20 Sep Romkinje su u boljem položaju nego nekada, ali na tome treba još mnogo raditi

“Mlade Romkinje treba da se bore za svoj život, za svoje pravo glasa, da se obrazuju, edukuju na druge načine, da iskoriste svoje talente i postanu uspešne mlade žene”, jedna je od poruka poslatih na tribini “Pričamo i pevamo o položaju Romkinja”, održanoj ovog vikenda u Vranju. Ovo je poručila Anđela Rusidović, članica benda “Pretty Loud”, prvog ženskog romskog benda, koja je na tribini govorila sa svojom drugaricom iz benda Zlatom Marinković i Oliverom Kurtić Idić iz udruženja “Sastipe” iz Vranja. Tribinu je organizovalo udruženje “Građanske inicijative”, sa idejom da o položaju Romkinja i Roma ne treba govoriti samo kada se obeležavaju međunarodni praznici posvećeni njima, već da se na poboljšanje uslova u kojima žive može uticati samo ukoliko se na tome radi konstantno.

Prema mišljenju Olivere Kurtić Idić, pored neobrazovanja, koje jeste veliki problem među Romkinjama i Romima, najveći problem ipak jeste diskriminacija, koja je prisutna u svakoj sferi.

„Diskriminacije ima bukvalno svuda. Ja radim u Zdravstvenom centru, gde dolaze svi ljudi, jer svako mora nekad kod lekara. Svakodnevno se srećem sa diskriminacijom, ona lebdi iznad nas. Tačno se vidi razlika između ophođenju prema našim ljudima i prema onima koji nisu Romi“, kaže Kurtić Idić, jedna od četiri osnivačice Romske ženske mreže Republike Srbije.

Kako kaže, neravnopravnost polova još jedan je od velikih problema njenih sugrađana, iako se u poslednje vreme situacija dosta popravila po ovom pitanju.

„Nekada je bio najvažniji glas svekra, ili druge glave porodice, ali uvek muškarca. Žena ni sada ne mora da bude glasnija, ali treba da postoji jedna normalna konverzacija, dijalog između muške i ženske osobe. Ranije toga nije bilo, znalo sa da muž odlučuje o svemu, na šta žena nije imala prava na prigovor, morala je samo da aminuje“, priča ona i dodaje da boljem položaju Romkinja doprinosi samo rad na sebi.

„Žena treba da uradi sve što može prvo za sebe, a onda i za svoju porodicu. Ako je obrazovana, onda zna šta želi,  ima svoj cilj i teži da ga ostvari. Ako je obrazovana, ili samo ekonomski stabilna, ona će moći da ostvaruje svoje ciljeve. Ali ako zavisi od muškarca, onda tu nastaje tajac i sve mora da bude kako on kaže. Puno naših žena ne bi trpelo to što trpe u svojoj porodici, zbog toga što nisu ekonomski stabilne“.

I Zlata Marinković smatra da je finansijska nestabilnost jedna od glavnih problema Romkinja, ali i Roma.

„Retko kada vidimo Rome koji su u dobrom finanskijskom stanju. Ne žive svi Romi u nemaštini, ali mnogi od njih nemaju osnovne uslove za život, kao što su struja, voda i slično. Iskreno, vreme se promenilo, Romi se sve više obrazuju, sve češće viđam Rome koji su uspešni u svojim poslovima. Iz mog društva se svi obrazuju i idu u dobre škole, što je jako bitno, i rade na sebi, ne samo što se tiče škole, nego imaju neki cilj u životu, bez obzira na to da li se edukuju ili rade na nekom svom talentu. Mnogo mi je drago kada vidimo koliko su neke naše Romkinje uspele, kada uporedimo prošlost i sadašnjost“, priča Zlata, jedna od članica niškog dela benda „Pretty Loud“, s obzirom na to da druga polovina benda živi i radi u Beogradu.

Ona smatra da država sada dosta radi na pomoći Romima.

„Da ja odlučujem, ja bih najviše pomagala romskoj deci, jel stalno viđam decu kako prose na ulici i to je stvarno ružan prizor i volela bih da im se pomogne“, kaže ona.

Olivera Kurtić Idić smatra da Rome treba uključiti u sve društvne sfere, jer samo tako mogu postati jednaki sa većinskim stanovništvom. Pored toga, društvo treba da radi na edukaciji Romkinja i Roma, ali i edukaciji njihovih roditelja, staratelja, odnosno društva u kome žive.

„Treba edukovati i većinsko stanoviništvo, da bi znali da nama nekada treba vreme da se snađemo u vremenu i prostoru. Puno žena ne zna da se snađe kad izađu iz kuće, ja to vidim na radionicama, kada radim sa njima. Meni žene dolaze na radionice, i sve vreme ćute. Kasnije ne mogu da ih zaustavim u želji da kažu svoje snove, ciljeve, da iskažu svoje talente. Ali dok dođe do toga da to kažu, one su mnogo zatvorene“.

