15 Jul Selaković: “Kroz približavanje ljudima, do dugoročnih promena”
Novi Sad, 14. jul 2022.
Za razliku od ‘90-ih kada su stvari bile jasno crne ili bele, od 2012. godine Srbija je u sivoj zoni, a civilno društvo nije uspelo da izgradi poverenje sa građanima i bude brana uništavanju institucija, ocenila je Bojana Selaković, programska direktorka Građanskih inicijativa, na tribini “Aktivizmom protiv fašizacije društva”, održanoj u sklopu “Novosadskog plenuma – Kvo vadis Balkan”.
Pored Bojane Selaković, na tribini su, uz moderaciju izvršnog direktora Regionalne akademija za razvoj demokratije Balšu Božovića, govorili i izvršna direktorka crnogorskog Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević, sociolog i vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Aleksej Kišjuhas, i Aleksandar Jovanović ispred Akcije progresivne Vojvodine.
Bojana Selaković je istakla da je danas, za razliku od konteksta ‘90-ih godina, jako teško promovisati evropske vrednosti i evropski put Srbije. Govoreći o periodu nakon promena 2000. godine, Selaković je ocenila da pokušaji civilnog društva da tada odradi jedan deo posla koji država nije mogla, jesu bili “praćeni jednom vrstom podmetanja nogu i prljavim kampanjama koje su naravno u manjoj meri vođene nego danas”, te da nije dopušteno civilnom društvu da sa jedne strane na neki način “izgradi poverenje sa građanima i da bude ta potencijalna brana nekad kasnije u budućnosti”.
“I sada u situaciji u kojoj mi imamo jednu partiju koja zapravo nije vrednosno i ideološki određena, koja je interesna grupacija u koju mogu da se uklope ljudi koji na ličnom nivou dele uverenja od levice do desnice, negde tu nema nikakve brane. I ja mislim da to zapravo treba da nam bude važna lekcija da sada u daljoj borbi moramo da iznađemo neke druge metode. Ne možemo raditi kao što smo do sada, jer to ne daje nikakav rezultat, a iscrpljuje ljude i resurse”, kazala je Selaković.
Ono što mi radimo, navela je Selaković, jeste pokušaj da se ljudima na uslovno rečeno “drugoj strani”, priđe sa temama koje na prvu loptu nisu toliko vrednosno polarizovane.
“Ako se vratimo na priču Rio Tinto koja jeste obeležila prethodnu godinu u Srbiji, mislim da je to nešto što može da artikuliše nezadovoljstvo kod ljudi. To nisu ekološki protesti, to je artikulacija jedne ogromne nepravde koja se oseća i nezadovoljstva stanjem vladavine prava i demokratije. Silne smo napore uložili da ljudima objasnimo šta je Jovanjica, šta je Savamala, ljudima je to bilo apstraktno. Tek kada im je došlo bukvalno ispred kuće, ljudi mogu da sagledaju šta je to. I kao što preko noći nismo došli do ovog stadijuma, preko noći ne možemo ni postići napredak, ja mislim da je to dugotrajan proces, ali da moramo tražiti kanale da možda preko nekih drugih tema zapravo plasiramo ovu vrednosnu priču koja mora da dođe na kraju”, navela je ona.
Selaković je dodala i da kada su Građanske inicijative nakon protestnih blokada krajem prošle godine počele da rade na koordinaciji pomoći ljudima u vezi sa masovnim prekršajnim prijavama koje su dobijali zbog učešća na protestima, da je tada po prvi put maltene iskoračeno iz “te neke naše ciljne grupe”.
“Nakon komunukacije sa ljudima, kad im vi pokažete da vi brinete o tome, onda oni kažu – ‘vi možda primate novac iz inostranstva, možda kažete da je bio genocid u Srebrenici, ali dobro, radite i neke dobre stvari’. Meni se to desilo sada po prvi put – da razgovaram sa ljudima koji su u smislu tih nekih uverenja i vrednosti na ‘drugoj strani’. Ja ne vidim drugi način osim toga da kroz to jedno približavanje mi zaista promenimo nešto na duži rok i promenimo njihova shvatanja”, rekla je Selaković.
Tribinu u celosti pogledajte u video prilogu: