Prvi put o položaju mladih u Srbiji pred mehanizmima Ujedinjenih nacija

Beograd, 21. februar 2022. godine

Položaj mladih u Srbiji našao se po prvi put kao tema pred mehanizmima Ujedinjenih nacija. Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava sa sedištem u Ženevi razmatrao je u ponedeljak, 21. februara 2022. godine, Prvi tematski izveštaj iz senke o ekonomskim i socijalnim pravima mladih u Republici Srbiji, koji je podnela koalicija od deset organizacija civilnog društva.

Na brifingu pred Komitetom govorili su Tara Petrović iz Građanskih inicijativa i Goran Sandić iz Beogradskog centra za ljudska prava.

“Analizirajući politike vezane za rad i zapošljavanje, kao i srodne propise koji posebno utiču na mlade, a koji imaju za cilj razvijanje njihovih kompetencija za ulazak na tržište rada, kao što su Zakon o radnoj praksi i Zakon o volontiranju, primetili smo nedostatke u načinu njihovog donošenja, u smislu transparentnosti i učešća civilnog društva, kao i u tome kako se procenjuju njihovi efekti. U nekoliko slučajeva, ovo je rezultiralo politikama koje mlade ljude izlažu eksploataciji, i tome da primaju nedovoljnu, a nekad i nikakvu, naknadu za svoj rad”, rekla je ovom prilikom Tara Petrović, viša istraživačica u Građanskim inicijativama.

Izveštaj je prvi put pred međunarodnim mehanizmima koji su dostupni organizacijama civilnog društva skrenuo pažnju na položaj mladih i izazove sa kojima se mladi u Srbiji suočavaju pri ostvarivanju ekonomskih i socijalnih prava. Time je otvoren proces za dijalog sa Komitetom i državom Srbijom o potrebama i preporukama koje se odnose na unapređenje položaja mladih u oblasti socijalnih i ekonomskih prava.

U izveštaju se navodi da je položaj mladih na tržištu rada u Srbiji znatno nepovoljniji u odnosu na položaj ostalih starosnih grupa. Svaka peta zaposlena mlada osoba zarađuje manje od minimalne zarade koja iznosi 33.805 dinara, a Nacrtom zakona o radnim praksama predloženo je da pripravnici primaju naknadu, koja je manja od minimalne zarade, što otvara mogućnosti da ih poslodavci koriste kao zamenu za plaćene radnike zaposlene na neodređeno vreme.

Izveštaj napominje da je Srbija zaboravila na decu sa smetnjama u razvoju, koja čine 80% dece koja žive u ustanovama za domski smeštaj, gde su često pomešana sa odraslima i gde im preti doživotna segregacija.

Takođe, pravo na ličnu mobilnost nije adekvatno zagarantovano mladim osobama sa invaliditetom, što otežava njihov prelazak u odraslo doba. Istraživanje pokazuje da dve trećine ispitanika mora doprineti svojim finansijskim sredstvima da bi dobili pomoć koja im je potrebna, a 23% svoja pomagala i uređaje nabavlja kroz dobrotvorne organizacije ili humanitarne akcije. Pandemija COVID-19 je dodatno istakla slabosti sistema psihosocijalne podrške za mlade, pa tako u Srbiji i dalje postoji samo pet centara za mentalno zdravlje, dok privatna praksa, iz materijalnih razloga, nije dostupna mladima. Srbija još uvek nema zakon o psihoterapijskoj delatnosti koji bi jasno definisao ko i pod kojim uslovima može da je obavlja, a nedovoljna dostupnost stručnjaka iz oblasti zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja jedan je od gorućih problema, pogotovo u manjim sredinama.

Ekološki problemi i te kako utiču na život mladih u Srbiji koji su, kao i svi ostali građani Srbije, izloženi zagađenju svih parametara životne sredine – oko 1.300.000 mladih izloženo je prekomerno zagađenom vazduhu, što uz izazove koji se odnose na pravo na vodu i upravljanje otpadom može imati ozbiljne posledice na zdravlje mladih. Velika izloženost zagađenju životne sredine stavlja Srbiju na deveto mesto u svetu i prvo mesto u Evropi po broju prevremenih smrti uzrokovanih zagađenjem na 100.000 stanovnika.

Tematski izveštaj o ljudskim pravima mladih pripremili i sastavili su timovi iz organizacija mladih i za mlade u Srbiji, a ceo Izveštaj sa ključnim nalazima koji je podnet Komitetu Ujedinjenih nacija za ekonomska i socijalna prava dostupan je OVDE.