30 Mar SAVRŠENI PROJEKAT ILI SAVRŠENA PLJAČKA (2. DEO)
Beograd, 30. mart 2022. godine
Piše: Ivana Petrović, glavna i odgovorna urednica City Smart Media, projektna menadžerka i aktivistkinja
Kroz serijal tekstova pod nazivom „Savršeni projekat ili savršena pljačka“, osvetljavamo mehanizam brojnih nepravilnosti i zloupotreba novca građana Niša kroz Konkurs za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Niša, od samog uvođenja projektnog sufinansiranja kroz set medijskih zakona 2014. pa do danas.
U totalu oko 521,235,000 dinara građanskih para je za 7 godina gotovo kompletno završilo u džepovima svega nekoliko vlasnika medija u Nišu. Onih bliskih režimu ili onih koji su i sami deo režima. Preračunato u evre – blizu neverovatnih 4,5 miliona evra.
U prvom delu serijala obrađeni su događaji koji su prethodili donošenju seta medijskih zakona koji su značili povlačenje države iz vlasništva u medijima, ali i uspostavljanje projektnog sufinansiranja medija. Ko se među prvima ušančio, kako su se televizije privatizovale, kako se nastajale nove, i kako su se uzdizala medijska carstva Vidosava Radomirovića, Bratislava Gašića, Slađane Ostojić i Zvezdana Milovanovića.
— Drugi deo —
POČNIMO LJUBAV ISPOČETKA
Mnogo će iznenađenja doneti ta 2015. medijima u Nišu. “Niška televizija” ne biva prodata na prvoj aukciji, na kojoj se pojavljuje samo jedan ponuđač – konzorcijum “Narodnih novina” i niškog biznismena Dragana Miloševića, inače kuma Bratislava Bate Gašića, dok četvoro drugih ponuđača odustaje. Ponuda im je odbijena jer navodno nije bila potpuna. Na narednoj licitaciji koja je počinjala od polovine prvobitne cene, oko 37.000 evra pojavile su se dve ponude. Sa jedne strane je bio Aleksandar Živadinović, direktor marketinga NTV-a, a sa druge ponovo konzorcijum, ovog puta između „Narodnih novina“ i Slađane Ostojić , kome će Agencija za privatizaciju i prodati NTV za oko 78,000 evra.
Ta privatizacija će podići mnogo prašine, oglasiće se i stručnjaci iz Koalicije za nadzor javnih finansija, po kojima „Narodne novine“ nikako nisu mogle da učestvuju u licitaciji televizije jer prema Zakonu kupac ne može biti firma koja se delimično ili potpuno finansira iz javnih budžeta. „Narodne“ su i 2014. preko 70% novca upravo dobijale iz javnog budžeta a tik pre kupovine NTV putem Konkursa će inkasirati celih 14 i po miliona dinara. O tome se pričalo mnogo, a o tome odakle se u toj kombinaciji pojavila i Ostojićka i ne baš preterano.
U toj prašini, međutim, manje vidljivo je ostalo to što se u Nišu formirala jedna nova medijska koalicija dojučerašnjih protivnika a pod patronatom istog političkog gazde i što će u najavi nadolazećeg projektnog sufinansiranja, oni koji su se protivili zakonu vojnim rečnikom rečeno „ušančili“ mnogo bolje i međusobno zbili redove sa onima protiv kojih su se do juče otimali oko plena. Umesto da gube snagu na međusobne obračune, Slađana Ostojić i Vitko Radomirović su sklopili separatni mir i kupovinom zajedničkom Niške televizije, krenuli u zajednički pohod na novac građana.
Igranka je mogla da počne…
PRVI KONKURSI ZA PROJEKTNO SUFINANSIRANJE NASLUTILI SU DEBAKL
Veoma je važno napomenuti da bi čitava akcija uspela da je front morao biti mnogo širi. Tako se, jurišnik Koalicije ZUM Zoran Veličković Zuja, preko noći pretvorio u pitomu macu. Od onoga koji u svakome ko zagovara usvajanje seta medijskih zakona vidi neprijatelja, pretvorio se u razumni glas koji sluša Ministarstvo kulture i dopušta da ga posavetuju kako da kroz mrsku privatizaciju prođe što bezbolnije. I odjednom, kada se niko tome nije nadao, baš zgodno u osvit početka sprovođenja zakona u oblasti projektnog sufinansiranja, od direktora Radio televizije Vranje postao je – vlasnik. Nedugo zatim, postaće vlasnik i RTV Bujanovac, sve objašnjavajući kako je on u stvari spasilac.
