopštenja je besmisleno u situaciji kada je svaka organizacija civilnog društva na izvestan način poseban medij“, istakao je Đukanović.

Kritikujući očekivanja da će neko drugi prenositi naša saopštenja, on je naglasio da preveliko formalizovanje ubilo aktivizam.

Jutjuber Dule PC je upozorio da je ovo prva generacija u kojoj su deca bolje informisana od svojih roditelja barem kad su u pitanju društvene mreže. Ipak, naglasio je on, deca ne raumeju koncept društvenih mreža, te da je na Jutjubu dominanta zapravo reakcija.

Govoreći o društvenim mrežana, novinarka Lana Nikolić je rekla da nije važno koliko vas ljudi prati, već ko su oni. U tom smislu, prema njenom mišljenju, nevladina scena je uglavnom zatvorena za mlade i oni se prevashodno posmatraju kao besplatna radna snaga.

„Potrebno je da se u OCD sektoru ljudi menjaju, da dolaze nova lica. Uspešni ste zapravo onoliko koliko ste preneli svoje znanje na druge“, naglasila je Nikolić napominjući da se ne može dovek koristiti isti jezik, te da organizacije civilnog društva moraju da se trude da budu svakome razumljive.

Crno i belo 

Na drugom panelu pod nazivom „Crno i belo“ razgovaralo se o izgradnji identiteta zasnovanog na zajednici i prevazilaženju podela u polarizovanom društvu.

Ivan Đurić, programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava (IYHR), istakao je kao problem to što nema razgovora, dijaloga, već se organizacije civilnog društva proglašavaju za izdajnike i strane plaćenike.

On je kao primer naveo manifestaciju „Miredita – dobar dan“ sa koje su mediji uglavnom izveštavali o sukobima sa policijom i navijačkim grupama, a gotovo se niko nije bavio sadržajem, odnosno suštinskim temama o kojima se razgovararalo.

Govoreći o protestima u okviru akcije „Ne damo niški aerodorom“, Rastislav Dinić je naveo da su ljudi vrlo spontano reagovali na činjenicu da neko hoće da im otme nešto što oni smatraju njihovim.

„ Postojao je prirodan otpor i nije bio samo u pitanju ekonomski momenat iako je i on bio važan. Reakcija je bila zasnovana na nekoj vrsti odbrane lokalnog identiteta i percepciji Niša kao grada koji je godinama potcenjivan i guran u drugi plan“, rekao je Dinić.

On je dodao da svaka inicijativa sadrži u sebi neku vrstu polarizacije s tim da u Nišu nije reč o sukobu vlasti i opozicije, već Nišlija i Nišlijki protiv onih za koje se smatralo da im otimaju nešto njihovo.

Minja Nikolić iz Temske je naglasila da se stanovnici Stare planine već 40 godina bore za očuvanje Toplodolske reke, a da je sukob oko derivacionih mini hidrocentrala samo poslednja u nizu tih napora da se očuva prirodni ambijent.

„Čim su krenuli sa radovima, u svih 39 sela održani su zborovi i svi smo se složili da svim silama sprečimo investitore da unište Staru planinu. Uspeli smo da zainteresujemo sve ljude i sada svaki seljak u našem kraju zna šta je derivaciona mini hidrocentrala“, kazala je Nikolić.

Srećko Zdravković iz organizacije „Srbija u pokretu“ opisao je kako je u Boru akcijom građana, pre svega mladih, Bor dobio Dom omladine. On smatra da je neophodna kreativna taktika i da su zahvaljujući tome uspeli da mobilišu oko 300 ljudi u mnogobrojnim akcijama usmerenim ka svima onima koji donose odluke.

„Naša prednost je bila što smo mi tražili aktiviste ne da budu protiv nečega, već da se bore za nešto“, naglasio je Zdravković.

Radionice

U popodnevnom delu programa održane su tri radionice: „Mi i Oni: jaz između nas i kako ga prevazići“, zatim „Duolingo: prevođenje sa „OCD jezika“ na „normalan“ jezik“. Pod nazivom „Ko kaže da ne može drugačije“ na trećoj radionici predstavljane su tri uspešne kampanje.

Share this post: on Twitter on Facebook on LinkedIn