16 Aug Selaković za Radio Beograd: Da li znamo ko nam čuva decu?
„Tema dece dolazi u javni prostor mahom pred izbore – kada treba obezbediti glasačku mašineriju, pa se mnogo toga obećava. Ukoliko gledamo intervencije na nivou propisa i politika, dugoročno dobar rezultat neće doneti ekspanzija finansijskih podsticaja samo za rađanje dece. Mi smo od nekadašnjeg resora društvene brige o deci došli do toga da se bavimo demografijom, pa nam se krovni dokument koji određuje kako će se država odnositi prema deci i roditeljima zove Strategija za podsticaj rađanja. To pokazuje da je državi bitno koliko će se dece roditi, a ne kakav će kvalitet života ta deca imati“, rekla je Bojana Selaković, programska direktorka Građanskih inicijativa, gostujući danas u emisiji Radio Beograda.
Da li znamo ko nam čuva decu, bila je tema emisije u kojoj je gostovala Bojana Selaković, a povodom nedavnog slučaja dadilje iz Kruševca koja je ukrala bebu. Beba je, reakcijom policije, vraćena majci, a ovaj slučaj je ponovo pokrenuo pitanje – kome decu poveravamo na čuvanje?
Oblast angažovanja ljudi koji rade sa decom je u Srbiji u sivoj zoni, smatra Selaković koja je ujedno i saradnica Udruženja građana “Roditelj”.
„Kompletno sve ono što se dešava mimo predškolskih ustanova, igraonice, školice različitih aktivnosti i slično, sve to jeste u jednoj sivoj zoni jer nemamo propise koji striktno uređuju ovu oblast. Sve je to ostavljeno tržištu i zakonima tržišta“, rekla je Selaković i dodala da je posledično ogroman teret na leđima roditeljima.
Ona je navela da je bilo inicijativa da se ta oblast uredi, ali da trenutno imamo „jak trend komercijalizacije i roditeljstva i svih tih aktivnosti koje se tiču roditelja i dece“, te da je očigledno da se država opredelila za „jedan liberalniji pristup“.
„To je posledica tranzicije koja i dan danas traje i jednog neselektivnog pristupa – nismo se trudili da zadržimo ono što je dobro. Imali smo nekada resor društvene brige o deci, imali smo koordinisani i multisektorksi pristup, nije moglo detetu da se u školi nešto desi a da sistem socijalne zaštite ili zdravstveni sistem ne bude alarmiran. Generalno, u procesu vaspitavanja dece nije bio sav teret na roditeljima… setimo se aktivnosti koje su bile dostupne deci, kako su izgledale rekreativne nastave, šta je bilo na raspolaganju u školama – od bazena do zubarske službe“, navela je Selaković.
Neophodno je da se oblast angažovanja ljudi koji rade sa decom uredi, navodi Selaković.
„Moramo da znamo kakve kompetencije treba da imaju oni koji rade sa decom, da postoji odgovornost, sistem sankcija. Mi čak ni pitanje mesta u vrtiću nemamo rešeno! Država tu jeste intervenisala donekle, po modelu privatno-javnog partnerstva, ali i dalje imamo decu koja ne mogu da se upišu u vrtić. Imajući u vidu koliki je značaj ranog razvoja deteta i rada sa decom do polaska u školi, koliko to utiče dugoročno na sposobnosti deteta, to onda jeste nešto što bi moralo da bude prioritet svakoj vlasti“, navela je Selaković.
Emisiju u celosti poslušajte u video prilogu:
Pročitajte i:
Selaković za N1: Majka iz Kruševca nije za osudu, angažovanje dadilja u Srbiji je “siva zona”