Jedina nepovoljna okolnost i kamičak u cipeli koji žulja ka milionima sa budžeta ovoj sve više narastajućoj skupini „biznismena“ „biznis -žena“ i do tada no-name „Radoica Milosavljevića“ , a narašće širom Srbije sve čudnijom privatizacijom od čudnije, bila su zla reprezentativna medijska i novinarska udruženja koja su u prvo vreme jedina mogla da kandiduju kandidate za stručne komisije. Naime, uslov tadašnji a i do dana današnjeg važeći jeste da udruženje postoji najmanje 3 godine. I tome se našao lek.
Preko noći je, na primer, za početak vaskrslo upokojeno Društvo novinara Niša, koje je ispunjavalo taj formalni uslov. 2015. na skupštini tog anemičnog i apsolutno do tada nezainteresovanog društva za bilo šta osim za organizaciju novinarske Nove godine će glasati i oni koji nisu članovi, bez utvrđivanja kvoruma. S obzirom da se skupština održavala pre sklapanja mira na liniji Vitko i Slađana, svako je vukao na svoju stranu ne bi li preuzeo kontrolu nad tim ko će biti kandidovan u buduću stručnu komisiju. Vešti Vidosav Radomirović će odneti iskusno pobedu i osvojiti solidan broj mesta u izvršnom i nadzornom odboru.
Godine 2017. dominaciju je preuzela Slađanina struja, pa predsednica postaje njena desna ruka Danijela Ivanković.
U isto vreme, kao pečurke posle kiše, počinju da niču čudna udruženja sa nazivima: PROUNS, Nova mreža Srbije i još mnogi drugi. Koliko je ta neobičnost zapravo bila isplanirana shvatiće se za ravno 3 godine kada na neverovatan način preuzmu sva mesta u svim stručnim komisijama i na lokalu i na nivou Ministarstva kulture. I sve bi to bilo u redu, da sva ta udruženja međusobno nisu povezana i da ih ne čini zapravo jedna te ista ekipa ljudi, o čemu će biti kasnije mnogo više reči.
Da ništa neće biti onako kako je zaista čestito zamišljano dok se pregovaralo oko seta medijskih zakona, naslutiće bukvalno prvi raspisani konkursi u Srbiji. Članovi stručnih komisija iz reprezentativnih udruženja slali su zabrinute izveštaje i udruženjima i Ministarstvu kulture o tome kako im se na stolove stavljaju spiskovi medija kojima treba dati novac od strane lokalnih zvaničnika u mnogim mestima i gradovima, kako su projekti katastrofalni, kako se krši pravilnik . Dobijali su savete da se strpe i da ne talasaju previše „jer nulta je godina, još je to sve novo, vremenom će biti bolje dok i jedni i drugi se uhodamo“.
I BI PRVI KONKURS U NIŠU
Prvi Konkurs i u Nišu je i zvanično mogao da se raspiše. Iako je sa većinom lokalnih samouprava još uvek pregovarano i objašnjavano im je da im zakon nalaže da konkurse raspisuju, Grad Niš je za tu nultu godinu opredelio blizu 58 miliona dinara i dobio aplauze sa svih strana. Prihvaćen je tekst poziva i pravilnik koji je preporučilo Ministarstvo kulture. I tu su usledili aplauzi. Članovi stručne komisije izabrani su opet u skladu sa preporukom . U njoj se na predlog tadašnje Medijske koalicije našao Goran Vladković, vlasnik OK radija iz Vranja, na predlog Društva novinara Niša u komisiju je sela Biljana Ljubisavljević, dopisnica BETA i Jugmedie (što će biti uzrok žalbe nekoliko medija zbog potencijalnog konflikta interesa) a kao treći član komisije u svojstvu „nezavisnog medijskog stručnjaka“ biće odabran dopisnik „Večernjih novosti“, Dušan Stojanović.
