30 Jan Skloništa za ugrožene medije

Svi koji su 1999. imali bar pet-šest godina zapamtili su reč sklonište. Sirene za uzbunu tokom NATO bombardovanja terale su ljude u razne podrume i rupe, cele porodice provodile su dane i noći u mračnim lavirintima, ali sreća je što bombe nisu pogađale ta mesta, jer im spasa u njima sigurno ne bi bilo.

U takva skloništa odlazilo se iz straha od smrti, u njima su se ljudi osećali sigurnije, više psihološki nego što su stvarno verovali da ih neki memljivi podrum može sačuvati od bombi, ali tamo su se zbližavali, oni koji su sa komšijama bili samo na „zdravo” postajali su vrlo bliski.

Za sklonište postoji niz sinonima: skrovište, utočište, pribežište, skrivalište, zaklonište, ubežište… A i skloništa ima raznih vrsta. Postoje, recimo, organizovana skloništa za izgubljene ili napuštene kućne ljubimce, ili one koje nazivamo lutalicama. Svi oni imaju neku svoju tužnu priču – svejedno da li su ostavljeni, zlostavljeni, izgladneli, bolesni, izbačeni iz automobila kada im gazda pođe na godišnji odmor.

Ima i niz skloništa za žene, sa decom ili bez njih, gde dobijaju siguran smeštaj na nekoj tajnoj adresi. Zovu se i „sigurne kuće”, a i njihove sudbine su teške i tužne, zlostavljane su od muževa, partnera, ljubavnika, ali i od bliskih članova porodice. Postoje i skloništa za beskućnike koji su na razne načine dospeli da im ulica bude dom. I oni su ugroženi – od hladnoće, gladi, nemanja garderobe, novca, svega što čini osnovne uslove za kakav takav život. U skloništima dobijaju tanjir toplog variva, a ako ima mesta i krevet da prespavaju noć. I pećine, kojima je Srbija bogata, bivale su i jesu skloništa, opet za ugrožene. Nekada su služile da se skloni od raznih osvajačkih vojski, a bile su i skrovište za pastire i njihova stada kada su nailazili opasni oblaci, oluje, grad…

U zlatiborskom kraju postojala su i specifična skloništa za čobane koja se zovu – kućeri. To su drvene kućice, nalik kolibama, napravljene od drveta, koje su mogle da se sele za kretanjem stada. U njima su čobani zanoćivali ili se sklanjali od nevremena, a bili su tek toliki da u njih može da se smesti čovek u ležećem položaju. Kažu da kućera ima i danas, malo si konforniji, i deo su razvoja seoskog turizma. Vlasnici ih preporučuju parovima sa poljuljanim bračnim odnosima, jer u njih dva tela mogu da se smeste samo ako su skroz pripijena.

Kada se proneo glas da su drevne Maje predvidele opštu kataklizmu određenog dana i datuma u 21. veku, jedan dovitljivi Amerikanac pokrenuo je biznis praveći „skloništa od smaka sveta”. To su bile luksuzne kuće od drveta, sa opremljenim sobama, kuhinjama, toaletima, pa čak i plazma televizorima.

Mogla bi se još u nedogled nabrajati skloništa za razne namene, a svima je zajedničko da služe ljudima koji su ugroženi – od drugih ljudi, prirodnih sila i slično.

E, prošle nedelje je i u Kragujevcu otvoreno jedno novo sklonište – medijsko. Napravili su ga novinari, takođe ugroženi, pre svega od okruženja moćnih. Reč je o grupi koja je ubeđena da profesionalno i po univerzalnim standardima radi svoj posao, ali ih u tome sputavaju lokalni političari. To čine na dva načina: finansijskim iscrpljivanjem medija i odbijanjem komunikacije sa novinarima, tačnije, uskraćivanjem informacija namenjenim građanima.

Medijsko sklonište, namera je njegovih osnivača, jeste da zbiju redove, udruže snage i spreče saplitanja u profesionalnom radu.

Kragujevačke, 30. januar 2020.

Godina XII, broj 552


Prva akcija ovog skloništa jeste borba da se sačuvaju Kragujevačke. Ne dozvolimo da Kragujevac ostane bez svojih novina! Podržite kampanju.

PODRŽITE KAMPANJU