Rani brakovi nisu romska tradicija

Anđela Rusidović iz benda „Pretty Loud“ smatra da je ranih i ugovorenih brakova među Romima sve manje, da ih u društvu u kome se ona kreće gotovo i nema.

„Uglanom svi pričaju da su rani brakovi romska tradicija, ali to nije tako. Još uvek ima devojaka koje se udaju rano, i u većini slučajeva o tome odlučuju njihove porodice. Ranije je bilo toga mnogo više, i uglavnom su očevi birali za koga će ćerka da se uda i ona ne bi imala nikakvo pravo glasa do o tome odlučuje, bila je primorana da pristane. Danas je toga mnogo manje, ali ima očeva koji i danas odlučuju umesto deteta“, kaže ona i dodaje da treba raditi na tome da se to potpuno iskoreni.

Prema njenom mišljenju, najveći problem Roma je obrazovanje, ali i nemogućnost da se zaposle.

„Ja poznajem starije Romkinje koje su završile fakultete, ali ne mogu da nađu posao jer ljudi ne žele da zaposle Rome. Nisu svi poslodavci takvi, ali ih ima dosta“, kaže ona i dodaje da to može biti razočaravajuće za neke Rome koji žele da rade na sebi, ali da uprkos tome treba da neguju svoje talente i snove, nebitno da li je u pitanju  muzika, ples, gluma ili nešto sasvim drugo, da ih iskoriste i postanu uspešni.

Da su ove devojke uspele da prate svoje snove i da su već sada uspešne mlade Romkinje pokazale su sa još svoje tri koleginice na nastupu posle tribine u Vranju, izvodeći nekoliko svojih pesama kroz koje su poručile svojim sunarodnicama da budu jake, svoje i da same biraju način na koji će da žive, rade ili stvaraju.


Pretty Loud se za bolji položaj Romkinja bori pesmom i igrom

Ovo je prvi ženski romski bend, a nastao je u okviru GRUBB fondacije, na inicijativu grupe devojaka i mladih žena od 14 do 26 godina.

“Romkinje su tradicionalno domaćice, rano napuštaju školu i udaju se mlade. Pretty Laud razbija ovaj stereotip. Stvarajući jedinstvenu muziku ponosno spajaju rep i hip hop sa romskim zvukom, a savremeni i urbani pokreta sa tradicionalnim plesom. Kroz svoje tekstove šalju jasne poruke o važnosti obrazovanja, pravu na sopstveni izbor, samostalnost i poručuju da rani brakovi nisu romska tradicija. One govore o svojim svakodnevnim izazovima i nadama, diskriminaciji, ali pričaju i o ljubavi i ravnopravnosti”, kažu iz GRUBB fondacije, u čijim prostorijama u Nišu mladi Romi i Romkinje mogu da pohađaju različite radionice, od pomoći u školskim predmetima, do plesa, pevanja i stvaranja muzike.

Prema rečima članica benda, njihove pesme  poruku o položaju Romkinja šalju na romskom, srpskom i engleskom jeziku i da je najbitnije to što ih razumeju svi, bez obzira na jezik kojim se služe, jer muzika dolazi do njihovih srca.

Jednim od najvećih uspeha smatraju nastup benda na  “Women of the World Festival” u Londonu.


Udruženje “Sastipe” – zdravlje mora da bude na prvom mestu

Ovo udruženje prvenstveno se zalaže za povećanje svesti o važnosti zdravstvene zaštite žena, ali i unapređenje položaja Romkinja i Roma u drugim oblastima. One su članice Romske ženske mreže od samog osnivanja i u saradnji sa njima učestvovale su u iniciranju Lokalnog akcionog plana za unapređenje položaja Romkinja u Vranju.

“Patrijarhalna sredina u kojoj živimo, kao i diskriminacija sa kojom se Romkinje susreću u sistemu zdravstvene zaštite, utiču na zdravstveno stanje žena i dovode do njihovog nepoverenja u zdravstvene ustanove. Zbog toga smo krenule da se osnažujemo, edukujemo i pružamo informacije i drugim ženama iz romskih naselja u našem gradu. Radimo i na osvešćivanju i senzibilizaciji zdravstvenih radnika i radnica”, kaže Olivera Kurtić Idić, koja je i sama zdravstvena radnica.

Pored ovoga, bore se za bolji položaj Romkinja i Roma u svim drugim sferama.

Autorka: Milica Branković

Ova aktivnost sprovodi se u okviru projekta Amplifying Local Voices for Equitable Development (ALVED) koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovode Peaceful Change initiative i People in Need u partnerstvu sa Građanskim Inicijativama, PEN – Peer Educators Network i NVO Aktiv.