Gornji i donji prag po projektu te prve godine nije bio definisan a epilog odlučivanja komisije je bio sledeći. Podeljeno je nešto preko 51 miliona, dok je oko 6 ostalo neraspoređeno. Čak 61% podeljenih sredstava završilo je u medijima u vlasništvu Vidosava Radomirovića (Belle Amie TV 13,5 miliona, Belle Amie radio 2,35 miliona, Belle Amie portal 784.000). Gašić je inkasirao oko 15% (TV Zona Plus te godine tek osnovana dobila je 8,1 milion), dok je mediju Zvezdana Milovanovića pripalo oko 8,8% (TV Kopernikus 4,5 miliona). 86% sredstava je već te prve godine završilo u rukama vlasnika onih medija koje je Savet za borbu protiv korupcije pominjao kao medije koji su finansijski,vlasnički i programski bliski vlasti Srpske napredne stranke. (https://www.gu.ni.rs/wp-content/uploads/Re%C5%A1enje_2015.pdf)
Sa druge strane, tek 14% sredstava podeljeno je na projekte 26 medija i produkcija. Pristojnost nam nalaže da ne iznosimo ovde neka saznanja koja smo od samih pojedinih članova ove prve komisije kasnije dobijali, jer, nažalost, dva člana komisije nisu više među živima. Srećom, taj prvi konkurs u Nišu je detaljno analizirao BIRODI sa tadašnjim Lokalnim antikorupcijskim forumom –LAF i sve ono što je bilo i više nego sporno u vezi njega nalazi se u njihovom Prvom izveštaju o sprovođenju konkursa (http://www.birodi.rs/wp-content/uploads/2015/12/Prvi-izvestaj-o-sprovodjenju-konkursa-mediji-Nis.pdf ).
A sporno je bilo mnogo toga. Od same raspodele novca, pa do načina na koji su namenska sredstva trošena.
KONKURS 2016. – OD OSTAVKI ČLANOVA KOMISIJE, PREKO OTVORENIH PISAMA GRADSKOJ VLASTI, PROTESTA NEKIH MEDIJA DO ODLUČIVANJA POD KAMERAMA
Upravo iz razloga svih tih silnih nepravilnosti u prethodnoj godini, BIRODI i LAF će i na narednom konkursu 2016. zatražiti da uz poštovanje Lokalnog antikorupcijskog plana odlučivanju i radu stručne „medijske“ komisije u Nišu prisustvuje građanski posmatrač, bez prava odlučivanja.
Te godine je iznos bio ogroman, čitavih 89 miliona je trebalo dodeliti a sa svotom određenom za takozvana direktna davanja ta cifra je narasla do vrtoglavih 100 miliona.
Dva člana tada odabrane prve komisije, šef Departmana za novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu Vladeta Radović (kasnije će se saznati mentor Slađane Ostojić) i medijski radnik Dragoljub Gajević, preglasaće člana komisije ispred Medijske koalicije Petra Jeremića, koji se složio sa zahtevom LAF-a, pa će on demonstrativno napustiti komisiju.
Umesto raspuštanja čitave komisije i odabira nove, Jeremić je brzopotezno zamenjen, Majom Rakovic, predsednicom RAB Srbija. I to, dogovorno zamensko naimenovanje Rakoviceve, koje će se dogoditi uz posredovanje jednog člana RAB Srbija, ujedno u to vreme poverenika za informisanje Srpske napredne stranke za GO Palilula Nikole Panića će u mnogo čemu ubaciti u buduće kombinacije to istina brojno ali do tog trenutka nereprezentativno udruženje radio stanica Srbije. Dopunjena komisija u sastavu Radović, Gajević i Rakovic će početkom maja, bez prisustva građanskog posmatrača doneti Rešenje o raspodeli kojim su ponovo besmislene sume bile određene za medije bliske vlasti – Radomirovića, Gašića i Milovanovića ali se na spisku ovog puta zateklo i par RAB-ovih stanica, kao jasna nagrada za kooperativnost. To Rešenje će pre objavljivanja dopreti do medija, a kao reakcija na njega uslediće najpre otvoreno pismo koje će gradskim vlastima uputiti City radio a potom i njegovo istupanje iz RAB Srbija.
Nekoliko dana kasnije zajedno sa kolegama iz Južnih vesti organizovaće i protest ispred Narodnog pozorišta „Znam za jadac“, sa kog će pozvati gradske vlasti da prestanu da trguju uticajem i da nameštaju konkurs za javno informisanje u korist režimu bliskih medija. Od vlasti će biti zatraženo i da konkurs bude poništen, a novi raspisan tek nakon što budu javno objavljeni kriterijumi za izbor članova komisije, a traženo je i da sednice komisije budu javne.
Protest City radija i Južnih vesti podržao je nevladin sektor u gradu kao i NUNS i Local Press, sa organizatorima se susreo namenski i tadašnji šef EU Misije u Srbiji Majkl Davenport. Jedino se taj protest nije dogodio za gotovo sve lokalne medije u gradu. Tek par portala je prenelo vest o tome dok su drugi ćutali i zapravo ih krivili jer „ispravljaju krive Drine“ pa novac kasni.
Iako je javna reakcija tadašnjeg gradonačelnika Niša, Zorana Perišića, na zahteve Južnih vesti i City radija bila neprimerena, jer je u javnom obraćanju umesto da odgovori pokušavao da vređa ova dva medija, dogodila se zapravo apsurdna situacija – i ta druga komisija, kada je bila izložena sudu javnosti se preko noći povukla, tvrdeći da nikakvo Rešenje nije ni donela, čak da nije ni odlučivala. Reč je bio o potpunoj neistini i svima je to bilo jasno.
Kako je gradska vlast po raspuštanju i druge komisije istog dana poništila i Konkurs, na raspisivanje drugog se nije čekalo ni časa. Raspisan je istog dana, po istim kriterijumima. Sa nešto nižim ukupnim iznosom koji se delio od oko 68 miliona. Ali to nije smirilo strasti. Naprotiv.
Krajem maja 2016., LAF i NUNS će u Skupštini grada Niša organizovati tribinu kako bi medijima i zainteresovanim građanima predstavili nalaze Prvog izveštaja sprovođenja konkursa iz 2015.godine. Iako je na samom početku sala bila puna, kao po komandi će svi zaposleni TV Belle Amie, TV Zona Plus, Niške televizije i Narodnih novina, pognute glave krenuti za Slađanom Ostojić i napustiće skupštinsku salu. Taj trapavi i nikome jasni performans će objašnjavati u dnevnim informativnim sadržajima kao protest protiv pokušaja da se diskredituje njihov rad i onemogući projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u Nišu.
Konkurs će te 2016.biti priveden kraju tek iz trećeg pokušaja. Umesto tročlane biće imenovana četvoročlana komisija: u njoj će se naći Katarina Filipović iz RAB-a, Mitko Jakovlevski ispred Medijske koalicije, te dvoje samostalnih medijskih radnika Slađana Aleksić i Dejan Miladinović.
Ovo odlučivanje će ostati upamćeno i po tome što je organizovano javno u Media i reform centru u Nišu, tako što je komisija zasedala u sali pod kamerama, dok su svi zainteresovani mogli da prate njen rad iz prostorija iznad putem ekrana.
Rešenje o podeli sredstava te godine je bilo znatno umerenije od prethodnog. Pa, iako su opet najveće pojedinačne iznose dobili projekti medija iz „režimske“ grupe (Niška televizija 8 miliona, Narodne novine 6,75miliona, TV Zona Plus 6,5 miliona, Kopernikus 5,5 miliona, Agencija „Deni video“, za koju će se ispostaviti da je fantomska agencija šefice računovodstva Vitka Radomirovića 3 miliona, TV Belle Amie 1,76 miliona, portal Zona Plus 1,5 miliona ), zapravo 54,83% sredstava, na spisku odobrenih projekata za finansiranje sa značajnim sredstvima naći će se i projekti Južnih vesti, City radija i njegova dva portala City Online i klikNI i još brojnih drugih medija (30,22%), ali i projekti medija okupljenih i dalje oko RAB-a: Banker TV, Banker radio, Fil dizajn TV, BUM 018 portal, BUM 018 radio i po prvi put Radio Talasa (zapravo IN radija u vlasništvu porodice Maje Rakovic).
Na ovom konkursu RAB-ove stanice će dobiti 14,95% sredstava određenih konkursom. I ova odluka komisije će izazvati burne reakcije a napadi će sa dve strane biti upereni ka Mitku Jakovlevskom zbog njegovog čvrstog stava u toku odlučivanja da se mora poštovati princip „projekat a ne mediji“ i pravilnik o odlučivanju.
Napašće ga „režimski“ mediji koji su očekivali mnogo veće iznose ali će ga napasti i članovi Udruženja slobodnih stanara, optužujući ga za konflikt interesa i burazerski odnos sa City radiom, čije je projekte, kao ubedljivo najbolje na konkursu branio. I posle ovoliko godina ostaje primisao da je neko zlonamerno a namerno izazvao sukob između dojučerašnjih partnera i saboraca. Čitava stvar će rezultirati pretnjama tužbom za klevetu a City radio će podneti Žalbu Savetu za štampu protiv Nikole Panića i portala BUM 018 na kome je izneo niz uvredljivih i lažljivih tvrdnji. Savet je po toj žalbi izrekao javnu opomenu.
— NASTAVIĆE SE —
–